UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.543
Četiri godine ignorisali plan protiv poplava!
Autor: Gane Đorđević | 01.06.2014 - 18:52:00h | .alo.rs
Srbija je još 2010. godine imala gotove projekte za zaštitu od bujica i erozionih procesa na 8.750 kvadratnih kilometara teritorije. Država, međutim, za četiri prethodne godine nije realizovala ništa od toga, iako je za to trebalo svega 8,5 milijardi dinara, što je 25 puta manje od štete koju su pričinile katastrofalne poplave.
Milutin Stefanović, direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozije
Prema rečima Milutina Stefanovića, direktora Zavoda za zaštitu od bujica i erozije u Institutu „Jaroslav Černi“, još 2004. je Republička direkcija za vode naručila od Instituta „Jarslav Černi” i Šumarskog fakulteta generalne projekte za uređenje 22 najkritičnija rečna sliva. Šest godina kasnije, projekti su bili u potpunosti završeni, a njihovom realizacijom predviđeno je da se od bujica i erozionih procesa zaštiti teritorija od 8.750 kvadratnih kilometara. Stefanović kaže da je planom predviđeno pošumljavanje oko 50.000 hektara, izgradnja 43 retenzije, 100.000 metara pletara i oko 125.000 kubnih metara bujičnih pregrada i objekata za zadržavanje nanosa i bujičnih talasa.
"Realizacija plana koštala bi 8,5 milijardi dinara, što je 25 puta manje od dve milijarde evra štete od poplava" | Foto: Masanori Jošida
- Izgradnja ovog odbrambenog sistema trebalo je da košta 8,5 milijardi dinara, neuporedivo manje od štete koju su poplave nanele Srbiji i koja prema prvim procenama iz Evrope iznosi oko dve milijarde evra - objašnjava Stefanović.
Prema navodima stručnjaka, radovi na izgradnji ovog efikasnog sistema mogli bi da budu realizovani relativno brzo, u narednih nekoliko godina, ali ne sa sredstvima koja su do sada izdvajana za zaštitu od poplava. Stefanović navodi primer da je prošle godine budžet za zaštitu od poplava iznosio 2,7 milijardi, a da je u isto vreme od naknade za zahvatanje vode, taksi i sličnih nakanada država inkasirala 4,2 milijarde dinara.
- Gde je završilo 1,5 milijardi dinara? Za isplatu penzija ili možda finansiranje propalih preduzeća? – pita se Stefanović.
On navodi još jedan začuđujući podatak, da je Srbija pre 40 godina bila bolje organizovana za odbranu od bujica nego danas. Tada su takozvane reonske zajednice održavale 14.000 bujica i imale su katastar svih njihovih tokova. Na osnovu ove sistematizacije, planirane su godišnje investicije. Danas vodoprivreda raspolaže sofisticiranim informacionim sistemom u koji, nažalost, nije unesen ni jedan jedini bujični tok!
- Samo bogu možemo da zahvalimo što je Kolubara probila nasipe i napunila kopove, pa 250 miliona kubika vode nije završilo u Obrenovcu i taj grad zbrisalo s lica zemlje - zaključuje Stefanović.
Ribolovci štitili kopove od poplave!?
Za nemar koji vlada u vodoprivrednom sistemu Srbije najbolji primer je akumulacija „Paljuvi- Viš“, koja je izgrađena na reci Kladnici da bi od poplava zaštitila ugljenokop „Tamnava - Zapadno polje“. Tako važnim objektima u svetu se upravlja sa najvišeg državnog nivoa. Međutim, u Srbiji tim objektom, od kojeg zavisi energetska sigurnost zemlje, upravlja ribolovačko društvo. Ribolovci su ovaj važan sistem tokom godina potpuno zapustili. Najtragičnije je to što je ova vrhunska nebriga na kraju doprinela da voda iz akumulacije provali odbrambeni nasip i zajedno s rekom Kolubarom poplavi kop, gde se šteta sada meri stotinama miliona evra.
