Šta je novo?

ЧОВЕК ЈЕ БИЋЕ КОЈЕ ПОДЛЕЖЕ СУДУ

Član
Učlanjen(a)
13.05.2009
Poruka
114
strasni sud 8.jpg
Позив му је већ уручен, само датум није написан, долазак на Суд може се десити било ког дана у години и сваког часа. Адвоката неће бити. Јавних тужилаца такође. Истина, биће ту чувари који ће с бестрасним изразом лица стајати иза његових леђа. И биће Судија, праведан и неподмитљив. И наравно, биће тужени, којем ће све бити јасно и без сувишних речи.

Сваки од нас, говорио је Диренмат, може бити смештен у затвор без изрицања кривице и свако ће у дубини душе знати због чега. Страшно је човеку да слуша, али тешко да може нешто да каже против тога.

Ретки су они међу синовима људским који ће на овом последњем Суду моћи да подигну поглед према Ономе Који седи на престолу. Већина ће стајати погнуте главе. Само у обичној земаљској реалности испредамо нити оправдања и плетемо чипку силогизама. На оном Суду ће бити све једноставније и брже.

Немојте мислити да се ради о апсурдном свету Јозефа К, који не зна због чега и не зна ко га је осудио, али је већ осуђен и мора умрети. Кафка је описао унутрашњи свет човека који више не верује у Бога и не зна ко ће му судити, али саму неумољивост и неминовност суда и даље осећа у скривеној дубини свог срца. Таква је унутрашња трагедија човека новог доба. И тада заиста настаје апсурдна ситуација која се меша с осећањем осуђености. Међутим, у нашем случају Судија не крије своје лице и не скрва тачке оптужбе. Исто као што унапред објављује да сви чују шта је потребно за опрадање.

Нема ту ничег натприродног. Треба једноставно схватити да овај свет није место насладе, већ робија и долина плача. Људи болују, потребна им је храна и одећа, трпе насиље, бачени су у затвор, ударају у хиљаде окамењених проблема као рибе у лед. И треба помагати људима да носе свој крст. Треба плакати с онима који плачу и радовати се с онима који се радују. Треба делити храну, пуштати под кров путнике, посећивати болеснике и бринути се о затвореницима. По речима Антона Павловича Чехова, на вратима сваког срећног човека треба да стоји неко с чекићем и да куцањем на врата подсећа срећника да свет и даље пати и да је многима потребна помоћ. Срећан човек је дужан да буде самилостан. На вратима нашег срца управо стоји Неко Ко куца и чека да Му отворе. То је речено у Апокалипси и најбоље ствари које постоје у књижевности, традиционално понављају оно што постоји у Светом Писму.

Христос је заиста Бог Који је постао човек. Он је постао један од нас како бисмо свакодневно могли да Га сретнемо. Као што су легендарни калифи у стара времена облачили просту одећу и обилазили град, мешали се с гомилом и ослушкивали су разговоре, тако се и наш Господ помешао с нама и свакодневно хода међу људима који Га не препозанају. Он се налази на пријемном одељењу у дому здравља и на аутобуској станици, може се приметити у кафићу и у реду испред благајничког шалтера.

Можемо Га обући, а можемо Му одузети и последњу кошуљу. Можемо Га пустити у своју кућу, а можемо Га отерати из Његовог стана и преступно га присвојити. Може доћи код Њега у тамницу, али можемо и да Га бацимо у тамницу или због лажне оптужбе или без суда и истраге. Можемо тући Христа и лечити Христа. Можемо се заступати за Јединородног и можемо Га гурати с пута као беспомоћног слепог старца. Управо у томе ће се састојати велика новост Судњег дана. Људи ће изненада сазнати да су све што су учинили, учинили лично Христу. Лично Христа су слагали, лично за Христа су се заступали, лично Христа су покрали, лично Христу су обрисали сузе или превили ране.

