- Učlanjen(a)
- 06.06.2009
- Poruka
- 21.085
Cau-Cau (Chow Chow)
CHOW-CHOW STORY
Kada su preci Mongola krenuli na Kinu, 2.000 godina pre nove ere, sa sobom su vodili i velike, cupave pse. Prohujali su vekovi i mongolske najezde, a jedan od znakova da su bili tu je i cudan pas koji je nazivan mongolskim, pa tibetanskim... Ali, ostala je i legenda: kada je nastajao svet i kada su zvezde usadjivane u nebo, padali su komadi neba na zemlju. Jedini pas koji je smeo da dodirne te komade neba bio je Chow-chow. Zato on i danas, po drevnom predanju, i ima - plav jezik.
Chow-chow je pas koji je vekovima bio na kineskom dvoru. Kineski carevi drzali su ga kao cuvara, lovackog psa ali, pre svega, da bi velicali svoju - moc i bogatstvo. Negovale su ga sluge specijalno obucene samo za njih. Od njegove dlake tkali su se tepisi, a od koze pravila odela. Nazalost, cau-cau se nalazio cesto i na dvorskoj trpezi, pa je sluzio i za jelo. Sumrak kineskih careva povlaci sa sobom i smanjenje broja ovih pasa, pa su se mnogi od njih nasli kod bogatih trgovaca i plemstva. Ali, za vreme tzv. kineske kulturne revolucije ovi psi gotovo da su bili unisteni. Zahvaljujuci budistickim kaludjericima, bas kao i onim primercima koji su se nasli u Evropi, a kasnije i u Americi, rasa je uspela da prezi.
PAMETNI, NEZNI FLEGMATIK
Cau-cau je veoma inteligentan, pronicljiv, samostalan i veran. To je pas sa svojstvenim izrazajnim karakterom. On ne trpi grubosti. Njega ne smete tuci jer cete ga tako zauvek izgubiti. Sa njim uvek mora lepo da se ophodi, ali tako da mu ipak stavite do znanja da ste vi vodja, a on podredjeni. Odgovora mirnim osobama jer ne zahteva duge setnje ni sportska takmicenja, a nije uvek spreman ni za igru. Normalne psece igre kao sto su bacanje loptice, aporta, preskakanje prepona itd, ne spadaju u igre cau-caua, a takodje i igranje sa drugim psima. On se drzi svog vlasnika i nezainteresovano prolazi pored drugih pasa, pa cak i ljudi. Njega nikada necete videti kako prilazi nepoznatoj osobi veselo masuci repom i pokazujuci mu time znake privrzenosti. On ce se, dakle, prema nepoznatima ponasati - veoma rezervisano.
Kada uzimate ovog psa morate imati na umu da on i vlasnik sklapaju jednu vrstu "braka'' sa uzajamnom vernoscu za ceo zivot. Chow-chow je potpuno i zauvek odan samo jednom gospodaru i, ako ga izgubi, nikome vise nece biti veran jer za drugu ljubav nije sposoban. Onaj ko zadobije njegovo poverenje moze biti sasvim siguran u njegovu nepokolebljivost i vernost.
VERNOST IZNAD SVEGA
Chow-chow je vrlo cist pas i bez mirisa. Vrlo retko laje i to uglavnom u slucaju potrebe. Rodjeni je cuvar i ne treba ga posebno uciti tome. Ima raskosno krzno tako da svojom pojavom podseca na lava.
Ovaj pas ne voli vodu. Narocito treba voditi racuna da tesko pliva jer mu tada krzno veoma oteza od vode tako da se moze cak i udaviti. Kupa se dva do tri puta godisnje mada ni to nije neophodno jer se cau-cau sam lize i pere kao macka. Jednostavno, ovaj pas voli da bude cist i uredan.
Chow-chow je veoma snazan i misicav. Veoma je ponosan i gord pas. Interesantna je legenda o njegovom plavom jeziku koji ga i cini bitno razlicitim od drugih rasa. Navodno, kada je nastajao svet i kada su zvezde usadjivane u nebo, padali su mnogi komadi neba na zemlju. Jedini pas koji je smeo da dodirne te komade neba bio je cau-cau. Zato on i danas, po drevnom predanju, ima plav jezik.
Kao sto sam vec napomenula, ljubav i vernost ovog psa je ogromna. Zato i nije preterano kada se kaze da ovoj rasi u potpunosti odgovara izreka "Veran kao pas!''.
Nada Petrovic
vlasnik odgajivacnice "Od Patricije''
STANDARD
KLASIFIKACIJA: Chow-chow spada u petu F.C.I. grupu - spic tipu i primitivnom tipu rase; sekcija peta - Azijski spicevi i srodne rase bez radnog ispita.
OPSTI IZGLED: Aktivan pas, zbijen, proporcionalan, lavljeg izgleda, dostojanstvenog i ponosnog drzanja, dobre gradje.
KARAKTERISTIKE: Miran pas, dobar cuvar, plavo-crnog jezika, jedinstven po svom krutom hodu.
TEMPERAMENT: Samostalan, odan ali distanciran.
GLAVA: Lobanja ravna i velika, njuska umereno dugo, nosna pecurka je velika i debela, crna, izuzev kod krem i skoro belih pasa kod kojih je svetle boje i kod plavih i ridjih kod kojih je dozvoljena ista boja kao sto je boja krzna.
OCI: Tamne, u obliku badema, dosta male. Kod ridjih i plavih primeraka dozvoljena je ista boja ociju kao sto je i boja krzna.
USI: Male, blago zaobljenih vrhova, nosene uspravno, dobro razmaknute, usmerene ka napred.
USTA: Zubi snazni i dobro poredjani, vilice su jake, makazast zagriz, celjust pravilna i kompletna. Jezik je plavocrn, kao i usne i nepca.
VRAT: Snazan, ne suvise kratak.
PREDNJE NOGE: Plecke su misicave i iskosene. Noge su ravne, umerene duzine sa dobrim kostima.
TELO: Grudni kos je veliki i dobro razvijen. Rebra su zaobljena, ledja kratka, ravna i snazna.
ZADNJE NOGE: Misicave, potkolenice nikada nisu povijene ka napred.
SAPE: Male, oble, macije.
REP: Visoko usadjen i nosen sasvim na ledjima.
HOD: oskudan, ukocen i neprirodan.
DLAKA: Ili duga ili kratka.
a) Duga dlaka je gusta, prava i vrlo bogata. Pokrovna dlaka je ostrija, sa mekom i vunastom poddlakom. Dlaka je gusca na vratu gde obrazuje grivu.
b) Kratka dlaka je gusta, prava i nije polegla vec je uspravna i cupava.
BOJA: Jednobojno krzno crno, crveno, plavo, ridje, krem ili prljavo belo, mestimicno nijansirano, ali ne pegavo ili visebojno. Ispod repa i zavesica na butinama su cesto svetlije nijanse.
VELICINA: Muzjaci od 48 do 56 cm, a zenke od 46 do 51 cm.
Kratkodlaki cau-cau je izvorni tip, a dugodlaki je nastao selekcijom. Ukoliko se medjusobno pare kratkodlaki i dugodlaki, kratko krzno je dominantnije. Kratkodlaki cau-cau ima duboku i jaku crvenu boju koja se ne nalazi kod dugodlakih, za koju se smatra da je osnovna, izvorna boja.
* * *
Chow-chow su doneseni na teritoriju danasnje SR Jugoslavije pre desetak godina. Najpre su se pojavili u Vojvodini, a potom u Srbiji. Prva legla registrovana su u Vojvodini 1987, a u Srbiji 1990. godine. Do danasnjih dana registrovano je oko 400 chow-chow-a u nasoj zemlji.
