Šta je novo?

"Ćiriličari" izbacuju latinicu

Učlanjen(a)
07.02.2010
Poruka
14.864
"Ćiriličari" izbacuju latinicu






Unutar Matice srpske postoji struja koja želi da u potpunosti izbaci latinicu iz novog izdanja "Pravopisa srpskog jezika", saznaje Radio 021.Kako za 021 kaže jedan od lingvista uključenih u izradu ovog kapitalnog dela, koji je želeo da ostane anoniman, pritisak "talibana" koji lobiraju da se iz izrade Pravopisa isključe najistaknutiji lingvisti kulminirao je nedavnim dostavljanjem peticije za izbacivanje odredbe koja definiše latinicu kao drugo, alternativno pismo srpskog jezika.


44376850904ae87ca1d517224774_orig.jpg



"Imam velikih problema u poslu zbog ovih 'talibana', koji imaju uticaja, a vođeni su isključivo svojim ličnim političkim ubeđenjem, bez ikakvog znanja o lingvistici", kaže on za Novosadski informativni portal.

Preko 5.000 potpisa za izbacivanje latinice prikupilo je beogradsko udruženje "Ćirilica", čiji članovi sede u Skupštini Matice.

Potpredsednik ovog udruženja Miodrag Kojić kaže za Radio 021 da je bilo logično da latinica bude standardno pismo srpskohrvatskog jezika, ali da novi pravopis "na mala vrata", po prvi put, uvodi latinicu kao standardno pismo srpskog jezika. Kojić, međutim, priznaje da je njihov motiv za pokretanje pitanja o pismu pre svega politički, pa tek onda lingvistički.

"To je, pre svega, nacionalno pitanje od prvorazrednog značaja. Zato se mi time i bavimo, ne bavimo se pravopisom i stučnim stvarima, već želimo da pišemo kako su naši očevi pisali i da generacije posle nas to razumeju", kaže on.


"Poznavanje dva pisma nije bogatstvo"


On navodi da cilj udruženja "Ćirilica" nije marginalizovanje autora koji su na latinici pisali neka od najznačajnijih dela srpske književnosti, već "polaganje tapije" na njih, kako ih ne bi svojatali komšijski narodi čije je zvanično pismo latiničko. Prema Kojićevim rečima, srpski jezik nije bogatiji od ostalih zbog postojanja dva pisma, već naprotiv - zakomplikovan.

"Kad je to toliko bogatstvo, kako to da nijedna zemlja u Evropi nema dva pisma? Tako smo samo mi Srbi bogati pa imamo dva pisma, dve pokrajine, dve pokreta otpora... Želimo da prestanemo da se delimo", kaže Kojić.

Prema njegovim rečima, podršku za svoje ideje imaju kod većine članova Matice srpske, i do sada su sa ovom institucijom imali "najbolju moguću saradnju".


Stanić: "Nemaju podršku u Matici"


Predsednik najstarije kulturne institucije srpskog naroda Dragan Stanić kaže za 021 da je Matica uvek spremna da o svim pitanjima kojima se bavi, sasluša i mišljenje stručnih pojedinaca i kompenentnih asocijacija. Stanić je potvrdio da Matica sarađuje i sa udruženjem "Ćirilica", ali negira da je njihov stav preovlađujući među članstvom ove ustanove.

"Priča o tome da udruženje "Ćirilica" ima većinsku podršku u Matici je čista laž, što je pokazala i poslednja Skupština. Na njoj je bilo nekoliko glasova ljudi koji su došli iz tog društva, ali je ogromna većina odbila da se izjasni povodom tog njihovog predloga", kaže Stanić za Novosadski informativni portal.

Predsednik Matice srpske kaže kako je program rada ove institucije uvek bio baziran na realizaciji pouzdanih saznanja o kojima postoji puna suglasnost u naučnoj zajednici, i dodao da će "udruženja koja grubo krše istinu i naučna saznanja" ostati bez Matičine podrške. Stanić je naveo kako pitanje potiskivanja ćirilice treba da se pokrene, jer je, prema njegovom mišljenju, latinica prevagnula u javnom životu, ali naglašava da se to čini sprovođenjem zakona, i nikako drugačije.

"Mogu da se složim da je latinica uzela prevelikog maha u našem javnom životu, i to, prosto, nije zdravo za jezičku kulturu koju treba da negujemo. Međutim, sučeljavanje sa tim problemom podrazumeva niz vrlo praktičnih akcija koje će se sprovoditi tako što će se primenjivati odredbe aktuelnog Zakona o upotreba jezika i pisma", kaže predsedik Matice.

Latinica koju danas koristimo u srpskom jeziku nastala je reformama Vuka Karadžića, i uz izmene Đure Daničića i Ljudevita Gaja se do danas zadržala u praktično izvornom obliku. U Kraljevini SHS, Jugoslaviji i Republici Srbiji latinica je imala status zvaničnog pisma, sve do Ustava Republike Srbije iz 2006. godine, kojim je propisano da je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, dok se službena upotreba ostalih jezika i pisama uređuje zakonom.