Тада ће се праведницима завртети у глави и они ће уздахнути запањено: „Када смо те видели гладног или жедног, голог или болесног?“ И Он ће нам одговорити дивним речима које свако од вас треба да зна напамет. А грешници ће завапити. Њихове жалбе ће бити једноставне: „Зар бих ти избио зубе да сам зано да си то Ти? Зар би ми било жао да ти дам новац да сам знао да сам Те препознао?“ И тако даље и томе слично. Међутим, кривица и јесте управо у томе што нисмо видели, нисмо препознали, нисмо примећивали. Неко је ломио кости Ивану Ивановичу, а плакао је Христос. Неко је писао пријаву против Петра Петровича, а марица је ноћу одвезла Господа. И нико Га није препознао, зато што људи нису веровали, нису размишљали и нису слушали савест. Кад би Господ сад дошао у слави, ко Му се не би поклонио, ко би одбио да Му послужи? Каријеристи и улизице би све престигли како би први целивали отицак Његове стопе у земаљској прашини. Али, Он више воли да поступа другачије. Он крије Свој Лик и показује нам Се свакодневно у обчном обличју како би Му послужили они који имају веру и носе у себи благодат као благо у глиненој посуди и како би награде заиста били достојни они који ходе ''вером а не виђењем''.

Данас је већ неколико пута свако од нас видео Христа и није Га препознао. По навице се рукујемо с Њим и питамо: „Како си?“ Молимо Му се, не примећујући Њега Самог. Такво је наше слепило. Такво је понашање сужања у тамници егоизма. Али, Реч Божија је жива и делатна. Она је оштрија од сваког мача с двосеклом оштрицом и прониче у нашу свест сваки пут кад се Јеванђеље чита и проповеда. Христос је поред нас. Он се није оваплотио привидно, већ истински и стварно. Треба и можемо да Му служимо свакодневно чинећи најмања, најједноставнија добра дела, која свесно чинимо за своје ближње сећајући се Човека-Господа.

Хришћански свет је свет свесног човекољубља, које се рађа од мисли да је пред тобом у смиреном обличју Цар неба и земље. На крају крајева, по овом критеријуму ће се опходити с нама на оном Суду за који нам је позив већ уручен вером, и чији датум на позиву још није наведен. Да ли си веровао у Мене? Да ли си размишљао о Мени? Да ли си примећивао Моје присуство у свакодневници? Ако јеси, одевен сам у одећу коју си Ми поклонио и нахрањен сам од твог новца. А ако ниси, покарао си Ме, преварио си Ме, понизио си ме. Ти лично или је то било уз твоју сагласност.

И отићи ће ови у муку вечну, а праведници у вечни живот.

Протојереј Андреј Ткачов
из књиге : ''Није на продају''
Извор: Дођи и види
 
Učlanjen(a)
05.05.2014
Poruka
3.698
Dovoljno da pokrene čoveka na razmišljanje.
Mera prava da opomene a da ne osudi.
Kako reči nekad leče i vade iz bezumlja i besmislene rasprave sa nevernicima dajući smisao životu i molitvi za svoje bližnje.
 
VIP
Učlanjen(a)
14.07.2011
Poruka
17.663
Позив му је већ уручен, само датум није написан, долазак на Суд може се десити било ког дана у години и сваког часа. Адвоката неће бити. Јавних тужилаца такође. Истина, биће ту чувари који ће с бестрасним изразом лица стајати иза његових леђа. И биће Судија, праведан и неподмитљив. И наравно, биће тужени, којем ће све бити јасно и без сувишних речи.

Greška.
U bibliji piše da se će svi ljudi izaći na sud, i da je Isus i tužilac i branitelj koji će neverne koji su ga odbacili, kao i verne koji su njega prihvatili kao ličnog spasitelja - ili optužiti ili odbraniti na poslednjem sudu.
Anđeli su svedoci, koji su posmatrali veliku borbu između borba i zla, i u njoj učestvovali.

"Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?"
( Luka 18. 1 - 8 )
 
Top