Pripremila: N. Petrovic
PAS - MALI LAV
Cau-cau je jedna od najstarijih rasa pasa. Postoje podaci da je jos u miocenu, od 28 do 12 miliona godina pre nove ere, doslo do ukrstanja jedne vrste samija i medveda i da je tako nastala ova rasa ciji dopunjeni standard iz 1989. godine objavljujemo u ovom broju NATURE.
Cau-cau spada u skuplje rase pasa jer je redak i tesko se razmnozava, a i dok ne odraste treba dosta uloziti u njega posto punu zrelost i snagu dostize tek sa tri godine. On nikada nije bio pas kojeg su gajile siroke narodne mase i, ma koliko to mozda nekom zvucalo elitisticki, treba reci da je to bio i ostao pas odabrane grupe ljudi.
Krajem 18. veka prvi primerci chow-chow-a stigli su do Engleske. U prvo vreme su ih drzali u zooloskim vrtovima, da bi kasnije postali pravi kucni ljubimci. Krajem 19. veka rasa pocinje da zuazima i znacajno mesto na izlozbama, a 1894. godine rasi je dato sadasnje ime sto u prevodu znaci: Pas jake znage za jelo.
Prvi klub ljubitelja ovih pasa osnovan je 1. jula 1895. g. pod pokroviteljstvom gospodje Faudel Phillips koja je osnovala i prvu odgajivacnicu chow-chow-a i prva pocela sa njihovim upisivanjem u rodovne knjige.
Iako cau-cau potice iz Kine, patronat nad tom rasom ima Engleska. Zbog toga je i trenutno vazeci standard broj 205 i izdala Engleska. Danas se primenjuje dopunjeni standard koji je objavljen 20.02.1989. g.
CHOW-CHOW STORY
Po svemu sudeci, ili se bar to tako nama cini, Canis palustrus je najverovatnije predak ne samo svih nordijskih pasa koji pripadju porodici spiceva, vec je on i daleki predak chow-chow-a.
Prica je daleka, fascinantna i misticna. Jer, rec je o veoma starom poreklu te primitivne rase, jedinstvene po mnogo cemu kao sto je, recimo, plavo-crni jezik. Ali, ne samo to: rasa je i svedok jedne vrste pasa iz dalekog miocena.
Cau-cau je rasa koja je nastala tokom hiljadugodisnje evolucije i to upravo u onim, za nas neprobojnim azijskim predelima. Najverovatnije, preci cau-caua bejahu doneseni u Kinu sa varvarskim osvajacima u 11. veku pre nase ere. Kako se veruje, u to vreme bili su to psi za lov, strazu i vucu.
Nazalost, pisanih svedocanstava o psima u antickoj Kini ostalo je veoma malo posto je veci deo kineskih dokumenata i knjiga bio unisten po naredjenju cara Chin Shin, 255. g. p. n. e.
Ako se moze verovati drevnim kineskim hronicarima, s obzirom na to da pouzdanih dokumenata nema, kao i cinjenici da su i neki pronadjeni dokumenti cesto proizvoljno prevodjeni, cau-cau tog vremena bio je kudikamo veci i krupniji od danasnjeg. Bar su ga tako zabelezili i opisivali azijatski pisari kao "...kvadraticnog psa, divljeg i svirepog izgleda kao u lava na kojeg je svojom dlakom i podsecao, posebno onom gustom i dugackom oko vrata, bojom, kandzama...''.
Citajuci ovaj drevni isecak tesko je ne poverovati da se ovde ne radi upravo o cau-cauu. Ali, i druga svedocanstva doprla su do nas preko goblena, statuica i crteza. Na jednoj veoma staroj kineskoj bronzanoj solji, na kojoj se, medju mnogim zivotinjama, nalazi i slika tri psa, potvrdjuje takvo verovanje. Jer, jedan od tih naslikanih pasa na solji bio je zbilja masivan, odlakanog repa nosenog na ledjima, siroke njuske i malih, uspravnih usiju. Medjutim, etimologiju samog imena cau-cau (Chow-chow) tesko je i danas precizno odgonetnuti.
Prema jednom tumacenju, naziv "ao'', koji potice iz 11. veka, najstariji je i znaci "veliki i izuzetan''. Taj diftong (dvoglas) najverovatnije potice od pogresnog izgovora "chaou'' a koji znaci "jak i primitivan pas''. U kasnijim vekovima ovaj termin koristio se za vazne kineske trgovce cije su robe bile oznacene kao "chow chow''. Da li neka veza izmedju mocnih kineskih trgovaca i ovih pasa postoji, ostalo je do danas nerazjasnjeno.
MONGOLIJA KAO PRAPOSTOJBINA
U Mongoliji, divljoj zemlji retke naseljenosti, u to vreme, trgovacki i kulturni centri bili su manastiri. I, upravo tu, budisticki monasi su uspeli da sacuvaju rasu cau-cau kada je u Kini nastupila neopisana glad i siromastvo, koji se vezuju za poslednje decenije vladavine dinastije Tang.
Monasi su odgajali plave pse ove rase i oni su bili namenjeni za strazu i nadgledanje stada. Ali, sve do 18. veka Evropa nije znala za cau-caue, da bi prvi primerci, kao kuriozitet, bili uvezeni na Zapad od strane mornara iz East Company-je.
Godine 1780. svestenik White pazljivo je opisao u svojoj knjizi "The natural history and antiquities of Selbourne'' dva steneta poreklom iz Canton-a, koja su pripadala jednom mladom gospodinu iz East Indian Company: " ... zadnje sape su prave bez ikakvih krivina na kolenima. Njihove oci su crne, male i prodorne; u unutrasnjosti usta i labrnje su iste boje, kao i jezik koji je plav''. Po svemu sudeci, bili su to prvi cau-cau koji su dospeli u Englesku.
Nesto kasnije cau-cau su poceli da se izlazu na izlozbama ali pod nazivom Chinese Edible Dog i Chinese Dog da bi posle ta imena bila zamenjena sada aktuelnim.
Jedan od prvih odgajivaca-izlagaca bese g. W. K. Taunton koji je 1880. g, na izlozbi Kennel Cluba predstavio javnosti zenku zvanu Chinese Puzzle. Medjutim, ni danas nije utvrdjeno da li je to bio primerak ciste rase ili proizvod nekavog ukrstanja sa primercima cau-caua pogotovu sto je u katalogu te izlozbe, umesto rase, zabelezeno samo "uvoz iz Kine''. Ali, o poreklu i cistoti psa Chang, kojeg je izlozio princ del Galles 1881. godine, vise nije bilo sumnje.
Godine 1890. g. Temple je zapoceo odgoj ove rase i njegova odgajivacnica Leyswood bese prva, koja je, u potpunosti, sluzila rasi. Prvi zvanicni standard rase bio je formulisan na bazi morfologije sampiona Chow VIII koji je ostenjen 1890, a koji je uvezen direktno iz Kine od g-dje Bagshaw. Ovaj pas je postao sampion 1893. g. Uskoro je g. Temple, sa grupom istomisljenika, osnovao 1. jula 1895. g. i prvi klub ove rase. Sledece godine je Kennel Club, a povodom druge klupske izlozbe usaglasio statut manifestacije sampionata tako da su rasa chow-chow, kao i klub njihovih poklonika, ubrzo bili priznati i zvanicno.
