Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Cene goriva ostaće paprene do 2011.
Srbija šampion u regionu po cenama nafte.
Vlasnici privatnih benzinskih pumpi u Srbiji očigledno neće sniziti cene goriva na svojim pumpama kao što je to uradila Naftne industrija Srbije. NIS je pre četiri dana oborio cenu benzina za dva, a dizela za tri dinara, što je privatne naftaše iziritiralo jer oni, kako tvrde, nemaju računicu da postupe na isti način. Kako god, vozači će morati još da čekaju na pravu tržišnu utakmicu jer i dalje kupuju najskuplje gorivo u regionu.
NIS snizio cene, a privatnici se bune
Ozbiljnijih pojeftinjenja goriva do sada nije bilo osim u pojedinim slučajevima kada je rađena redovna korekcija cene derivata. Ali cena goriva već mesecima beleži rast. Prva kompanija koja se krajem prošle godine odlučila da snizi cene derivata, bio je „Lukoil“ koji je spustio cenu evrodizela na osam pumpi za četiri dinara po litru. Akcija je, međutim, bila kratkoročna i trajala je do Božića, a usledile su akcije i drugih kompanija. Ipak, jedini potez koji je izazvao burnu reakciju učesnika na tržištu derivata, bila je odluka NIS-a da na 474 pumpe, koliko ih ukupno ima, snizi cene u proseku za 2,5 dinara po litru i tako će ostati do daljeg.
Privatnici, međutim, ovakav potez NIS-a smatraju nelojalnom konkurencijom, pa su tako spremni i da upute pismo Komisiji za zaštitu konkurencije, kako bi ona reagovala. Privatnici su nezadovoljni i visinom marži na gorivo, koja trenutno iznosi pet dinara i tvrde da bi trebalo da bude čak osam do devet dinara!
Činjenica je da je Naftna industrija monopolista na tržištu i da privatnici moraju kod nje da prerađuju naftu ili kupuju gotove derivate, osim evrodizela koji mogu slobodno da uvoze.
Predsednik Upravnog odbora kompanije „Nafta“ Nebojša Atanacković kaže da je prekršen član 16 Zakona o zaštiti konkurencije, koji propisuje da se ne sme ugrožavati konkurencija monopolskim položajem.
- Kada bi NIS smanjio nabavne cene goriva, mogli bi i privatnici da snize maloprodajne cene. Oni sada snižavaju cene na račun svoje marže, pa je ona 2,5 dinara umesto da ide na osam, devet dinara - objašnjava Atanacković.
Predstavnici stranih kompanija i privatni prometnici će najverovatnije sutra održati zajednički sastanak na kome bi trebalo da zauzmu zvanični stav o ovom pitanju. Oni će tražiti od predstavnika Vlade brzu reakciju i sprovođenje zakona, a zvanično će izaći u javnost u utorak na konferenciji za štampu.
Kako bilo, sniženja na drugim pumpama još nema.
Takođe, ne može se preći ni preko činjenice da je Vlada uredbom odredila najviše cene derivata, ali ne i najniže, pa sa te strane NIS-ova odluka izgleda potpuno legitimno.
S druge strane, stručnjaci mesecima tvrde da bismo mnogo realnije cene goriva imali kada bi došlo do liberalizacije tržišta, koja treba da se desi u januaru 2011. godine. Očekuje se drastična promena kada dođe do otvaranja tržišta po pitanju uslova i konkurentnosti, a građani će moći da biraju od koga će da kupuju gorivo.
Iako svi s nestrpljenjem čekaju taj dan, može se reći da je tržišna utakmica već na snazi kada je u pitanju jedan derivat - evrodizel. Prema ranijim izjavama naftaša, zarada na litru ovog goriva je od 15 do 20 dinara, ali o sniženju njegove cene nema ni najave. To navodi na zaključak da se ništa bitno neće promeniti ni formalnim otvaranjem tržišta.
Privatni prodavci, međutim, imaju odgovor i na to, i navode da zaradom od evrodizela peglaju gubitke koje prave na benzinu.
U svakom slučaju, i dalje ostaje činjenica da vozači toče gotovo najskuplje gorivo u regionu, a cena benzina je otprilike onolika kolika je bila kada je barel nafte koštao 147 dolara, iako ona sada staje upola manje.
Gorivo je od početka godine poskupelo tri puta za oko pet dinara u proseku, a tome je doprinelo i podizanje akciza, koja u ceni benzina od 110 dinara učestvuje sa 44,7 dinara, dok na PDV odlazi 16,81 dinar. Tako ispada da je učešće fiskalnih zahvatanja u ceni ovog derivata čak 55 odsto.
Cene u okruženju
Država / benzin / evrodizel
BiH / 1,00 / 0,97
Bugarska / 1,00 / 0,99
Crna Gora / 1,09 / 0,97
Hrvatska / 1,09 / 1,00
Slovenija / 1,15 / 1,07
Srbija / 1,11 / 1,10
Napomena: cene su u evrima za litar
Najveći učesnici na tržištu
NIS - 474 pumpe
LUKOIL - 180 pumpi
OMV - 58 pumpi
EKO - 45 pumpi
Poređenje
jul 2008. / januar 2010.
barel nafte: 47 dolara / 75 dolara
1 l benzina: 112 dinara / 110 dinara
Nestašica u Zvorniku
Kako je već duže vremena gorivo u Bosni za više od 20 dinara po litru jeftinije nego u Srbiji, veliki broj domaćih vozača se snabdeva kod suseda.
Jedan od gradova gde najčešće sipaju gorivo je Zvornik, zbog čega na zvorničkim pumpama često dolazi do nestašice, budući da se usled ogromne tražnje rezervoari pumpi brže prazne nego što se pune.
