- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
CG: Novinarstvo rizična profesija
Izvor:
Novosti.rs
PODGORICA - Na spisku država u kojima je opasno baviti se novinarskom profesijom, kako procenjuje Savet Evrope, našla se i - Crna Gora.
- Novinarstvo je opasna profesija i u Evropi, gde ima registrovanih fizičkih napada na predstavnike medija, u Azerbejdžanu, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Letoniji, Moldaviji, Crnoj Gori, Rumuniji i Rusiji, ali nije bilo ubijenih novinara - saopštio je u utorak Savet Evrope. - Do sada, nema ubijenih novinara u 47 država članica SE u 2012. Iskreno se nadam da će, za razliku od prethodnih, tako i ostati do kraja godine - kazao je komesar SE za ljudska prava Nils Muižnieks.
U izveštaju komesara za ljudska prava SE se ističe da je prvi korak evropskih vlada da "tretiraju nasilje nad novinarima kao napade na demokratiju".
- Vlade treba da tretiraju nasilje nad novinarima sa najvećom ozbiljnošću, jer je cilj takvih napada zadiranje u srž naših demokratija - ocenio je Muižnieks.
Ovakvim stavom on se priključio mnogobrojnim evropskim zvaničnicima koji upozoravaju da su medijske slobode jedan od uslova otvaranja pregovora Crne Gore sa Evropskom unijom.
Ubistvo glavnog i odgovornog urednika "Dana" Duška Jovanovića, nerasvetljeno i posle osam godina, fizički napadi na sedam novinara, uništavanje imovine medija, pretnje i "upozorenja", razlozi su i za kategoričan stav ambasadora EU u Crnoj Gori Leopolda Maurera, da crnogorska vlast mora temeljno da istraži i procesuira sve slučajeve nasilja nad novinarima i da počinioce privede pravdi.
U izveštaju Saveta Evrope se naglašava da "fizički napadi i pretnje nasiljem ili ugrožavanjem novinara i članova njihovih porodica predstavljaju ekstremnu formu cenzure".
- Čak iako vlade ne primenjuju "staromodnu" cenzuru - skrining i filtriranje novinarskih sadržaja, u cenzuru se može uvrstiti nepreduzimanje dovoljno koraka u borbi protiv nasilja nad novinarima - navodi se u izveštaju komesara za ljudska prava.
Nekažnjavanje, kako se podvlači, podstiče ponavljanje, što može biti izuzetno štetno na slobodu novinarskog izražavanja.
U martu je peticija za slobodu govora sa više od 200 potpisa novinara, studenata, profesora, predstavnika nevladinog sektora i građana poslata na adresu Evropske unije, a povodom napada na novinarku "Vijesti" Oliveru Lakić.
U peticiji je navedeno da novinari već godinama žive i rade u okruženju u kome su lake mete i gde za napade na slobodu govora niko ne snosi odgovornost.
Crnogorski novinari koji su bili meta napada i najveći broj njihovih kolega smatraju da vlast i nadležni organi ne samo da nisu pokušali da sprovedu temeljne istrage kako bi se otkrili nalogodavci i počinioci ovih napada, već su učinili sve da se istrage obesmisle a pravi krivci nikad ne uhvate.
BUNI SE CIVILNI SEKTOR
PREDSTAVNICI civilnog sektora u radnim grupama za pregovore sa EU najavili su da će razmotriti dalje učešće u tim telima ukoliko im se ne omogući sloboda govora.
Član radne grupe za poglavlje 23 Boris Marić kazao je da će podneti amandmane na poslovnik o njenom radu, a iz Sekretarijata je u utorak odgovoreno da predstavnici NVO mogu, kao i do sada, davati izjave i komentare u vezi sa procesom pregovora, ali ne i o dokumentima koji se razmatraju na sednicama i diskusijama koje se vode unutar radne grupe.
Iz Sekretarijata podsećaju da je poslovnik o radu radne grupe za poglavlje 24 usvojen jednoglasno.