Tako su tamne i misteriozne godine za chow-chow-e sada bile samo proslost. Mnogi i veliki zaljubljenici u pse poceli su da vode racuna o rasi koja je pocela da prosperira i da se pojavljuje po izlozbenim ringovima sirom Velike Britanije. Mnogi odgajivaci, vlasnici i pre svega famozni cau-cau belezili su svake godine vidne napretke rase. Medju njima svakako treba pomenuti Ledy Granville Gordon sa Blue Blood, koji je sigurno predak svih danasnjih plavih cau-caua, zatim g-djicu Casella-u sa sampionkom Tien, cerkom Singapore Boy-a kojeg je direktno uvezao iz Kine g. Burgess, zatim g-dju Rawson sa Bertolina-om koja je parena sa velikim psom Chow VIII, g-dju Scaramanga-u koja je uvezla jednog od prvih crnih cau-caua zvanog Hak Kwhy, g-dju Moore sa sampionom Red Craze i g. Sawtell-a sa sampionom Shylock-om.
Chow VIII, veliki sampion, umro je u desetoj godini zivota. Nekoliko meseci posle, u Kennel Club Gazette, njemu u cast, bio je posvecen clanak. Autorka, g-dja Moore, tada je napisala: "Steta je sto nije bio balsamovan i izlozen u Kenel Clubu ili u Britanskom muzeju kao model kako bi jedan chow-chow trebalo da izgleda i to uprkos cinjenici da ni on nije bio idealnog tipa.''
POHOD NA EVROPU
Posle Prvog svetskog rata za rasu je nastupilo vreme velikog sjaja. Neki od velikih predstavnika svoje rase potvrdili su svoje uspehe i zbog toga su, jos i danas, ostali u secanju.
Sampion Pusa of Amwell, odgojen kod lady Faudel Phillips, dao je veliki podstrek razvoju rase. Gospodin Scriven postigao je izuzetne rezultate sa svojim cau-cauom u Mulfras Kennel-u.
Izmedju dva velika rata pojavio se i sjajni sampion Akbar, vlasnistvo g-dje Peck. Njegov sin, sampion Choonam Brilliantine, pobedio je sedam sampionata u Engleskoj pre nego sto je bio izvezen za SAD. Sampion Rochow Dragoon, g. Roch-a "carovao'' je u ringovima dobar broj godina sa svojom drugaricom iz odgajivacnice, takodje sampionkom Rochow Akbella-om.
Istovremeno jos tri zenke su zasluzivale pocasti: sampionke Chefoo, Choonam Moonbeam i Li Chin of Amwell koja bese jedna od prvih sampionki krem boje. Nazalost, odgajivacnice Rochow, Amwell i Choonam ugasile su se gotovo u isto vreme; ta cinjenica bese zbilja tezak gubitak za svet ljubitelja cau-caua. Ali, u godinama koje su sledile, zanimanje za rasu je prekomerno raslo.
Rodjene su druge vazne i kvalifikovane odgajivacnice poznate i danas u svetu. Dve od tih odgajivacnica bile su Ukwong i Hanoi. Gospodin Eric Ergeton, vlasnik Ukwong Kennel-a, priblizio se rasi zahvaljujuci g-dji Boot koja je imala Talifu Kennel. On je, tokom 22 godine, proizveo dobrih 26 sampiona od kojih je sedam bilo proglaseno i za najlepse pse izlozbe. Ergeton je, tokom mnogih godina, odgojio velike i vazne cau-caue, ali je najslavniji i najcenjeniji, pa i najpoznatiji bio sampion Ukwong King Solomon koji je uzeo cak 63 C.C.'s-a, cime je potukao rekord na izlozbama.
Odgajivacnica Hanoi, vlasnistvo g-dje Dulcie Smith, osvojila je posle Drugog svetskog rata, mnoge pobede. Najpoznatiji medju psima te odgajivacnice bio je cau-cau sampion Tiko Ling of Hanoi koji je osvojio brojne C.C.'s-e i koji je vise puta bio najlepsi pas izlozbe. Nije ni mali broj cau-caua, iz vaznih linija, kojima je ovaj poznati priplodnjak predak.
Posle Drugog svetskog rata zapoceo je plodotvoran period za rasu, kako na izlozbama tako i sto se tice pocetka brojnog izvoza ovih pasa u druge drzave. Cetrdesetih godina, grofica de Changy, poznat belgijski odgajivac, kupila je mladog sampiona Rochow Adjutant-a koji je bio i vazna referenca u istoriji odgoja rase i najverovatnije najuticajniji priplodnjak tog vremena. Adjutant je bio jedan od najuspesnijih cau-caua na izlozbama sa osvojenih 44 C.C.'s-a.
Neke primerke iz odgajivacnica Choonam i Rochow uvezla je u Belgiju Madame de Bois koja je svoj odgoj zasnovala na medjusobnom ukrstanju te dve linije i koja je time postigla izuzetne rezultate.
Holandija je bila zemlja koja se u velikoj meri posvetila selekciji i odgoju ove rase. Odgajivaci su se usmerili na chow-chow-e koji su poticali direktno iz Kine, kao i na one uvezene iz Engleske. Pionirka u tom pogledu je bila g-dja Geitel de Lange koja je sa svojom odgajivacnicom Golliwogs uvezla izvestan broj primeraka iz engleske odgajivacnice Omar. Njen Ebony of the Goll Iwogs bio je proglasen trecim sampionom rase u Holandiji. Rodjaka g-dje Geitel, g-dja Roes Geitel postala je poznat odgajivac rase kao i njena odgajivacnica Dorwerth. Ona je tridesetih godina, uvozeci primerke iz odgajivacnica Amwell i Rochow, postala najvazniji odgajivac rase u svojoj zemlji. Nazalost, za vreme Drugog svetskog rata njena kuca je bombardovana i ona je prestala sa odgojem. Posto nije mogla da povede sa sobom iz porusene kuce svoje predivne pse, morala je, jednog po jednog, da ih ubije. Secanje na taj tragican dogadjaj, medjutim, primorao je g-dju Roes da nakon rata nastavi sa odgojem. Tako je ona postala veliki promoter chow-chow-a u Holandiji o cemu dovoljno govori i podatak da je ova rasa izbila na drugo mesto popularnosti, odmah iza nemackog ovcara.
SARADNJA ODGAJIVACA
Nakon rata usledila je velika saradnja i prijateljstvo medju odgajivacima ove rase, sto je veoma doprinelo daljem sirenju chow-chow-a. Medju mnogim apasioniranim odgajivacima bili su Henk i Kitty Van de Wouw. Njihova odgajivacnica Van Mongolie ne samo da je posedovala cau-caue svetskog renomea, vec je ona pomagala, svojim primercima, nastanak i danas veoma poznatih odgajivacnica u celom svetu.
Jedna od najcuvenijih odgajivacnica pedesetih bila je u Luksemburgu. Sa ne vise od 12 do 14 cau-caua, odljckih francuskih i belgijseia Citiaa, Palmiro Irena Cottafavi, ustanovili su svoj uzgojni program. Njihovi Mong Fu bili su cesto vidjani u ringovi celog kontinenta.
Dvadesetih godina rasa je postala veoma popularna u Francuskoj. Madam Marechal bila je ne samo pionir u uzgoju vec i predsednica kluba ljubitelja chow-chow-a koji je u Francuskoj osnovan 1926. godine. Takodje, jedan od najpoznatijih odgajivaca bio je i M.R. Hassenforder. Njegova odgajivacnica zvala se de la Moulaine.
Ghat de la Moulaine bio je izvezen u Sjedinjene Drzave gde je postao jedan od najvecih i najpopularnijih chow-chow-a sveta. Mnogobrojni su njegovi sinovi koji su postali sampioni kao i americki odgajivaci koji su, na osnovu Ghat-a, ustanovili svoje uzgoje.
Godine 1934. nemacki odgajivaci su uvezli iz Engleske nekoliko chow-chow-a odlicnih krvnih linija, ali im je rat onemogucio dalji razvoj rase. Jedna od najproduktivnijih odgajivacnica bila je vom Palatinat vlasnistvo H.G. Hoffman-a. Tu nije bilo velikih odgajivaca, ali je selekcija vrsena na osnovu engleskih, holandskih i luksemburskih linija.