Izvor: Blic/Bojana Stamenković
Srbija šampion u regionu po cenama nafte.
Vlasnici privatnih benzinskih pumpi u Srbiji očigledno neće sniziti cene goriva na svojim pumpama kao što je to uradila Naftne industrija Srbije. NIS je pre četiri dana oborio cenu benzina za dva, a dizela za tri dinara, što je privatne naftaše iziritiralo jer oni, kako tvrde, nemaju računicu da postupe na isti način. Kako god, vozači će morati još da čekaju na pravu tržišnu utakmicu jer i dalje kupuju najskuplje gorivo u regionu.
NIS snizio cene, a privatnici se bune
Ozbiljnijih pojeftinjenja goriva do sada nije bilo osim u pojedinim slučajevima kada je rađena redovna korekcija cene derivata. Ali cena goriva već mesecima beleži rast. Prva kompanija koja se krajem prošle godine odlučila da snizi cene derivata, bio je „Lukoil“ koji je spustio cenu evrodizela na osam pumpi za četiri dinara po litru. Akcija je, međutim, bila kratkoročna i trajala je do Božića, a usledile su akcije i drugih kompanija. Ipak, jedini potez koji je izazvao burnu reakciju učesnika na tržištu derivata, bila je odluka NIS-a da na 474 pumpe, koliko ih ukupno ima, snizi cene u proseku za 2,5 dinara po litru i tako će ostati do daljeg.
Privatnici, međutim, ovakav potez NIS-a smatraju nelojalnom konkurencijom, pa su tako spremni i da upute pismo Komisiji za zaštitu konkurencije, kako bi ona reagovala. Privatnici su nezadovoljni i visinom marži na gorivo, koja trenutno iznosi pet dinara i tvrde da bi trebalo da bude čak osam do devet dinara!
Činjenica je da je Naftna industrija monopolista na tržištu i da privatnici moraju kod nje da prerađuju naftu ili kupuju gotove derivate, osim evrodizela koji mogu slobodno da uvoze.
Predsednik Upravnog odbora kompanije „Nafta“ Nebojša Atanacković kaže da je prekršen član 16 Zakona o zaštiti konkurencije, koji propisuje da se ne sme ugrožavati konkurencija monopolskim položajem.
- Kada bi NIS smanjio nabavne cene goriva, mogli bi i privatnici da snize maloprodajne cene. Oni sada snižavaju cene na račun svoje marže, pa je ona 2,5 dinara umesto da ide na osam, devet dinara - objašnjava Atanacković.
Predstavnici stranih kompanija i privatni prometnici će najverovatnije sutra održati zajednički sastanak na kome bi trebalo da zauzmu zvanični stav o ovom pitanju. Oni će tražiti od predstavnika Vlade brzu reakciju i sprovođenje zakona, a zvanično će izaći u javnost u utorak na konferenciji za štampu.
Kako bilo, sniženja na drugim pumpama još nema.
Takođe, ne može se preći ni preko činjenice da je Vlada uredbom odredila najviše cene derivata, ali ne i najniže, pa sa te strane NIS-ova odluka izgleda potpuno legitimno.
S druge strane, stručnjaci mesecima tvrde da bismo mnogo realnije cene goriva imali kada bi došlo do liberalizacije tržišta, koja treba da se desi u januaru 2011. godine. Očekuje se drastična promena kada dođe do otvaranja tržišta po pitanju uslova i konkurentnosti, a građani će moći da biraju od koga će da kupuju gorivo.
Iako svi s nestrpljenjem čekaju taj dan, može se reći da je tržišna utakmica već na snazi kada je u pitanju jedan derivat - evrodizel. Prema ranijim izjavama naftaša, zarada na litru ovog goriva je od 15 do 20 dinara, ali o sniženju njegove cene nema ni najave. To navodi na zaključak da se ništa bitno neće promeniti ni formalnim otvaranjem tržišta.
Privatni prodavci, međutim, imaju odgovor i na to, i navode da zaradom od evrodizela peglaju gubitke koje prave na benzinu.
U svakom slučaju, i dalje ostaje činjenica da vozači toče gotovo najskuplje gorivo u regionu, a cena benzina je otprilike onolika kolika je bila kada je barel nafte koštao 147 dolara, iako ona sada staje upola manje.
Gorivo je od početka godine poskupelo tri puta za oko pet dinara u proseku, a tome je doprinelo i podizanje akciza, koja u ceni benzina od 110 dinara učestvuje sa 44,7 dinara, dok na PDV odlazi 16,81 dinar. Tako ispada da je učešće fiskalnih zahvatanja u ceni ovog derivata čak 55 odsto.
Cene u okruženju
Država / benzin / evrodizel
BiH / 1,00 / 0,97
Bugarska / 1,00 / 0,99
Crna Gora / 1,09 / 0,97
Hrvatska / 1,09 / 1,00
Slovenija / 1,15 / 1,07
Srbija / 1,11 / 1,10
Napomena: cene su u evrima za litar
Najveći učesnici na tržištu
NIS - 474 pumpe
LUKOIL - 180 pumpi
OMV - 58 pumpi
EKO - 45 pumpi
Poređenje
jul 2008. / januar 2010.
barel nafte: 47 dolara / 75 dolara
1 l benzina: 112 dinara / 110 dinara
Nestašica u Zvorniku
Kako je već duže vremena gorivo u Bosni za više od 20 dinara po litru jeftinije nego u Srbiji, veliki broj domaćih vozača se snabdeva kod suseda.
Jedan od gradova gde najčešće sipaju gorivo je Zvornik, zbog čega na zvorničkim pumpama često dolazi do nestašice, budući da se usled ogromne tražnje rezervoari pumpi brže prazne nego što se pune.
Izvor: Blic/Bojana Stamenković