-sadnja četinara-
Četinari se u principu mogu saditi tokom celog perioda mirovanja vegetacije,što znači od kasne jeseni do ranog proleća,jedini uslov je da zemlja ne bude smrznuta,i temperatura bude iznad 3*C .Dok kontejnerske biljke,bukvalno možete saditi tokom cele godine.Moje lično mišljenje je da i odrasle četinare možete saditi preko cele godine,ali samo uz stalnu negu,đubrenje i polivanje,ali uglavnom preporučujemo jesenju i prolećnu sadnju.
Prvo što treba uraditi je pripremiti sadne jame,na taj način smanjujete vreme koje biljka provede van zemlje.Naravno,pitaćete se, kako ja da znam koliki će busen biti,pitanje je na svom mestu.U tom slučaju kopate jamu oko 30-35cm prečnika,i otprilike isto toliko u dubinu.Prvo jamu je najbolje kopati u kružnom obliku,drugo, gornji sloj zemlje treba odvojiti,jer je on pun hranljivih materija, a iz njega odstraniti korov,sut i druge odpatke.Kao treće,dno jame je obavezno prekopati a zemlju usitniti.
U ovako pripremljenu jamu na dnu sipajte đubrivo,pregoreli stajnjak,humus. Ukoliko koristite stajnjak,obavezno ga prekrijte slojem zemlje,jer bi stajnjak u dodiru sa žilama jako oštetio iste. Stajnjak prekrivate gornjim,hranljivim slojem zemlje koju ste na početku odvojili.Sada, pripremite biljku za sađenje,porežite žile koje štrče,oštećene grane i ne bi bilo loše,ukoliko je busen prosuv,potopiti ceo busen biljke u vodu da se natopi izvesno vreme,rezanje žila i oštećenih grana treba izvršiti nekim oštrim alatom.Kod natapanja treb voditi računa da busen ne počne da se raspada usled dužeg držanja u vodi.A ako sadite po toplijem vremenu ne bi bilo loše politi i samu sadnu jamu,ali nije obavezno.Kada ste sve to odradili,stavljate biljku u sadnu jamu i prekrivate je usitnjenom zemljom, najbolje humusom,pri čemu vodite računa da ne pravite tzv."vazdušne džepove",nego, zemlju oko busena dobro sabijete,najbolje nekim oblim drvetom i dobro utabajte nogama okolo biljke.Na kraju pravite izdignute ivice sadne jame,da bi se voda zadržavala oko korena i obilno polijete.Nakon svega urađenog biljke treba redovno i umereno polevati bar narednih godinu dana,kasnije se biljka zakoreni i zalivanje vise nije potrebno.Ne treba ni preterivati sa polivanjem,jer četinari ne podnose ni previše vode.Ne zaboravite da oko biljke treba redovno okopavati.
-nega i zaštita četinara od fizičkih oštećenja-
Prvo da napomenemo da su tek posađene sadnice sklone vetroizvalama i krivljenju, pa se stoga preduzima mera,"ankerovanje"
To se radi tako sto se pobodu 3-4 kočeta oko sadnice ,pa se negde na sredini biljke,stablo omota gumom i žicama ili nekim jakim kanapima pričvrsti za kočiće,naravno vodeći racuna da se žicom ili kanapom ne oštete bočne grane.Što se tiče udaljenosti kočića od biljke,što veća udaljenost ,stabilnost sadnice je veća.Moram napomenuti da ankerovanje primenjujemo samo kod sadnje velikih,odraslih sadnica.
Druga mera koja se koristi za zaštitu sadnica,odnosi se na zimske uslove.Pri velikim snežnim padavinama bočne grane se pod težinom snega povijaju,pa čak i slome.Da ne bi došlo do toga primenjujemo drugu meru zaštite"omotavanje".To je najbolje uraditi na sledeći način,vežite jedan kraj kanapa ili trake za stablo skroz na dnu biljke,a zatim omotajte biljku spiralno do samog vrha,i na vrhu obavezno zavežite za neku grančicu, da se ne bi odmotalo.Bitno je da se prilikom stezanja kanapa ne pretera,potrebno je da se kanap oko biljke samo malo pritegne,tek toliko da se bočne grane prikupe u celinu.Nakon zime sa prvim prolećnim danima,obavezno skinuti kanap i osloboditi sadnicu.