U Norvesku je prvi chow-chow uvezen 1890, ali do vaznijeg uzgoja nije doslo bez obzira na pogodnu klimu. Posle Drugog svetskog rata nekoliko ljubitelja se oslonilo na uvoz iz Engleske i Holandije. Najpoznatija odgajivacnica bila je Munchu, porodice Messel. I u Svedskoj je interesovanje za rasu kasnilo. Jedna od prvih bila je g-djica Berg. Njena odgajivacnica Helluland, koja je godinama odgajala dobre primerke, proslavila je svedske cau-caue i van granica te drzave. Situacija u Danskoj bila je identicna onoj u skandinavskim zemljama.
Sve do cetrdesetih tamo je bilo malo ovih pasa i gotovo nikakvog interesa za uzgoj. Tek je posle 1960. doslo do osnivanja nekih odgajivacnica, medju kojima je najvaznija bila Zoto Kennel, vlasnika H. i A. Wandrup-a.
SVE POPULARNIJI U SVETU
U Italiji je 1924. godine obelezen prvi chow-chow CAC, ali je tek 1931. primerak pod imenom Black Jane, odgojen i izlagan od strane g. Lioce-a, dobio drugu titulu.
Duca d'Aosta, veliki ljubitelj rase, izlagao je 1938. godine zenku Wuncha Blue di Val d'Adige, koja je rodjena u njegoj odgajivacnici. U stvari, ta zenka bila je prvi cau-cau odgojen u Italiji i prvi primerak koji je proglasen za nacionalnog sampiona. Do tada je vecina nacionalnih sampiona u Italiji bila iz uvoza. Prvi koji su doveli u Italiju cau-cau bili su g-dja Cassanella, dr Tessieri i prof. Giussani. Oni su odabrali pse holandskog uzgoja za osnovu svog odgajivackog programa.
G-dja Cassanella osvojila je sampionate sa dva psa Kou Ling. Sledeci veliki sampion u Italiji bio je i Envoy of Ukwong, kojeg je odgajio g. Ergeton, a koji je bio vlasnistvo dr Tessieri-ja. Posle je profesor Giussani uvezao jos dva cau-caua, iz odgajivacnice van Mongolie i van de Loumi Hoeve. Profesor je zasluzan i za veliki napor i trud da osnuje prvi klub cau-caua u Italiji. Na nesrecu, taj poduhvat nije uspeo.
Uprkos uvozu primeraka odlicnih krvnih linija, u to vreme, ipak nije doslo do stabilnog uzgoja te rase u Italiji. Medjutim, poslednjih decenija u Italiji je doslo do vidnog razvoja rase zahvaljujuci ozbiljnom radu kao i saradnji odgajivaca koji su se apasionirano posvetili cau-cauima. Mada je tesko tvrditi da se italijanski odgoj izjednacio sa drugim evropskim zemljama, kvalitet koji dolazi sada sa Apeninskog poluostrva pocinje da zanima i engleske, francuske, nemacke, danske, finske, brazilske i tajlandske odgajivace. Svakako, veliki podstrek takvom razvoju stvari dao je i Nacionalni savez Italije za chow-chow (ANICC) koji se, posle prvih godina poteskoca, razvio i sada plodotvorno radi.
Priznanje Kluba, kao specijalizovanog drustva, usledilo je dekretom od 26. jula 1994. g. Sto se tice manifestacija, poslednjih godina se primecuje povecanja ovih pasa na izlozbama. Na nacionalnim izlozbama u Italiji prijavljuje se od 15 do 25 chow-chow-a, a na medjunarodnim od 20 do 40, dok je na Klupskoj nacionalnoj izlozbi (Raduno) bilo vise od stotinu prijavljenih pasa. Na srecu, ovo povecanje nije samo kvantitativno, vec pre svega kvalitativno.
KRATKODLAKI CHOW-CHOW
Smatra se da je kratkodlaki chow-chow osnovni tip ove rase. Medjutim, nije precizno poznato koja je to kineska provincija iz koje potice ovaj varijetet, ali se sasvim pouzdano zna da cau-cau, koji su dolazili u Englesku, do kraja 1800. godine nisu bili samo primerci sa dugom dlakom.
Prvi Challenge Certificate bio je izdat jednom kratkodlakom psu 1899. g. Ta crna zenka, zvana Yumsie, rodjena je 1892. iz kombinacije pasa koji su uvezeni direktno iz Kine.
G-dja Casella bila je jedan od najvaznijih odgajivaca "kratkih''. Posto je zivela mnogo godina u Aziji, ona se vratila 1910. g. u Englesku ponevsi sa sobom i nekoliko kratkodlakih cau-caua. U razdoblju izmedju dva svetska rata bilo je malo legala sa kratkodlakim primercima i oni nisu bili mnogo cenjeni. Nakon 1945. usledila je obnova rase iako kratkodlaki primerci i dalje nisu bili preterano popularni, neophodno je pomenuti neke primerke. Medju njima je Roemoss Recamier koji je bio odnegovan od strane g. Roe-a. Taj priplodnjak bio je paren sa razlicitim zenkama koje su davale kratkodlake primeke, a koji su, dalje, takodje",bacali'' iste takve subjekte. Treba spomenuti i Nitram Nan Tao i Nitram Nao Nei koji su rodjeni 1950. g. kod g-dje Martin.
Tokom sezdesetih godina neki vec poznati i priznati odgajivaci preuzeli su brigu za ovaj varijetet i poceli su sa mnogo stabilinijim odgojem.
Godine 1965. primerak koji je poticao iz engleskog odgoja Penhow, vlasnice g-dje Veldhuis, postao je sampion Holandije. On je bio prvi kratkodlaki chow-chow sampion na svetu.
Danasnji ponosni vlasnici kratkodlakih cau-caua mnogo duguju engleskim odgajivacnicama Penhow, Baytor, Ukwong i Tanlap kao i onim holandskim Warnsborn i Van het Bosche Front. Naime, ti malobrojni odgajivaci ocuvali su ovaj varijetet upravo onda kada se sedamdesetih godina verovalo da ce "kratkodlaki'' nestati. Na srecu, nije bilo tako mada su kratkodlaki primerci manje rasprostranjeni i manje popularni od onih dugodlakih.
Poslednju titulu sampiona, bar koliko nam je poznato, pripala je jednoj crvenoj zenki. Bila je to sampionka Holandije Tanlap Sleek Tinka, odgajivaca g-dje Jakeman.
Kako sada izgleda, poslednjih godina primecuje se u nekim zemljama diskretan porast zanimanja za ovaj varijetet. Kratkodlaki cau-cau najbolje se odgaja u Engleskoj sto je i razumljivo s obzirom na njenu istorijsku proslost vezanu za ovu rasu, ali u Norveskoj, zemljama Beneluksa, kao i u Sjedinjenim Drzavama.
Zanimljivo je da je americki standard iz 1925. obuhvatao i varijetet kratkodlakih cau-caua da bi on 1941. bio izbacen iz istog standarda. Medjutim, 1986. godine novi americki standard za cau-cau je nanovo reintegrisao i priznao kao varijetet i kratkodlake primerke.
Standard kratkodlakog chow-chow-a je identican onom za dugodlake primerke izuzev onog dela koji se odnosi na duzinu dlake i na opsti izgled. Sobzirom na to da su malo poznati, u Italiji ne postoje odgajivaci koji odgajaju ovaj varijetet, ali bi to trebalo stimulisati iz vise razloga. Osim sto su to psi retko vidjene lepote, kratkodlakim primercima ove rase i te kako odgovara italijanska klima. Kako je klima nasih suseda slicna nasoj, nije tesko zakljuciti, ovaj varijetet bi, uz nesto truda i finansija, veoma uspesno mogao da se gaji i na nasim balkanaskim prostorima.
