LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
[h=2]ČIKOV (Misgurnus fossilis)[/h] [h=6]Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje Oko"[/h]
Lokalni nazivi:
Max. dužina: do 30 cm.
Max. težina:
Vreme mresta: od meseca - do meseca.
[h=3]Opis i građa:[/h] Po izgledu podseća na jegulju ili zmiju .Ima dugačko telo, spreda skoro cilindrično .Gubica mu je spuštena nadole i na njoj se nalazi deset brkova, od kojih je šest najvećih na gornjoj, a četiri manja su na donjoj usni. Sva peraja su mu zakrugljena i meka,obično sa malobrojnim zracima. Trbušna peraja su malo i daleko iza grudnih. Krljušt mu je sitna i pokrivena debelim slojem sluzi, pa je skoro neprimetna. Po leđima je žutomrke boje, sa crnim pegama. Stomak mu je žut, ponekad crvenkast, a po bokovima se pružaju dugačke crne trake, od kojih je sredina znatno šira. Neki čikovi imaju pokretnu bodlju ispred ili ispod svoga oka; njena uloga još nije poznata. Nemaju zuba u vilicama, ali obično imaju ždrelne zube. Prosečna dužina evropskog čikova je između 20 i 25 cm, ali može dostići i dužinu od skoro 50 cm.
[h=3]Navike, stanište, rasprostranjenost:[/h] Riba nizijskih voda crnomorskog sliva. U drugim slivovima Srbije ga nema. Naseljava tihe, mirne vode, mrtvaje, kanale sa muljevitim dnom i ne voli velike dubine. Može da preživi i u uslovima gde bi svaka druga riba uginula. Uz pomoć jednog creva apsorbuje kiseonik iz vazduha i stvori rezerve, pa može ukopan u vlažnom mulju da opstane i po mesec i više dana. Evropski čikov je izgleda mnogo osetljiviji na promene barometarskog pritiska od ostalih čikova; ova osetljivost se odražava kroz povećanu živost koja može da nagovesti oluju.
[h=3]Razmnožavanje:[/h] Vreme mresta je nedovoljno jasno. Prema nekim zapažanjima, ikru baca u decembru, prema drugim u proleće, a prema trećim dva puta godišnje, zimi i u maju. Najverovatnije da mrest počinje u rano proleće i traje dosta dugo. Ženka je plodna i položi oko 150 000 jajašaca ikre, koju lepi za vodeno rastinje. To objašnjava neobičnu brojnost čikova na mestima gde mu ne preti opasnost od grabljivica.
[h=3]Mamci i pribor za lov:[/h] Lovi se vađenjem mulja ili vršama, lako i dugo se čuva u akvarijumima i raznim kantama na čijem dnu ima nekoliko santimetra muljevitog peska i nesto vode. Čikov je izuzetan mamac za soma, a osim soma čikova rado napadaju i štuka, smuđ, bolen i jegulja. Čikov je i najpouzdaniji meteorolog. Možete ga držati u akvarijumu i posmatrati njegovo ponašanje. Dan-dva pre promene vremena čikov se uznemiri i sa dna akvarijuma izlazi na površinu vode po kojoj nervozno pliva do pred samu promenu vremena ili pojavu vremenske nepogode.
Max. dužina: do 30 cm.
Max. težina:
Vreme mresta: od meseca - do meseca.
[h=3]Opis i građa:[/h] Po izgledu podseća na jegulju ili zmiju .Ima dugačko telo, spreda skoro cilindrično .Gubica mu je spuštena nadole i na njoj se nalazi deset brkova, od kojih je šest najvećih na gornjoj, a četiri manja su na donjoj usni. Sva peraja su mu zakrugljena i meka,obično sa malobrojnim zracima. Trbušna peraja su malo i daleko iza grudnih. Krljušt mu je sitna i pokrivena debelim slojem sluzi, pa je skoro neprimetna. Po leđima je žutomrke boje, sa crnim pegama. Stomak mu je žut, ponekad crvenkast, a po bokovima se pružaju dugačke crne trake, od kojih je sredina znatno šira. Neki čikovi imaju pokretnu bodlju ispred ili ispod svoga oka; njena uloga još nije poznata. Nemaju zuba u vilicama, ali obično imaju ždrelne zube. Prosečna dužina evropskog čikova je između 20 i 25 cm, ali može dostići i dužinu od skoro 50 cm.
[h=3]Navike, stanište, rasprostranjenost:[/h] Riba nizijskih voda crnomorskog sliva. U drugim slivovima Srbije ga nema. Naseljava tihe, mirne vode, mrtvaje, kanale sa muljevitim dnom i ne voli velike dubine. Može da preživi i u uslovima gde bi svaka druga riba uginula. Uz pomoć jednog creva apsorbuje kiseonik iz vazduha i stvori rezerve, pa može ukopan u vlažnom mulju da opstane i po mesec i više dana. Evropski čikov je izgleda mnogo osetljiviji na promene barometarskog pritiska od ostalih čikova; ova osetljivost se odražava kroz povećanu živost koja može da nagovesti oluju.
[h=3]Razmnožavanje:[/h] Vreme mresta je nedovoljno jasno. Prema nekim zapažanjima, ikru baca u decembru, prema drugim u proleće, a prema trećim dva puta godišnje, zimi i u maju. Najverovatnije da mrest počinje u rano proleće i traje dosta dugo. Ženka je plodna i položi oko 150 000 jajašaca ikre, koju lepi za vodeno rastinje. To objašnjava neobičnu brojnost čikova na mestima gde mu ne preti opasnost od grabljivica.
[h=3]Mamci i pribor za lov:[/h] Lovi se vađenjem mulja ili vršama, lako i dugo se čuva u akvarijumima i raznim kantama na čijem dnu ima nekoliko santimetra muljevitog peska i nesto vode. Čikov je izuzetan mamac za soma, a osim soma čikova rado napadaju i štuka, smuđ, bolen i jegulja. Čikov je i najpouzdaniji meteorolog. Možete ga držati u akvarijumu i posmatrati njegovo ponašanje. Dan-dva pre promene vremena čikov se uznemiri i sa dna akvarijuma izlazi na površinu vode po kojoj nervozno pliva do pred samu promenu vremena ili pojavu vremenske nepogode.