Treća mera zaštite koja se uglavnom koristi tokom cele godine,jeste "orezivanje".Orezivanjem se kontroliše rast,podspešuje rast novih mladara,održava željeni oblik,odklanjaju oštećenja krošnje i td.Jako je važno da koristite oštar alat kada orezujete sadnicu.Najbolje je orezivati u rano proleće ili kasnu jesen,kada je period mirovanja vegetacije.Ali kod topijarnih(oblikovanih) formi,orezivanje se primenjuje i jednom u letnjim mesecima takozvano"zeleno"orezivanje.Ako dodje do lomljenja grana sa samog stabla,onda je potrebno da mesto loma zaštitite kalem voskom.
Sledeća mera se odnosi na vaše kucne ljubimce,pse,koji će najverovatnije pokušati da obeleže novu ili već postojeću sadnicu, pošto znamo i na koji način oni to rade,i to, da je pseća mokraća jako štetna za četinare.Nemojte da se plašite ne morate da ubijete psa,jednostavno ogradite sadnicu nekom ogradicom,improvizujte.
-primena četinara na zelenim površinama-
Po nekom mom mišljenju raspored, broj i vrstu biljaka,najbolje je da odabere kupac,ali uz konsultaciju sa stručnim licem.Ne mislim da neko nema ukusa,jer ukusi su različiti i o njima ne treba raspravljati,nego čisto, da objasni kupcu karakteristike tih biljaka koje kupuje,jer u praksi nailazimo najčešće na pregustu sadnju,sto je velika greška i kasnije stvara probleme kod održavanja vrta.Pa stoga evo nekoliko saveta iz prve ruke.
Kod ozelenjavanja dvorišta,mini-vrtova,travnjaka,treba voditi računa da li se negde iznad mesta sadnje ne prostire neki električni ili telefonski vod i sličn
vo važi kod sadnje vrsta visokog rasta,jer će vremenom,kada drvo izraste,napraviti veliki problem,Takođe , vrste sa visokim porastom i velike i razgranate krošnje ne treba saditi blizu kuće,garaže ili kakvog objekta,Jer kada stablo poraste i razgrana se ,usled jakih vetrova,može da ošteti fasadu,prozore,crepove itd.
Dosta je bitno da na zelenoj površini imate zastupljen veci broj četinarskih vrsta,različitih boja,oblika i porasta.Ali naravno,ni u čemu ne treba preterivati,pogotovo na malom prostoru.Počećemo sa pojedinačnom sadnjom (samo jedna sadnica),gde možete saditi bukvalno sve četinare.Svaki od njih u solo varijanti će izgledati lepo,ali za tu varijantu preporučujemo četinare visokog rasta iz roda jela,smrča,kedrova itd.Za grupnu sadnju (3-5 sadnica) najbolja je varijanta tri vrste,tri oblika,tri boje ,gde sigurno nećete pogrešiti,samo treba odabrati prave sadnice.Recimo,prva biljka može da bude jedan od varijeteta zapadne tuje ili pačempresa višeg rasta.Druga iz roda tuja sa okruglastim oblikom i nižim rastom,dok treća biljka može biti jedan od poleglih varijeteta kleke.Ovakva grupacija je za manje površine, pravo rešenje.
Sledeći oblik sadnje jesu žive ograde ,ili,redno sađenje,gde se biljke sade na određenom rastojanju i pod konac da bi kasnije formirale lepu, gustu zimzelenu ogradu.Kod ove vrste sadnje,pored odabira vrste,najveću ulogu ima orezivanje.Za niske žive ograde takozvane bordure ,visine od 30-50cm,mogu se koristiti sve patuljaste forme,a tu je i neizbežni šimšir.Kod nesto viših živih ograda,možete koristiti razne vrste tuja nižeg rasta.Dok za visoke žive ograde preporučujemo sve vrste tuja i pačempresa visokog rasta.Sledeći oblik sadnje maskiranje se koristi da bi ,kao sto sama reč kaže,zamaskirali pojedine elemente u vašem dvorištu ili vrtu koji ustvari,nisu prirodni i opterećuju prostor,ti elementi mogu biti betonska ograda,betonski ili metalni stubovi ograde itd.Metalni ili betonski stubovi izgledaju neprirodno,i dobro je ispred svakog stuba posaditi po jedan četinar visljeg rasta.Ukoliko su u pitanju betonski zidovi, koji uglavnom prostor čine monotonim,obavezno ih treba ozeleniti.U samim uglovima zida sade se četinari višljeg rasta i šire krosnje,da bi popunili ugao,a dužinom zida možete staviti i vrste sa nižim ili poleglim krošnjama.