CHOW-CHOW STORY
Kada su preci Mongola krenuli na Kinu, 2.000 godina pre nove ere, sa sobom su vodili i velike, cupave pse. Prohujali su vekovi i mongolske najezde, a jedan od znakova da su bili tu je i cudan pas koji je nazivan mongolskim, pa tibetanskim... Ali, ostala je i legenda: kada je nastajao svet i kada su zvezde usadjivane u nebo, padali su komadi neba na zemlju. Jedini pas koji je smeo da dodirne te komade neba bio je Chow-chow. Zato on i danas, po drevnom predanju, i ima - plav jezik.
Chow-chow je pas koji je vekovima bio na kineskom dvoru. Kineski carevi drzali su ga kao cuvara, lovackog psa ali, pre svega, da bi velicali svoju - moc i bogatstvo. Negovale su ga sluge specijalno obucene samo za njih. Od njegove dlake tkali su se tepisi, a od koze pravila odela. Nazalost, cau-cau se nalazio cesto i na dvorskoj trpezi, pa je sluzio i za jelo. Sumrak kineskih careva povlaci sa sobom i smanjenje broja ovih pasa, pa su se mnogi od njih nasli kod bogatih trgovaca i plemstva. Ali, za vreme tzv. kineske kulturne revolucije ovi psi gotovo da su bili unisteni. Zahvaljujuci budistickim kaludjericima, bas kao i onim primercima koji su se nasli u Evropi, a kasnije i u Americi, rasa je uspela da prezi.
PAMETNI, NEZNI FLEGMATIK
Cau-cau je veoma inteligentan, pronicljiv, samostalan i veran. To je pas sa svojstvenim izrazajnim karakterom. On ne trpi grubosti. Njega ne smete tuci jer cete ga tako zauvek izgubiti. Sa njim uvek mora lepo da se ophodi, ali tako da mu ipak stavite do znanja da ste vi vodja, a on podredjeni. Odgovora mirnim osobama jer ne zahteva duge setnje ni sportska takmicenja, a nije uvek spreman ni za igru. Normalne psece igre kao sto su bacanje loptice, aporta, preskakanje prepona itd, ne spadaju u igre cau-caua, a takodje i igranje sa drugim psima. On se drzi svog vlasnika i nezainteresovano prolazi pored drugih pasa, pa cak i ljudi. Njega nikada necete videti kako prilazi nepoznatoj osobi veselo masuci repom i pokazujuci mu time znake privrzenosti. On ce se, dakle, prema nepoznatima ponasati - veoma rezervisano.
Kada uzimate ovog psa morate imati na umu da on i vlasnik sklapaju jednu vrstu "braka'' sa uzajamnom vernoscu za ceo zivot. Chow-chow je potpuno i zauvek odan samo jednom gospodaru i, ako ga izgubi, nikome vise nece biti veran jer za drugu ljubav nije sposoban. Onaj ko zadobije njegovo poverenje moze biti sasvim siguran u njegovu nepokolebljivost i vernost.
VERNOST IZNAD SVEGA
Chow-chow je vrlo cist pas i bez mirisa. Vrlo retko laje i to uglavnom u slucaju potrebe. Rodjeni je cuvar i ne treba ga posebno uciti tome. Ima raskosno krzno tako da svojom pojavom podseca na lava.
Ovaj pas ne voli vodu. Narocito treba voditi racuna da tesko pliva jer mu tada krzno veoma oteza od vode tako da se moze cak i udaviti. Kupa se dva do tri puta godisnje mada ni to nije neophodno jer se cau-cau sam lize i pere kao macka. Jednostavno, ovaj pas voli da bude cist i uredan.
Chow-chow je veoma snazan i misicav. Veoma je ponosan i gord pas. Interesantna je legenda o njegovom plavom jeziku koji ga i cini bitno razlicitim od drugih rasa. Navodno, kada je nastajao svet i kada su zvezde usadjivane u nebo, padali su mnogi komadi neba na zemlju. Jedini pas koji je smeo da dodirne te komade neba bio je cau-cau. Zato on i danas, po drevnom predanju, ima plav jezik.
Kao sto sam vec napomenula, ljubav i vernost ovog psa je ogromna. Zato i nije preterano kada se kaze da ovoj rasi u potpunosti odgovara izreka "Veran kao pas!''.
Nada Petrovic
vlasnik odgajivacnice "Od Patricije''
STANDARD
KLASIFIKACIJA: Chow-chow spada u petu F.C.I. grupu - spic tipu i primitivnom tipu rase; sekcija peta - Azijski spicevi i srodne rase bez radnog ispita.
OPSTI IZGLED: Aktivan pas, zbijen, proporcionalan, lavljeg izgleda, dostojanstvenog i ponosnog drzanja, dobre gradje.
KARAKTERISTIKE: Miran pas, dobar cuvar, plavo-crnog jezika, jedinstven po svom krutom hodu.
TEMPERAMENT: Samostalan, odan ali distanciran.
GLAVA: Lobanja ravna i velika, njuska umereno dugo, nosna pecurka je velika i debela, crna, izuzev kod krem i skoro belih pasa kod kojih je svetle boje i kod plavih i ridjih kod kojih je dozvoljena ista boja kao sto je boja krzna.
OCI: Tamne, u obliku badema, dosta male. Kod ridjih i plavih primeraka dozvoljena je ista boja ociju kao sto je i boja krzna.
USI: Male, blago zaobljenih vrhova, nosene uspravno, dobro razmaknute, usmerene ka napred.
USTA: Zubi snazni i dobro poredjani, vilice su jake, makazast zagriz, celjust pravilna i kompletna. Jezik je plavocrn, kao i usne i nepca.
VRAT: Snazan, ne suvise kratak.
PREDNJE NOGE: Plecke su misicave i iskosene. Noge su ravne, umerene duzine sa dobrim kostima.
TELO: Grudni kos je veliki i dobro razvijen. Rebra su zaobljena, ledja kratka, ravna i snazna.
ZADNJE NOGE: Misicave, potkolenice nikada nisu povijene ka napred.
SAPE: Male, oble, macije.
REP: Visoko usadjen i nosen sasvim na ledjima.
HOD: oskudan, ukocen i neprirodan.
DLAKA: Ili duga ili kratka.
a) Duga dlaka je gusta, prava i vrlo bogata. Pokrovna dlaka je ostrija, sa mekom i vunastom poddlakom. Dlaka je gusca na vratu gde obrazuje grivu.
b) Kratka dlaka je gusta, prava i nije polegla vec je uspravna i cupava.
BOJA: Jednobojno krzno crno, crveno, plavo, ridje, krem ili prljavo belo, mestimicno nijansirano, ali ne pegavo ili visebojno. Ispod repa i zavesica na butinama su cesto svetlije nijanse.
VELICINA: Muzjaci od 48 do 56 cm, a zenke od 46 do 51 cm.
Kratkodlaki cau-cau je izvorni tip, a dugodlaki je nastao selekcijom. Ukoliko se medjusobno pare kratkodlaki i dugodlaki, kratko krzno je dominantnije. Kratkodlaki cau-cau ima duboku i jaku crvenu boju koja se ne nalazi kod dugodlakih, za koju se smatra da je osnovna, izvorna boja.
* * *
Chow-chow su doneseni na teritoriju danasnje SR Jugoslavije pre desetak godina. Najpre su se pojavili u Vojvodini, a potom u Srbiji. Prva legla registrovana su u Vojvodini 1987, a u Srbiji 1990. godine. Do danasnjih dana registrovano je oko 400 chow-chow-a u nasoj zemlji.