Izvor:
Novosti.rs
PODGORICA - Na spisku država u kojima je opasno baviti se novinarskom profesijom, kako procenjuje Savet Evrope, našla se i - Crna Gora.
- Novinarstvo je opasna profesija i u Evropi, gde ima registrovanih fizičkih napada na predstavnike medija, u Azerbejdžanu, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Letoniji, Moldaviji, Crnoj Gori, Rumuniji i Rusiji, ali nije bilo ubijenih novinara - saopštio je u utorak Savet Evrope. - Do sada, nema ubijenih novinara u 47 država članica SE u 2012. Iskreno se nadam da će, za razliku od prethodnih, tako i ostati do kraja godine - kazao je komesar SE za ljudska prava Nils Muižnieks.
U izveštaju komesara za ljudska prava SE se ističe da je prvi korak evropskih vlada da "tretiraju nasilje nad novinarima kao napade na demokratiju".
- Vlade treba da tretiraju nasilje nad novinarima sa najvećom ozbiljnošću, jer je cilj takvih napada zadiranje u srž naših demokratija - ocenio je Muižnieks.
Ovakvim stavom on se priključio mnogobrojnim evropskim zvaničnicima koji upozoravaju da su medijske slobode jedan od uslova otvaranja pregovora Crne Gore sa Evropskom unijom.
Ubistvo glavnog i odgovornog urednika "Dana" Duška Jovanovića, nerasvetljeno i posle osam godina, fizički napadi na sedam novinara, uništavanje imovine medija, pretnje i "upozorenja", razlozi su i za kategoričan stav ambasadora EU u Crnoj Gori Leopolda Maurera, da crnogorska vlast mora temeljno da istraži i procesuira sve slučajeve nasilja nad novinarima i da počinioce privede pravdi.
U izveštaju Saveta Evrope se naglašava da "fizički napadi i pretnje nasiljem ili ugrožavanjem novinara i članova njihovih porodica predstavljaju ekstremnu formu cenzure".
- Čak iako vlade ne primenjuju "staromodnu" cenzuru - skrining i filtriranje novinarskih sadržaja, u cenzuru se može uvrstiti nepreduzimanje dovoljno koraka u borbi protiv nasilja nad novinarima - navodi se u izveštaju komesara za ljudska prava.
Nekažnjavanje, kako se podvlači, podstiče ponavljanje, što može biti izuzetno štetno na slobodu novinarskog izražavanja.
U martu je peticija za slobodu govora sa više od 200 potpisa novinara, studenata, profesora, predstavnika nevladinog sektora i građana poslata na adresu Evropske unije, a povodom napada na novinarku "Vijesti" Oliveru Lakić.
U peticiji je navedeno da novinari već godinama žive i rade u okruženju u kome su lake mete i gde za napade na slobodu govora niko ne snosi odgovornost.
Crnogorski novinari koji su bili meta napada i najveći broj njihovih kolega smatraju da vlast i nadležni organi ne samo da nisu pokušali da sprovedu temeljne istrage kako bi se otkrili nalogodavci i počinioci ovih napada, već su učinili sve da se istrage obesmisle a pravi krivci nikad ne uhvate.
BUNI SE CIVILNI SEKTOR
PREDSTAVNICI civilnog sektora u radnim grupama za pregovore sa EU najavili su da će razmotriti dalje učešće u tim telima ukoliko im se ne omogući sloboda govora.
Član radne grupe za poglavlje 23 Boris Marić kazao je da će podneti amandmane na poslovnik o njenom radu, a iz Sekretarijata je u utorak odgovoreno da predstavnici NVO mogu, kao i do sada, davati izjave i komentare u vezi sa procesom pregovora, ali ne i o dokumentima koji se razmatraju na sednicama i diskusijama koje se vode unutar radne grupe.
Iz Sekretarijata podsećaju da je poslovnik o radu radne grupe za poglavlje 24 usvojen jednoglasno.