LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Cene neće padati dok ne dođe Lidl
Izvor: Politika
Beograd -- Niže cene i oštriju konkurenciju potrošači u Srbiji neće dobiti sve dok na naše tržište ne dođe nov, veliki igrač, kažu stručnjaci.
(Aljona83/CC-BY-SA 3.0/Wikimedia Commons)
Naime, samo jedan od najvećih trgovaca na svetu posluje kod nas – nemački Metro, ali ne kao maloprodaja, dok ni Delez koji je prošle godine preuzeo Maksi nije u top pet globalnih trgovina.
Švarc grupa peta na svetu
Američki trgovinski lanac Volmart najveći je na svetu, na drugom mestu je francuski Karfur, a na trećem nemački Metro, prenele su krajem prošle godine svetske agencije. Volmart ima obrt veći od 400 milijardi dolara i više od 8.500 prodavnica, a posluje širom sveta. Karfur ima godišnji promet od oko 120 milijardi dolara. Nemački trgovinski lanac Metro ima prodajne objekte u tridesetak država i jedini je od vodećih trgovaca koji za sada posluje i u našoj zemlji. Britanski lanac Tesko zauzeo je četvrto mesto, dok je na petom nemačka kompanija Švarc grupa,
Iako se čini da naši trgovci vode veliku bitku za potrošače, istina je da najveća konkurencija postoji u reklamama i u akcijskim sniženjima, premda osetnijih snižavanja cena zapravo nema.
Nade se stoga polažu u nemački Lidl, koji je već obezbedio lokacije u pojedinim gradovima u Srbiji, mada još nema preciznih informacija o tome kada bi ovaj trgovinski lanac mogao da počne da posluje u našoj zemlji. Dolazak Lidla, dela Švarc grupe, značio bi da je naše tržište konačno otvoreno za dolazak značajnih, stranih trgovinskih lanaca.
Kada bi to tačno moglo da se desi niko pouzdano još ne zna, budući da je iz centrale Lidla već nekoliko puta stigao isti odgovor – da duže vreme proučavaju uslove i mogućnosti poslovanja u nekoliko zemalja, u koje spada i Srbija. U svakom slučaju, dolazak diskontera na tržište Srbije značio bi u kratkom roku promenu slike tržišta maloprodaje, njegovu dalju konsolidaciju i snažniju konkurenciju među trgovcima, što je značajno pre svega zbog potrošača.
"Naše tržište vapi za konkurencijom. Trgovci su se uljuljkali i utrkuju se vikend akcijama koje ništa ozbiljno ne menjaju. Kada dođe neko ko je veliki kao Lidl i ozbiljno prodrma celo tržište, zamisliće se i naši trgovci da li će da umanjuju marže i nude proizvode po nižim cenama", kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Kako će to Lidl u Srbiji ponuditi robu po nižim cenama, a ovdašnji trgovci to ne čine? Najpre tako što uglavnom prodaju proizvode svoje trgovačke marke i tako što nabavljaju manje vrsta istog artikla, ali u ogromnim količinama.
U okviru nemačke kompanije Švarc grupa posluju poznati diskontni lanci poput Lidla i Kauflanda. Prodajne objekte ima u više od 20 država, a procena je da godišnje obrne nešto manje od 80 milijardi dolara. Oko 90 procenata svih prodajnih objekata ove kompanije otpada na Lidl. Prva radnja otvorena je 1973. godine, a posluje u Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Francuskoj, Luksemburgu, Hrvatskoj, Bugarskoj...
Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine za trgovinu, cene i zaštitu potrošača, kaže da "u njima 90 odsto robe čine proizvodi trgovačke marke, a preostalih desetak procenata su poznati artikli bez kojih se ne može. Diskonti znače znatno niže cene, a ne po nekoliko procenata, kakav je sada slučaj".
"Kod njih je i do 30 odsto jeftinije nego kod drugih trgovaca. To uspevaju tako što, na primer, ne šire asortiman na 50 vrsta čokolada, već u ponudi imaju samo dve ili tri i to uglavnom svoju privatnu marku. Nabavljaju ih u velikim količinama, pa im dobavljači daju povoljnije uslove. Tako i potrošači dobiju proizvode po nižim cenama", objasnila je ona.
Ekonomisti smatraju da je svaka konkurencija dobrodošla, tim pre što Srbija nema pravi diskontni lanac kakav je Lidl.
"Ponudiće jeftinije proizvode, ali pre svega svoju marku, poput 'premije' u Maksiju ili marke 'aro' u Metrou. A zašto su naši potrošači do sada bili uskraćeni za povoljniju kupovinu iako je naše tržište veličine bugarskog ili hrvatskog? Verovatno zato što su strani trgovinski lanci ranije smatrali da nisu bili dobrodošli ovde", zaključuje ekonomista Aleksandar Stevanović za Politiku.