Pripremila: N. Petrovic
PAS - MALI LAV
Cau-cau je jedna od najstarijih rasa pasa. Postoje podaci da je jos u miocenu, od 28 do 12 miliona godina pre nove ere, doslo do ukrstanja jedne vrste samija i medveda i da je tako nastala ova rasa ciji dopunjeni standard iz 1989. godine objavljujemo u ovom broju NATURE.
Cau-cau spada u skuplje rase pasa jer je redak i tesko se razmnozava, a i dok ne odraste treba dosta uloziti u njega posto punu zrelost i snagu dostize tek sa tri godine. On nikada nije bio pas kojeg su gajile siroke narodne mase i, ma koliko to mozda nekom zvucalo elitisticki, treba reci da je to bio i ostao pas odabrane grupe ljudi.
Krajem 18. veka prvi primerci chow-chow-a stigli su do Engleske. U prvo vreme su ih drzali u zooloskim vrtovima, da bi kasnije postali pravi kucni ljubimci. Krajem 19. veka rasa pocinje da zuazima i znacajno mesto na izlozbama, a 1894. godine rasi je dato sadasnje ime sto u prevodu znaci: Pas jake znage za jelo.
Prvi klub ljubitelja ovih pasa osnovan je 1. jula 1895. g. pod pokroviteljstvom gospodje Faudel Phillips koja je osnovala i prvu odgajivacnicu chow-chow-a i prva pocela sa njihovim upisivanjem u rodovne knjige.
Iako cau-cau potice iz Kine, patronat nad tom rasom ima Engleska. Zbog toga je i trenutno vazeci standard broj 205 i izdala Engleska. Danas se primenjuje dopunjeni standard koji je objavljen 20.02.1989. g.
CHOW-CHOW STORY
Po svemu sudeci, ili se bar to tako nama cini, Canis palustrus je najverovatnije predak ne samo svih nordijskih pasa koji pripadju porodici spiceva, vec je on i daleki predak chow-chow-a.
Prica je daleka, fascinantna i misticna. Jer, rec je o veoma starom poreklu te primitivne rase, jedinstvene po mnogo cemu kao sto je, recimo, plavo-crni jezik. Ali, ne samo to: rasa je i svedok jedne vrste pasa iz dalekog miocena.
Cau-cau je rasa koja je nastala tokom hiljadugodisnje evolucije i to upravo u onim, za nas neprobojnim azijskim predelima. Najverovatnije, preci cau-caua bejahu doneseni u Kinu sa varvarskim osvajacima u 11. veku pre nase ere. Kako se veruje, u to vreme bili su to psi za lov, strazu i vucu.
Nazalost, pisanih svedocanstava o psima u antickoj Kini ostalo je veoma malo posto je veci deo kineskih dokumenata i knjiga bio unisten po naredjenju cara Chin Shin, 255. g. p. n. e.
Ako se moze verovati drevnim kineskim hronicarima, s obzirom na to da pouzdanih dokumenata nema, kao i cinjenici da su i neki pronadjeni dokumenti cesto proizvoljno prevodjeni, cau-cau tog vremena bio je kudikamo veci i krupniji od danasnjeg. Bar su ga tako zabelezili i opisivali azijatski pisari kao "...kvadraticnog psa, divljeg i svirepog izgleda kao u lava na kojeg je svojom dlakom i podsecao, posebno onom gustom i dugackom oko vrata, bojom, kandzama...''.
Citajuci ovaj drevni isecak tesko je ne poverovati da se ovde ne radi upravo o cau-cauu. Ali, i druga svedocanstva doprla su do nas preko goblena, statuica i crteza. Na jednoj veoma staroj kineskoj bronzanoj solji, na kojoj se, medju mnogim zivotinjama, nalazi i slika tri psa, potvrdjuje takvo verovanje. Jer, jedan od tih naslikanih pasa na solji bio je zbilja masivan, odlakanog repa nosenog na ledjima, siroke njuske i malih, uspravnih usiju. Medjutim, etimologiju samog imena cau-cau (Chow-chow) tesko je i danas precizno odgonetnuti.
Prema jednom tumacenju, naziv "ao'', koji potice iz 11. veka, najstariji je i znaci "veliki i izuzetan''. Taj diftong (dvoglas) najverovatnije potice od pogresnog izgovora "chaou'' a koji znaci "jak i primitivan pas''. U kasnijim vekovima ovaj termin koristio se za vazne kineske trgovce cije su robe bile oznacene kao "chow chow''. Da li neka veza izmedju mocnih kineskih trgovaca i ovih pasa postoji, ostalo je do danas nerazjasnjeno.
MONGOLIJA KAO PRAPOSTOJBINA
U Mongoliji, divljoj zemlji retke naseljenosti, u to vreme, trgovacki i kulturni centri bili su manastiri. I, upravo tu, budisticki monasi su uspeli da sacuvaju rasu cau-cau kada je u Kini nastupila neopisana glad i siromastvo, koji se vezuju za poslednje decenije vladavine dinastije Tang.
Monasi su odgajali plave pse ove rase i oni su bili namenjeni za strazu i nadgledanje stada. Ali, sve do 18. veka Evropa nije znala za cau-caue, da bi prvi primerci, kao kuriozitet, bili uvezeni na Zapad od strane mornara iz East Company-je.
Godine 1780. svestenik White pazljivo je opisao u svojoj knjizi "The natural history and antiquities of Selbourne'' dva steneta poreklom iz Canton-a, koja su pripadala jednom mladom gospodinu iz East Indian Company: " ... zadnje sape su prave bez ikakvih krivina na kolenima. Njihove oci su crne, male i prodorne; u unutrasnjosti usta i labrnje su iste boje, kao i jezik koji je plav''. Po svemu sudeci, bili su to prvi cau-cau koji su dospeli u Englesku.
Nesto kasnije cau-cau su poceli da se izlazu na izlozbama ali pod nazivom Chinese Edible Dog i Chinese Dog da bi posle ta imena bila zamenjena sada aktuelnim.
Jedan od prvih odgajivaca-izlagaca bese g. W. K. Taunton koji je 1880. g, na izlozbi Kennel Cluba predstavio javnosti zenku zvanu Chinese Puzzle. Medjutim, ni danas nije utvrdjeno da li je to bio primerak ciste rase ili proizvod nekavog ukrstanja sa primercima cau-caua pogotovu sto je u katalogu te izlozbe, umesto rase, zabelezeno samo "uvoz iz Kine''. Ali, o poreklu i cistoti psa Chang, kojeg je izlozio princ del Galles 1881. godine, vise nije bilo sumnje.
Godine 1890. g. Temple je zapoceo odgoj ove rase i njegova odgajivacnica Leyswood bese prva, koja je, u potpunosti, sluzila rasi. Prvi zvanicni standard rase bio je formulisan na bazi morfologije sampiona Chow VIII koji je ostenjen 1890, a koji je uvezen direktno iz Kine od g-dje Bagshaw. Ovaj pas je postao sampion 1893. g. Uskoro je g. Temple, sa grupom istomisljenika, osnovao 1. jula 1895. g. i prvi klub ove rase. Sledece godine je Kennel Club, a povodom druge klupske izlozbe usaglasio statut manifestacije sampionata tako da su rasa chow-chow, kao i klub njihovih poklonika, ubrzo bili priznati i zvanicno.
Tako su tamne i misteriozne godine za chow-chow-e sada bile samo proslost. Mnogi i veliki zaljubljenici u pse poceli su da vode racuna o rasi koja je pocela da prosperira i da se pojavljuje po izlozbenim ringovima sirom Velike Britanije. Mnogi odgajivaci, vlasnici i pre svega famozni cau-cau belezili su svake godine vidne napretke rase. Medju njima svakako treba pomenuti Ledy Granville Gordon sa Blue Blood, koji je sigurno predak svih danasnjih plavih cau-caua, zatim g-djicu Casella-u sa sampionkom Tien, cerkom Singapore Boy-a kojeg je direktno uvezao iz Kine g. Burgess, zatim g-dju Rawson sa Bertolina-om koja je parena sa velikim psom Chow VIII, g-dju Scaramanga-u koja je uvezla jednog od prvih crnih cau-caua zvanog Hak Kwhy, g-dju Moore sa sampionom Red Craze i g. Sawtell-a sa sampionom Shylock-om.