Autor: Gane Đorđević | 01.06.2014 - 18:52:00h | .alo.rs
Srbija je još 2010. godine imala gotove projekte za zaštitu od bujica i erozionih procesa na 8.750 kvadratnih kilometara teritorije. Država, međutim, za četiri prethodne godine nije realizovala ništa od toga, iako je za to trebalo svega 8,5 milijardi dinara, što je 25 puta manje od štete koju su pričinile katastrofalne poplave.
Milutin Stefanović, direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozije
Prema rečima Milutina Stefanovića, direktora Zavoda za zaštitu od bujica i erozije u Institutu „Jaroslav Černi“, još 2004. je Republička direkcija za vode naručila od Instituta „Jarslav Černi” i Šumarskog fakulteta generalne projekte za uređenje 22 najkritičnija rečna sliva. Šest godina kasnije, projekti su bili u potpunosti završeni, a njihovom realizacijom predviđeno je da se od bujica i erozionih procesa zaštiti teritorija od 8.750 kvadratnih kilometara. Stefanović kaže da je planom predviđeno pošumljavanje oko 50.000 hektara, izgradnja 43 retenzije, 100.000 metara pletara i oko 125.000 kubnih metara bujičnih pregrada i objekata za zadržavanje nanosa i bujičnih talasa.
"Realizacija plana koštala bi 8,5 milijardi dinara, što je 25 puta manje od dve milijarde evra štete od poplava" | Foto: Masanori Jošida
- Izgradnja ovog odbrambenog sistema trebalo je da košta 8,5 milijardi dinara, neuporedivo manje od štete koju su poplave nanele Srbiji i koja prema prvim procenama iz Evrope iznosi oko dve milijarde evra - objašnjava Stefanović.
Prema navodima stručnjaka, radovi na izgradnji ovog efikasnog sistema mogli bi da budu realizovani relativno brzo, u narednih nekoliko godina, ali ne sa sredstvima koja su do sada izdvajana za zaštitu od poplava. Stefanović navodi primer da je prošle godine budžet za zaštitu od poplava iznosio 2,7 milijardi, a da je u isto vreme od naknade za zahvatanje vode, taksi i sličnih nakanada država inkasirala 4,2 milijarde dinara.
- Gde je završilo 1,5 milijardi dinara? Za isplatu penzija ili možda finansiranje propalih preduzeća? – pita se Stefanović.
On navodi još jedan začuđujući podatak, da je Srbija pre 40 godina bila bolje organizovana za odbranu od bujica nego danas. Tada su takozvane reonske zajednice održavale 14.000 bujica i imale su katastar svih njihovih tokova. Na osnovu ove sistematizacije, planirane su godišnje investicije. Danas vodoprivreda raspolaže sofisticiranim informacionim sistemom u koji, nažalost, nije unesen ni jedan jedini bujični tok!
- Samo bogu možemo da zahvalimo što je Kolubara probila nasipe i napunila kopove, pa 250 miliona kubika vode nije završilo u Obrenovcu i taj grad zbrisalo s lica zemlje - zaključuje Stefanović.
Ribolovci štitili kopove od poplave!?
Za nemar koji vlada u vodoprivrednom sistemu Srbije najbolji primer je akumulacija „Paljuvi- Viš“, koja je izgrađena na reci Kladnici da bi od poplava zaštitila ugljenokop „Tamnava - Zapadno polje“. Tako važnim objektima u svetu se upravlja sa najvišeg državnog nivoa. Međutim, u Srbiji tim objektom, od kojeg zavisi energetska sigurnost zemlje, upravlja ribolovačko društvo. Ribolovci su ovaj važan sistem tokom godina potpuno zapustili. Najtragičnije je to što je ova vrhunska nebriga na kraju doprinela da voda iz akumulacije provali odbrambeni nasip i zajedno s rekom Kolubarom poplavi kop, gde se šteta sada meri stotinama miliona evra.