Ilegalna trgovina organima na Kosovu
Čelnici Unmika i Tribunala krili dokaze o zločinima
Izvor: Blic M. Ilić | 19. 02. 2011. - 00:02h
Iako su čelnici Unmika i Haškog tribunala odavno imali informacije i dokaze o zločinima OVK i trgovini organima otetih Srba i nealbanaca sa Kosova, domaća i svetska javnost su o tome saznale tek marta 2008. iz knjige “Lov” bivše glavne tužiteljke Karle del Ponte.
Za „žutu kuću“ znali još od 2003. godine
Povodom tvrdnji koje je Del Ponteova iznela u knjizi, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, obratio se pismom 22. aprila iste godine međunarodnom tužiocu na Kosovu Anuncijati Ćaravalo.
- Da bismo mogli da postupamo u ovoj stvari, neophodno je da proverite bazu vaših podataka koja bi se odnosila na učinjene zločine u vreme ratnog stanja na Kosovu, 1999. godine, pa da nam dostavite sve relevantne informacije, dokaze i podatke ukoliko do njih dođete, a kojima bi se iznete tvrdnje potkrepile - napisao je Vukčević. Na Vukčevićev dopis, Ćaravalo je mesec i po dana kasnije odgovorila:
“Proverili smo bazu podataka u Međunarodnom tužilaštvu, te Vas možemo obavestiti da ni u jednom trenutku međunarodni tužilac nije bio umešan u istragu u nekom predmetu koji proizilazi iz takvih navoda. Nemamo evidenciju da nam je policija skrenula pažnju na bilo kakvu krivičnu prijavu u vezi s takvim stvarima.”
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine bilo je iznenađeno ovakvim odgovorom međunarodnog tužioca na Kosovu, pa je Vukčević u novembru 2008. ponovo pisao gospođi Ćaravalo: ”Uprkos Vašem izveštaju, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije došlo je do izveštaja Unmikove kancelarije za nestala lica i forenziku. Iz ovog izveštaja proizilazi da je ekipa istražitelja i forenzičara Unmika, zajedno sa istražiteljem MKSJ, bila na licu mesta u okolini Burelja, te da je tamo prikupila određene dokaze koji su bitni za naša dalja istraživanja i da su ti istiniti dokazi predati gospodinu Koskiju Hanu, koji ih je deponovao u OMPF u Orahovcu.
Lokacija koja je bila predmet istraživanja komisije je ‘žuta kuća’...”. Na ovo Vukčevićevo pismo, Anuncijata Ćaravalo nije odgovorila. Pravi šok i senzaciju u svetu izazvao je krajem prošle godine izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope (PS SE) Dika Martija o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji.
Martijevu rezoluciju, kojom se međunarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani pozivaju da preduzmu mere kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zločini tokom i posle sukoba na Kosovu, Parlamentarna skupština Saveta Evrope je usvojila 21. januara ove godine. Martijev izveštaj bio je pre tri dana predmet rasprave na sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj je razmatran izveštaj generalnog sekretara svetske organizacije Bana Ki Muna o situaciji na Kosovu.
Hronologija skrivanja dokaza
30. 10. 2003.
Izveštaj Unmika s dokazima o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji šef kancelarije Haškog tribunala u Skoplju i Prištini Emon Smit poslao Patriku Lopezu Terezu, glavnom istražitelju Tribunala. U vreme kada su se zločini događali, šef Unmika bio je Bernar Kušner, sadašnji šef francuske diplomatije, a misijom UN rukovodio je Hari Holkeri.
Mart 2004.
Šef Unmikove Kancelarije za nestala lica i forenziku (OMPF) Hoze Pablo Baraibar i dvojica njegovih kolega potpisali izveštaj komisije koja je u Albaniji prikupljala dokaze o događajima u zloglasnoj “žutoj kući” u blizini Burelja i prosledili ga Haškom tribunalu.
2005. godina.
Po nalogu kancelarije tadašnjeg glavnog tužioca Tribunala Karle del Ponte, uništen dokazni materijal prikupljen u “žutoj kući”: bočice s medicinskim tečnostima, gaze, uzorci krvi i drugih telesnih tečnosti koji su prethodno forenzički analizirani.