Chow VIII, veliki sampion, umro je u desetoj godini zivota. Nekoliko meseci posle, u Kennel Club Gazette, njemu u cast, bio je posvecen clanak. Autorka, g-dja Moore, tada je napisala: "Steta je sto nije bio balsamovan i izlozen u Kenel Clubu ili u Britanskom muzeju kao model kako bi jedan chow-chow trebalo da izgleda i to uprkos cinjenici da ni on nije bio idealnog tipa.''
POHOD NA EVROPU
Posle Prvog svetskog rata za rasu je nastupilo vreme velikog sjaja. Neki od velikih predstavnika svoje rase potvrdili su svoje uspehe i zbog toga su, jos i danas, ostali u secanju.
Sampion Pusa of Amwell, odgojen kod lady Faudel Phillips, dao je veliki podstrek razvoju rase. Gospodin Scriven postigao je izuzetne rezultate sa svojim cau-cauom u Mulfras Kennel-u.
Izmedju dva velika rata pojavio se i sjajni sampion Akbar, vlasnistvo g-dje Peck. Njegov sin, sampion Choonam Brilliantine, pobedio je sedam sampionata u Engleskoj pre nego sto je bio izvezen za SAD. Sampion Rochow Dragoon, g. Roch-a "carovao'' je u ringovima dobar broj godina sa svojom drugaricom iz odgajivacnice, takodje sampionkom Rochow Akbella-om.
Istovremeno jos tri zenke su zasluzivale pocasti: sampionke Chefoo, Choonam Moonbeam i Li Chin of Amwell koja bese jedna od prvih sampionki krem boje. Nazalost, odgajivacnice Rochow, Amwell i Choonam ugasile su se gotovo u isto vreme; ta cinjenica bese zbilja tezak gubitak za svet ljubitelja cau-caua. Ali, u godinama koje su sledile, zanimanje za rasu je prekomerno raslo.
Rodjene su druge vazne i kvalifikovane odgajivacnice poznate i danas u svetu. Dve od tih odgajivacnica bile su Ukwong i Hanoi. Gospodin Eric Ergeton, vlasnik Ukwong Kennel-a, priblizio se rasi zahvaljujuci g-dji Boot koja je imala Talifu Kennel. On je, tokom 22 godine, proizveo dobrih 26 sampiona od kojih je sedam bilo proglaseno i za najlepse pse izlozbe. Ergeton je, tokom mnogih godina, odgojio velike i vazne cau-caue, ali je najslavniji i najcenjeniji, pa i najpoznatiji bio sampion Ukwong King Solomon koji je uzeo cak 63 C.C.'s-a, cime je potukao rekord na izlozbama.
Odgajivacnica Hanoi, vlasnistvo g-dje Dulcie Smith, osvojila je posle Drugog svetskog rata, mnoge pobede. Najpoznatiji medju psima te odgajivacnice bio je cau-cau sampion Tiko Ling of Hanoi koji je osvojio brojne C.C.'s-e i koji je vise puta bio najlepsi pas izlozbe. Nije ni mali broj cau-caua, iz vaznih linija, kojima je ovaj poznati priplodnjak predak.
Posle Drugog svetskog rata zapoceo je plodotvoran period za rasu, kako na izlozbama tako i sto se tice pocetka brojnog izvoza ovih pasa u druge drzave. Cetrdesetih godina, grofica de Changy, poznat belgijski odgajivac, kupila je mladog sampiona Rochow Adjutant-a koji je bio i vazna referenca u istoriji odgoja rase i najverovatnije najuticajniji priplodnjak tog vremena. Adjutant je bio jedan od najuspesnijih cau-caua na izlozbama sa osvojenih 44 C.C.'s-a.
Neke primerke iz odgajivacnica Choonam i Rochow uvezla je u Belgiju Madame de Bois koja je svoj odgoj zasnovala na medjusobnom ukrstanju te dve linije i koja je time postigla izuzetne rezultate.
Holandija je bila zemlja koja se u velikoj meri posvetila selekciji i odgoju ove rase. Odgajivaci su se usmerili na chow-chow-e koji su poticali direktno iz Kine, kao i na one uvezene iz Engleske. Pionirka u tom pogledu je bila g-dja Geitel de Lange koja je sa svojom odgajivacnicom Golliwogs uvezla izvestan broj primeraka iz engleske odgajivacnice Omar. Njen Ebony of the Goll Iwogs bio je proglasen trecim sampionom rase u Holandiji. Rodjaka g-dje Geitel, g-dja Roes Geitel postala je poznat odgajivac rase kao i njena odgajivacnica Dorwerth. Ona je tridesetih godina, uvozeci primerke iz odgajivacnica Amwell i Rochow, postala najvazniji odgajivac rase u svojoj zemlji. Nazalost, za vreme Drugog svetskog rata njena kuca je bombardovana i ona je prestala sa odgojem. Posto nije mogla da povede sa sobom iz porusene kuce svoje predivne pse, morala je, jednog po jednog, da ih ubije. Secanje na taj tragican dogadjaj, medjutim, primorao je g-dju Roes da nakon rata nastavi sa odgojem. Tako je ona postala veliki promoter chow-chow-a u Holandiji o cemu dovoljno govori i podatak da je ova rasa izbila na drugo mesto popularnosti, odmah iza nemackog ovcara.
SARADNJA ODGAJIVACA
Nakon rata usledila je velika saradnja i prijateljstvo medju odgajivacima ove rase, sto je veoma doprinelo daljem sirenju chow-chow-a. Medju mnogim apasioniranim odgajivacima bili su Henk i Kitty Van de Wouw. Njihova odgajivacnica Van Mongolie ne samo da je posedovala cau-caue svetskog renomea, vec je ona pomagala, svojim primercima, nastanak i danas veoma poznatih odgajivacnica u celom svetu.
Jedna od najcuvenijih odgajivacnica pedesetih bila je u Luksemburgu. Sa ne vise od 12 do 14 cau-caua, odljckih francuskih i belgijseia Citiaa, Palmiro Irena Cottafavi, ustanovili su svoj uzgojni program. Njihovi Mong Fu bili su cesto vidjani u ringovi celog kontinenta.
Dvadesetih godina rasa je postala veoma popularna u Francuskoj. Madam Marechal bila je ne samo pionir u uzgoju vec i predsednica kluba ljubitelja chow-chow-a koji je u Francuskoj osnovan 1926. godine. Takodje, jedan od najpoznatijih odgajivaca bio je i M.R. Hassenforder. Njegova odgajivacnica zvala se de la Moulaine.
Ghat de la Moulaine bio je izvezen u Sjedinjene Drzave gde je postao jedan od najvecih i najpopularnijih chow-chow-a sveta. Mnogobrojni su njegovi sinovi koji su postali sampioni kao i americki odgajivaci koji su, na osnovu Ghat-a, ustanovili svoje uzgoje.
Godine 1934. nemacki odgajivaci su uvezli iz Engleske nekoliko chow-chow-a odlicnih krvnih linija, ali im je rat onemogucio dalji razvoj rase. Jedna od najproduktivnijih odgajivacnica bila je vom Palatinat vlasnistvo H.G. Hoffman-a. Tu nije bilo velikih odgajivaca, ali je selekcija vrsena na osnovu engleskih, holandskih i luksemburskih linija.