-neki od problema kod četinara i šta preduzeti-
-Pošto se mnogi ljudi žale da se kod njihovih četinara poneke grane suše, nekad sa spoljne strane,a ponekad u unutrašnjosti biljke,imamo nekoliko saveta koji bi mogli da vam budu od koristi.
Bitno je znati da se to uglavnom dešava usled loših vremenskih uslova kao što su:
dugotrajne visoke temperature(sparine),obilne padavine (sneg), i velika vlažnost zemljišta (vodokrčno tlo).
Kao prvo,dugotrajne visoke temperature su čest uzrok sušenja pojedinih vršnih grančica ,pa se retko dešava da i čitava jedna strana (južna) bude toliko oštećena da izgleda kao oprlena,ali ne duboko u krošnju.Taj problem ćete rešiti tako što ćete u jesen ili zimu prosto protrljati krošnju i oštećene četine će otpasti.Mada nije neophodno,priroda će učiniti svoje-vetar,sneg i kiša će do proleća očistiti vašu biljku.
Veći je problem kada se biljka počne sušiti iz unutrašnjosti,a tu su uzročnici ili sparina ili preterana vlažnost zemljišta.Kada je u pitanju vodokrčno zemljište u tom slučaju je najbolje presaditi biljku,ili,ako je moguće napraviti drenažu tako da se voda ne zadržava oko biljke.Ovaj problem je čest kod biljaka koje se sade u žardinjerama,saksijama ili bilo gde,gde je moguće da se voda zadrži.Tako da biljkama u posudama treba pokloniti veću pažnju nego što je uobičajno o čemu možete opširnije pročitati u tekstu "sadnja četinara u posudama".
Sledeći vid oštećenja četinara jesu obilne padavine (sneg) koje u velikoj meri mogu oštetiti vašu biljku.Taj problem spada u fizička oštećenja i rešenje smo ponudili u gore navedenoj temi "nega i zaštite sadnica od fizičkih oštećenja".
-sadnja četinara u posudama-
-Četinari u žardinjerama,saksijama ili bilo kojim posudama su veoma lep i dragocen ukras svakog dvorišta,terase ili bilo kog dela vašeg prostora.Ali takvo sađenje zahteva veću pažnju.
Prvo,sud u kome će četinar biti zasađen mora biti prostran da bi četinar u njemu mogao da raste,i provede što više vremena,kraseći vaš prostor.
Drugo, posuda mora biti izbušena na dnu i malo odignuta od tla ili podmetača da bi voda mogla nesmetano da otiče.Kada su svi uslovi zadovoljeni počinjete da punite sud na sledeći način: na dnu suda se stavi krupniji kamen tako da pokrije dno,onda se stavlja sloj sitnijih kamenčića,pa sloj peska (sitnog) debljine 5-8cm.
Ovim je napravljena vrlo kvalitetna drenaža koja će omogućiti oticanje vode.
Sada bi trebalo staviti zemlju što boljeg kvaliteta,najbolje je koristiti humus.Biljku postavljate tako da bude ukopana do prvih grana,oko biljke treba dobro sabiti zemlju i obilno politi.Ako dođe do toga da vremenom zemlja u posudi slegne,vi ćete kasnije dodati novu i dopuniti sud,ali nikako prepuniti.Naravno redovno ćete polivati,pleviti i đubriti sadnicu.
Prilikom upotrebe sudova za sadnju četinara,treba voditi računa da sudovi budu prostrani ali i dovoljno duboki da bi biljci omogućili što duži opstanak u njima.Najbolji se efekat postiže kada sadnicu svake 2-3 godine presađujete u veći sud,počevši od kontejnera pa sve do onih najvećih saksija (žardinjera).Prilikom presađivanja,sadnicu vadite sa sve busenom iz suda,sve one deblje žile na busenu koje su dodirnule zidove suda,treba oštrim makazama porezati (poravnati),pa tek onda presaditi sadnicu u veći sud.Na ovaj način sprečavate razvijanje velikih žila koje bi kasnije mogle da oštete i same sudove.Presađivanje je najbolje odraditi u jesen.
