Čega se sjetite svakog dana?

[Jurivaka]

Postoje događaji ili doživljaji koji se duboko urežu u naše pamćenje, tako da ih se, gotovo prisilno, sjećamo svakog dana. Nekada su to tužne, nekada lijepe uspomene, a nekada i neke neutralne koje su nas se na poseban način dojmile.
Pretpostavljam da svako od nas ima neko takvo iskustvo, pa bi bilo zanimljivo čuti kako se nosimo sa time?

Jednom davno sam putovao. Bila je jaka i hladna zima. Zaustavio sam se na jednoj poljani, na čijoj sredini su rasla dva osamljena jablana. Snijeg je vejao nošen jakim sjevernim vjertrom, a zaleđeni jablanovi su se, uz škripu, povijali jedan prema drugome, kao da su htjeli jedan drugog da zaštite... Eto, ta jednostavna slika se iz nekog razloga duboko urezala u moje sjećanje i često, često je gledam i dan danas.

 

[ivanjuska]

U mom zivotu postoje dogadjaji kojih se cesto setim,ali za svaki od njih znam zbog cega pamtim.
Postoji nesto cega se vrlo cesto setim i razmisljam o tome,zbog cega mi je to toliko u secanju ali ne mogu da dokucim razlog.
Kada sam bila dete,gledala sam Tv dramu koja je govorila o devojci koja je u ratnom vihoru izgubila roditelje,odrasla u sirotistu,i nije imala nikakav kontak sa porodicom.Cesto je na papiru crtala 3.uspravne crte i jednu vodoravnu ispod te tri horizontalne.Da ne duzim,imala je drugaricu koja je zavrsila psihologiju ili tako nesto,davno je bilo pa se i ne secam tacno,koja joj je pomogla da rastumaci te simbole.Devojka je na kraju saznala da je zivela u kuci koja je imala tri jablana u dvoristu i da je crtez simbolizovao njenu kucu i okucnicu.Uz pomoc ovog saznanja uspela je da pronadje roditelje.
Kad god vidim da neko nesto zvrlja po papiru ili ja sama to radim,uvek se setim tog filma.I ne samo tada.Takodje i ti Jurivaka pomenu Jablanove,pa se nadovezah na pricu.

 

[7thPhoenix]

Pretežno ružnih stvari...Pa ih onda snagom volje odbacujem :vorred:

 

[besherat]

Svakog dana se sjetim da je život samo jedan i da ga trebam živjeti.

 

[tmaks65]

Prvo se setim obaveza za taj dan, ovaj, pa se posle prve kave setim da one, obaveze nemaju noge i da ne mogu pobeci od mene, a i zasto bi, kad su samo moje, niko drugi ih zasigurno nece. Onda nastavim pratit nit misli i dodjem do prostog zakljucka: obaveze nece pobec, ne moram da ih jurim, pa neka ih nek cekaju, mozda im dosadi pa same odu nekom drugom.
Simpaticno, zar ne ?
Samo kada bi bilo tako-nekako.
E, onda secanje sebe izbistri i izbaci prvo na videlo sve prozaicne obaveze za danas, pa ideje koje cekaju obradu, pa zelje koje cekaju ispunjenje i tako to krene i moram prestat mislit, ko zan kuda bi me to odvelo ?

 

[besherat]

Svakog dana se sjetim Boga, ili da mu se za nešto zahvalim kada mi dobro ide, ili da se zapitam zašto me je ostavio kada je loše. E, ovaj odgovor liči na odgovor petogodišnjeg đeteta, ali je stvarno tako.

 

[Jurivaka]

Svakog dana se sjetim Boga, ili da mu se za nešto zahvalim kada mi dobro ide, ili da se zapitam zašto me je ostavio kada je loše. E, ovaj odgovor liči na odgovor petogodišnjeg đeteta, ali je stvarno tako.

Ja se "sjetim" Boga, kada se udarim čekićem po prstu!