Izvor: Politika
Beograd -- Niže cene i oštriju konkurenciju potrošači u Srbiji neće dobiti sve dok na naše tržište ne dođe nov, veliki igrač, kažu stručnjaci.
(Aljona83/CC-BY-SA 3.0/Wikimedia Commons)
Naime, samo jedan od najvećih trgovaca na svetu posluje kod nas – nemački Metro, ali ne kao maloprodaja, dok ni Delez koji je prošle godine preuzeo Maksi nije u top pet globalnih trgovina.
Švarc grupa peta na svetu
Američki trgovinski lanac Volmart najveći je na svetu, na drugom mestu je francuski Karfur, a na trećem nemački Metro, prenele su krajem prošle godine svetske agencije. Volmart ima obrt veći od 400 milijardi dolara i više od 8.500 prodavnica, a posluje širom sveta. Karfur ima godišnji promet od oko 120 milijardi dolara. Nemački trgovinski lanac Metro ima prodajne objekte u tridesetak država i jedini je od vodećih trgovaca koji za sada posluje i u našoj zemlji. Britanski lanac Tesko zauzeo je četvrto mesto, dok je na petom nemačka kompanija Švarc grupa,
Iako se čini da naši trgovci vode veliku bitku za potrošače, istina je da najveća konkurencija postoji u reklamama i u akcijskim sniženjima, premda osetnijih snižavanja cena zapravo nema.
Nade se stoga polažu u nemački Lidl, koji je već obezbedio lokacije u pojedinim gradovima u Srbiji, mada još nema preciznih informacija o tome kada bi ovaj trgovinski lanac mogao da počne da posluje u našoj zemlji. Dolazak Lidla, dela Švarc grupe, značio bi da je naše tržište konačno otvoreno za dolazak značajnih, stranih trgovinskih lanaca.
Kada bi to tačno moglo da se desi niko pouzdano još ne zna, budući da je iz centrale Lidla već nekoliko puta stigao isti odgovor – da duže vreme proučavaju uslove i mogućnosti poslovanja u nekoliko zemalja, u koje spada i Srbija. U svakom slučaju, dolazak diskontera na tržište Srbije značio bi u kratkom roku promenu slike tržišta maloprodaje, njegovu dalju konsolidaciju i snažniju konkurenciju među trgovcima, što je značajno pre svega zbog potrošača.
"Naše tržište vapi za konkurencijom. Trgovci su se uljuljkali i utrkuju se vikend akcijama koje ništa ozbiljno ne menjaju. Kada dođe neko ko je veliki kao Lidl i ozbiljno prodrma celo tržište, zamisliće se i naši trgovci da li će da umanjuju marže i nude proizvode po nižim cenama", kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Kako će to Lidl u Srbiji ponuditi robu po nižim cenama, a ovdašnji trgovci to ne čine? Najpre tako što uglavnom prodaju proizvode svoje trgovačke marke i tako što nabavljaju manje vrsta istog artikla, ali u ogromnim količinama.
U okviru nemačke kompanije Švarc grupa posluju poznati diskontni lanci poput Lidla i Kauflanda. Prodajne objekte ima u više od 20 država, a procena je da godišnje obrne nešto manje od 80 milijardi dolara. Oko 90 procenata svih prodajnih objekata ove kompanije otpada na Lidl. Prva radnja otvorena je 1973. godine, a posluje u Nemačkoj, Austriji, Belgiji, Francuskoj, Luksemburgu, Hrvatskoj, Bugarskoj...
Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine za trgovinu, cene i zaštitu potrošača, kaže da "u njima 90 odsto robe čine proizvodi trgovačke marke, a preostalih desetak procenata su poznati artikli bez kojih se ne može. Diskonti znače znatno niže cene, a ne po nekoliko procenata, kakav je sada slučaj".
"Kod njih je i do 30 odsto jeftinije nego kod drugih trgovaca. To uspevaju tako što, na primer, ne šire asortiman na 50 vrsta čokolada, već u ponudi imaju samo dve ili tri i to uglavnom svoju privatnu marku. Nabavljaju ih u velikim količinama, pa im dobavljači daju povoljnije uslove. Tako i potrošači dobiju proizvode po nižim cenama", objasnila je ona.
Ekonomisti smatraju da je svaka konkurencija dobrodošla, tim pre što Srbija nema pravi diskontni lanac kakav je Lidl.
"Ponudiće jeftinije proizvode, ali pre svega svoju marku, poput 'premije' u Maksiju ili marke 'aro' u Metrou. A zašto su naši potrošači do sada bili uskraćeni za povoljniju kupovinu iako je naše tržište veličine bugarskog ili hrvatskog? Verovatno zato što su strani trgovinski lanci ranije smatrali da nisu bili dobrodošli ovde", zaključuje ekonomista Aleksandar Stevanović za Politiku.