Nakon toga, došlo je do niza slučajeva primene ovog člana Ustava koji su izazvali kontroverze u javnosti. Presuda vođi neo-nacističke organizacije "Nacionalni stroj" Goranu Davidoviću je svojevremeno poništena zato što prvostepeni sud nije poštovao njegov zahtev da sudski spisi budu na ćirilici. Takođe, u Novom Sadu su poništeni i mesni izbori zato što su birački spiskovi pisani latinicom. Ovo je učinjeno na zahtev jednog od glasača koji nije želeo "da mu ime bude pisano latinicom, jer je latinica hrvatsko pismo".



Izvor:
B92.net
 
Član
Učlanjen(a)
02.11.2009
Poruka
303
'Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика.

Из латинице, која се развила из писма грчког језика у седмом веку пре Христа, па у првом допуњена са још два слова, настала су писма западноевропских језика, a у Источној Европи писма оних словенских језика чији је народ пао под римокатоличку цркву. Из латинице је настало и хрватско писмо.

Почетком деветнаестог века, пред Илирски препород – који ће, као што је и било планирано, прерасти у хрватски национални покрет – загребачки бискуп Максимилијан Врховац позвао је (1813) “све духовне пастире своје бискупије“ да скупљају народно благо. Био је то, у ствари, позив на велику, организовану пљачку и отимачину српског народног блага у Далмацији и Херцеговини, у Босни и Лици, у Банији, Кордуну и Славонији. Седамнаест година потом (1830), кад су већ велики део српске народне књижевности, српских изворних песама, ношњи и обичаја у тим областима уписали као хрватску народну баштину, књижевници и научници хрватски узели су да “бирају“ између кајкавштине (тј. хрватског језика, којим су говорили Хрвати у своје четири жупаније) и штокавштине (тј. српског језика којим је говорио српски народ Далмације и Херцеговине, Босне и Лике, Баније, Кордуна и Славоније), и одлучили “дати предност штокавштини“, те је Људевит Гај пожурио да напише “Kratku osnovu horvacko-slavonskoga pravopisanjа“ којом (по узору на чешку абецеду), не само решава проблеме с гласовима Č, Š, Ž, што их је мучило док су писали латинским писмом, латиницом, него ствара и NJ и LJ, па Ć (од ТЈ), као и GJ, које ће касније Даничић претворити у Đ. То писмо, по своме творцу Људевиту Гају, названо је гајица и тим писмом се и данас пише у Хрватској. На жалост, и Срби малог знања пишу данас гајицом, само што је у Србији зову српском латиницом(!?), како су је до скоро звали и у Црној Гори и у Босни и Херцеговини, где су у међувремену то хрватско писмо и тај српски језик назвали по својим државама и територијама као да су језик и писмо ствар територије и државе, а не народа. Да и многи Срби пишу гајицом највише је допринело промовисање југословенске идеје, при чему ваља нагласити да улога Римокатоличке Цркве у томе још није довољно истражена и да је та идејa изнедрила “уједињавање хрватскога и српскога језика у један језик“, а то у ствари значи да је договором у Бечу (1850) српски језик почео да се уједињује сам са собом све док се није и ујединио и добио ново име: српско-хрватски или хрватско-српски. Хрватски језик (“кајкавштина“) постао је тада “кајкавски дијалект“ тог новог језика, а вероватно је остао „дијалект“ и после крвавог развода у рату 1991-1995, тј. после изласка “хрватског“ из хрватско-српског. Све у свему, чињеница је да Хрвати наш лепи српски језик – ево већ више од 160 година – упорно кваре, али га још нису толико покварили да би га могли назвати својим именом, да би га могли назвати хрватским језиком, ма како, где и колико на томе инсистирали.

Дакле, још једном: нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика, а у Хрватској се и данас говори српским језиком, а пише гајицом, хрватским писмом.

Знано је и не би се смело заборавити, нити дозволити да се лажима затрпава, а виком и галамом поклопи истина да су они који су од Срба отели језик, пошто су претходно опљачкали српско народно благо на територији на којој је до тада и писмо било српско, почели одмах – истовремено са “уједињавањем језика“ – своје писмо истурати у први план, а српску ћирилицу полако склањати, заклањати, па гонити, прогонити, забрањивати, затирати! Радили су то и раде истрајно, све време и свим средствима на простору који су прогласили својим, а на суседним просторима: неумницима допадљивом причом о “латиници као модернијем, светском писму“. Остало је записано и да је краљ Александар Карађорђевић хтео да укине ћирилицу – у интересу југословенства!? ''

Ваљало би напоменути и да је пре пар година проф. др Петар Милосављевић устврдио да ми Срби немамо толико проблем са Шиптарима јер они само хоће нашу територију и ништа више, много је за нас Србе опасније оно што хоће Хрвати, а Хрвати хоће наш језик, нашу културу, нашу традицију и наше обичаје. Али, пише Душко М. Петровић,... ''Господ је био милостив према нама: послао нам је писмо у чијем је имену прво слово крстоносно.

И то слово нас обавезује, то крстоносно ћ, да чувамо своје крсно писмо, своју српску ћирилицу. Тако нам Бог помогао.''

Зоран Ђурић
 
Top