Čelnici Unmika i Tribunala krili dokaze o zločinima
Izvor: Blic M. Ilić | 19. 02. 2011. - 00:02h
Iako su čelnici Unmika i Haškog tribunala odavno imali informacije i dokaze o zločinima OVK i trgovini organima otetih Srba i nealbanaca sa Kosova, domaća i svetska javnost su o tome saznale tek marta 2008. iz knjige “Lov” bivše glavne tužiteljke Karle del Ponte.
Za „žutu kuću“ znali još od 2003. godine
Povodom tvrdnji koje je Del Ponteova iznela u knjizi, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, obratio se pismom 22. aprila iste godine međunarodnom tužiocu na Kosovu Anuncijati Ćaravalo.
- Da bismo mogli da postupamo u ovoj stvari, neophodno je da proverite bazu vaših podataka koja bi se odnosila na učinjene zločine u vreme ratnog stanja na Kosovu, 1999. godine, pa da nam dostavite sve relevantne informacije, dokaze i podatke ukoliko do njih dođete, a kojima bi se iznete tvrdnje potkrepile - napisao je Vukčević. Na Vukčevićev dopis, Ćaravalo je mesec i po dana kasnije odgovorila:
“Proverili smo bazu podataka u Međunarodnom tužilaštvu, te Vas možemo obavestiti da ni u jednom trenutku međunarodni tužilac nije bio umešan u istragu u nekom predmetu koji proizilazi iz takvih navoda. Nemamo evidenciju da nam je policija skrenula pažnju na bilo kakvu krivičnu prijavu u vezi s takvim stvarima.”
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine bilo je iznenađeno ovakvim odgovorom međunarodnog tužioca na Kosovu, pa je Vukčević u novembru 2008. ponovo pisao gospođi Ćaravalo: ”Uprkos Vašem izveštaju, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije došlo je do izveštaja Unmikove kancelarije za nestala lica i forenziku. Iz ovog izveštaja proizilazi da je ekipa istražitelja i forenzičara Unmika, zajedno sa istražiteljem MKSJ, bila na licu mesta u okolini Burelja, te da je tamo prikupila određene dokaze koji su bitni za naša dalja istraživanja i da su ti istiniti dokazi predati gospodinu Koskiju Hanu, koji ih je deponovao u OMPF u Orahovcu.
Lokacija koja je bila predmet istraživanja komisije je ‘žuta kuća’...”. Na ovo Vukčevićevo pismo, Anuncijata Ćaravalo nije odgovorila. Pravi šok i senzaciju u svetu izazvao je krajem prošle godine izveštaj specijalnog izvestioca Saveta Evrope (PS SE) Dika Martija o ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji.
Martijevu rezoluciju, kojom se međunarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani pozivaju da preduzmu mere kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zločini tokom i posle sukoba na Kosovu, Parlamentarna skupština Saveta Evrope je usvojila 21. januara ove godine. Martijev izveštaj bio je pre tri dana predmet rasprave na sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj je razmatran izveštaj generalnog sekretara svetske organizacije Bana Ki Muna o situaciji na Kosovu.
Hronologija skrivanja dokaza
30. 10. 2003.
Izveštaj Unmika s dokazima o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji šef kancelarije Haškog tribunala u Skoplju i Prištini Emon Smit poslao Patriku Lopezu Terezu, glavnom istražitelju Tribunala. U vreme kada su se zločini događali, šef Unmika bio je Bernar Kušner, sadašnji šef francuske diplomatije, a misijom UN rukovodio je Hari Holkeri.
Mart 2004.
Šef Unmikove Kancelarije za nestala lica i forenziku (OMPF) Hoze Pablo Baraibar i dvojica njegovih kolega potpisali izveštaj komisije koja je u Albaniji prikupljala dokaze o događajima u zloglasnoj “žutoj kući” u blizini Burelja i prosledili ga Haškom tribunalu.
2005. godina.
Po nalogu kancelarije tadašnjeg glavnog tužioca Tribunala Karle del Ponte, uništen dokazni materijal prikupljen u “žutoj kući”: bočice s medicinskim tečnostima, gaze, uzorci krvi i drugih telesnih tečnosti koji su prethodno forenzički analizirani.