U Norvesku je prvi chow-chow uvezen 1890, ali do vaznijeg uzgoja nije doslo bez obzira na pogodnu klimu. Posle Drugog svetskog rata nekoliko ljubitelja se oslonilo na uvoz iz Engleske i Holandije. Najpoznatija odgajivacnica bila je Munchu, porodice Messel. I u Svedskoj je interesovanje za rasu kasnilo. Jedna od prvih bila je g-djica Berg. Njena odgajivacnica Helluland, koja je godinama odgajala dobre primerke, proslavila je svedske cau-caue i van granica te drzave. Situacija u Danskoj bila je identicna onoj u skandinavskim zemljama.
Sve do cetrdesetih tamo je bilo malo ovih pasa i gotovo nikakvog interesa za uzgoj. Tek je posle 1960. doslo do osnivanja nekih odgajivacnica, medju kojima je najvaznija bila Zoto Kennel, vlasnika H. i A. Wandrup-a.
SVE POPULARNIJI U SVETU
U Italiji je 1924. godine obelezen prvi chow-chow CAC, ali je tek 1931. primerak pod imenom Black Jane, odgojen i izlagan od strane g. Lioce-a, dobio drugu titulu.
Duca d'Aosta, veliki ljubitelj rase, izlagao je 1938. godine zenku Wuncha Blue di Val d'Adige, koja je rodjena u njegoj odgajivacnici. U stvari, ta zenka bila je prvi cau-cau odgojen u Italiji i prvi primerak koji je proglasen za nacionalnog sampiona. Do tada je vecina nacionalnih sampiona u Italiji bila iz uvoza. Prvi koji su doveli u Italiju cau-cau bili su g-dja Cassanella, dr Tessieri i prof. Giussani. Oni su odabrali pse holandskog uzgoja za osnovu svog odgajivackog programa.
G-dja Cassanella osvojila je sampionate sa dva psa Kou Ling. Sledeci veliki sampion u Italiji bio je i Envoy of Ukwong, kojeg je odgajio g. Ergeton, a koji je bio vlasnistvo dr Tessieri-ja. Posle je profesor Giussani uvezao jos dva cau-caua, iz odgajivacnice van Mongolie i van de Loumi Hoeve. Profesor je zasluzan i za veliki napor i trud da osnuje prvi klub cau-caua u Italiji. Na nesrecu, taj poduhvat nije uspeo.
Uprkos uvozu primeraka odlicnih krvnih linija, u to vreme, ipak nije doslo do stabilnog uzgoja te rase u Italiji. Medjutim, poslednjih decenija u Italiji je doslo do vidnog razvoja rase zahvaljujuci ozbiljnom radu kao i saradnji odgajivaca koji su se apasionirano posvetili cau-cauima. Mada je tesko tvrditi da se italijanski odgoj izjednacio sa drugim evropskim zemljama, kvalitet koji dolazi sada sa Apeninskog poluostrva pocinje da zanima i engleske, francuske, nemacke, danske, finske, brazilske i tajlandske odgajivace. Svakako, veliki podstrek takvom razvoju stvari dao je i Nacionalni savez Italije za chow-chow (ANICC) koji se, posle prvih godina poteskoca, razvio i sada plodotvorno radi.
Priznanje Kluba, kao specijalizovanog drustva, usledilo je dekretom od 26. jula 1994. g. Sto se tice manifestacija, poslednjih godina se primecuje povecanja ovih pasa na izlozbama. Na nacionalnim izlozbama u Italiji prijavljuje se od 15 do 25 chow-chow-a, a na medjunarodnim od 20 do 40, dok je na Klupskoj nacionalnoj izlozbi (Raduno) bilo vise od stotinu prijavljenih pasa. Na srecu, ovo povecanje nije samo kvantitativno, vec pre svega kvalitativno.
KRATKODLAKI CHOW-CHOW
Smatra se da je kratkodlaki chow-chow osnovni tip ove rase. Medjutim, nije precizno poznato koja je to kineska provincija iz koje potice ovaj varijetet, ali se sasvim pouzdano zna da cau-cau, koji su dolazili u Englesku, do kraja 1800. godine nisu bili samo primerci sa dugom dlakom.
Prvi Challenge Certificate bio je izdat jednom kratkodlakom psu 1899. g. Ta crna zenka, zvana Yumsie, rodjena je 1892. iz kombinacije pasa koji su uvezeni direktno iz Kine.
G-dja Casella bila je jedan od najvaznijih odgajivaca "kratkih''. Posto je zivela mnogo godina u Aziji, ona se vratila 1910. g. u Englesku ponevsi sa sobom i nekoliko kratkodlakih cau-caua. U razdoblju izmedju dva svetska rata bilo je malo legala sa kratkodlakim primercima i oni nisu bili mnogo cenjeni. Nakon 1945. usledila je obnova rase iako kratkodlaki primerci i dalje nisu bili preterano popularni, neophodno je pomenuti neke primerke. Medju njima je Roemoss Recamier koji je bio odnegovan od strane g. Roe-a. Taj priplodnjak bio je paren sa razlicitim zenkama koje su davale kratkodlake primeke, a koji su, dalje, takodje",bacali'' iste takve subjekte. Treba spomenuti i Nitram Nan Tao i Nitram Nao Nei koji su rodjeni 1950. g. kod g-dje Martin.
Tokom sezdesetih godina neki vec poznati i priznati odgajivaci preuzeli su brigu za ovaj varijetet i poceli su sa mnogo stabilinijim odgojem.
Godine 1965. primerak koji je poticao iz engleskog odgoja Penhow, vlasnice g-dje Veldhuis, postao je sampion Holandije. On je bio prvi kratkodlaki chow-chow sampion na svetu.
Danasnji ponosni vlasnici kratkodlakih cau-caua mnogo duguju engleskim odgajivacnicama Penhow, Baytor, Ukwong i Tanlap kao i onim holandskim Warnsborn i Van het Bosche Front. Naime, ti malobrojni odgajivaci ocuvali su ovaj varijetet upravo onda kada se sedamdesetih godina verovalo da ce "kratkodlaki'' nestati. Na srecu, nije bilo tako mada su kratkodlaki primerci manje rasprostranjeni i manje popularni od onih dugodlakih.
Poslednju titulu sampiona, bar koliko nam je poznato, pripala je jednoj crvenoj zenki. Bila je to sampionka Holandije Tanlap Sleek Tinka, odgajivaca g-dje Jakeman.
Kako sada izgleda, poslednjih godina primecuje se u nekim zemljama diskretan porast zanimanja za ovaj varijetet. Kratkodlaki cau-cau najbolje se odgaja u Engleskoj sto je i razumljivo s obzirom na njenu istorijsku proslost vezanu za ovu rasu, ali u Norveskoj, zemljama Beneluksa, kao i u Sjedinjenim Drzavama.
Zanimljivo je da je americki standard iz 1925. obuhvatao i varijetet kratkodlakih cau-caua da bi on 1941. bio izbacen iz istog standarda. Medjutim, 1986. godine novi americki standard za cau-cau je nanovo reintegrisao i priznao kao varijetet i kratkodlake primerke.
Standard kratkodlakog chow-chow-a je identican onom za dugodlake primerke izuzev onog dela koji se odnosi na duzinu dlake i na opsti izgled. Sobzirom na to da su malo poznati, u Italiji ne postoje odgajivaci koji odgajaju ovaj varijetet, ali bi to trebalo stimulisati iz vise razloga. Osim sto su to psi retko vidjene lepote, kratkodlakim primercima ove rase i te kako odgovara italijanska klima. Kako je klima nasih suseda slicna nasoj, nije tesko zakljuciti, ovaj varijetet bi, uz nesto truda i finansija, veoma uspesno mogao da se gaji i na nasim balkanaskim prostorima.
