LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Carska palata pronađena, pa zatrpana
Palata, gde je car Konstantin Veliki živeo, otkrivena slučajno u Nišu 1988, posle čega se na nju skoro zaboravilo
Mozaik pronađen u palati u Gradskom polju, rekonstruisao je Nenad Živadinović, da bi potom bio zatrpan
Niš– Uveliko teku pripreme u Nišu za proleće 2013. godine, kada će se održati centralna proslava obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, kojim je rimski imperator car Konstantin Veliki dozvolio širenje hrišćanstva na teritoriji Rimskog carstva. Edikt, jedan od najznačajnijih dokumenata u istoriji hrišćanstva, potpisan je 313. godine nove ere. Posebne pripreme obavljaju se na jednom od najvećih i najznačajnijih arheoloških nalazišta na srpskim prostorima, na niškoj Medijani, gde je bila vila sa peristilom – letnjikovac cara Konstantina.
Postoji, međutim, mnogo značajnog i vrednog što je gurnuto u zaborav, ili bolje rečeno zatrpano – velike carske palate u širem centru Niša, na obodima drevne tvrđave u Gradskom polju. Poznati niški arheolog Toni Čerškov za „Politiku“ kaže:
– Palatu sa oktogonom otkrili smo slučajno 1988. godine, na prostoru izvan bedema turske tvrđave, na oko 300 metara severozapadno od objekta pod svodovima i centralnog platoa u tvrđavi. Omladinci na radnoj akciji, koji su gradili put do tehničkih fakulteta, obavestili su nas da su pod zemljom, na dubini od samo pola metra, naišli na zidine. Prekinuti su radovi, a otkriće je bilo epohalno. Palata leži u smeru istok–zapad. Bliže je poznat zapadni kraj objekta, dok je njegov istočni, veći deo, samo delom registrovan sondama. Istočni deo, koji je potpuno istražen, čini centralna prostorija osmougaone osnove iz koje se ulazi u bočne odaje.
Unutrašnjost te osmougaone prostorije krase četiri polukružne niše koje su za visinu parapeta uzdignute od poda pokrivenog raznobojnim mozaikom. Iste takve niše raspoređene su sa spoljne strane, na ulazu u oktogon. Objekat je imao podno i zidno grejanje, a tragovi fresaka pronađenih u jednoj od niša u oktogonu ukazuju da su zidovi objekta bili oslikani. Nastanak ovako luksuznog objekta je vezan za sredinu IV veka, što je potvrđeno nalazom novčića imperatora Maksimina Daje u jednom od zidova oktogona. Prema rečima Čerškova, koji je učestvovao na arheološkim iskopavanjima, pretpostavlja se da je centralno postavljena prostorija sa oktogonom bila dvorana za audijencije, a da je zapadni deo objekta činilo peristilno dvorište sa prostorijama za stanovanje. U pitanju je, nema mnogo sumnji, carska palata jer su takve ili slične posedovale samo istaknute ličnosti na vrlo visokom državnom položaju ili najvišim javnim funkcijama.
Zahvaljujući nekadašnjem direktoru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Srbije Petru Petroviću, te 1988, ali i naredne 1989. godine, počelo je veliko ispitivanje i istraživanje Carske palate pored Gradske tvrđave u Nišu, ali i nečijim dekretom prekinuto. Toni Čerškov kaže:
– Nikada se ne sme zaboraviti da je pred kraj III veka u Naisu rođen i vaspitavan car Konstantin Veliki, koji je, kako navode carevi biografi, svoj rodni grad „veličanstveno ukrasio”. O toj graditeljskoj aktivnosti postoji niz primera iskopanih objekata na Medijani, ali definitivno i u niškom Gradskom polju, u tvrđavi ili oko nje. Mesto antičkog Niša u staroj istoriji naše zemlje, evropske civilizacije, mediteranskog i balkanskog sveta dobro je poznato. Svi istraživači su se davno saglasili da je Naisus veoma napredno mesto sa „slavnom prošlošću” – administrativni, vojni, kulturni i privredni centar šire oblasti. Sa svojim pokretnim i nepokretnim spomenicima, Niš predstavlja značajno središte na istorijskoj i kulturnoj karti Balkana, u svim razdobljima stare istorije. Nažalost, mnogo šta je i dalje „daleko od očiju”.
Niški arheolozi kažu da okolnosti koje ukazuju nepobitno da se antičko naselje sa svojim kulturnim blagom neprocenjive vrednosti nalazi na terenu na kome se razvija savremeni grad uzrokuju velike probleme u zaštiti kulturnog nasleđa. U Nišu su već nepovratno izgubljena arheološka nalazišta na Trgu kralja Milana, doskora Trgu oslobođenja, kraj glavne autobuske stanice, na prostorima gde je građena Elektronska industrija, na brdu Vinik, u Jagodinmali i mnogim drugim lokalitetima. Zato ne treba dozvoliti da ovo što je pronađeno, pa zatrpano peskom, propada.
Politika
Palata, gde je car Konstantin Veliki živeo, otkrivena slučajno u Nišu 1988, posle čega se na nju skoro zaboravilo
Mozaik pronađen u palati u Gradskom polju, rekonstruisao je Nenad Živadinović, da bi potom bio zatrpan
Niš– Uveliko teku pripreme u Nišu za proleće 2013. godine, kada će se održati centralna proslava obeležavanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, kojim je rimski imperator car Konstantin Veliki dozvolio širenje hrišćanstva na teritoriji Rimskog carstva. Edikt, jedan od najznačajnijih dokumenata u istoriji hrišćanstva, potpisan je 313. godine nove ere. Posebne pripreme obavljaju se na jednom od najvećih i najznačajnijih arheoloških nalazišta na srpskim prostorima, na niškoj Medijani, gde je bila vila sa peristilom – letnjikovac cara Konstantina.
Postoji, međutim, mnogo značajnog i vrednog što je gurnuto u zaborav, ili bolje rečeno zatrpano – velike carske palate u širem centru Niša, na obodima drevne tvrđave u Gradskom polju. Poznati niški arheolog Toni Čerškov za „Politiku“ kaže:
– Palatu sa oktogonom otkrili smo slučajno 1988. godine, na prostoru izvan bedema turske tvrđave, na oko 300 metara severozapadno od objekta pod svodovima i centralnog platoa u tvrđavi. Omladinci na radnoj akciji, koji su gradili put do tehničkih fakulteta, obavestili su nas da su pod zemljom, na dubini od samo pola metra, naišli na zidine. Prekinuti su radovi, a otkriće je bilo epohalno. Palata leži u smeru istok–zapad. Bliže je poznat zapadni kraj objekta, dok je njegov istočni, veći deo, samo delom registrovan sondama. Istočni deo, koji je potpuno istražen, čini centralna prostorija osmougaone osnove iz koje se ulazi u bočne odaje.
Unutrašnjost te osmougaone prostorije krase četiri polukružne niše koje su za visinu parapeta uzdignute od poda pokrivenog raznobojnim mozaikom. Iste takve niše raspoređene su sa spoljne strane, na ulazu u oktogon. Objekat je imao podno i zidno grejanje, a tragovi fresaka pronađenih u jednoj od niša u oktogonu ukazuju da su zidovi objekta bili oslikani. Nastanak ovako luksuznog objekta je vezan za sredinu IV veka, što je potvrđeno nalazom novčića imperatora Maksimina Daje u jednom od zidova oktogona. Prema rečima Čerškova, koji je učestvovao na arheološkim iskopavanjima, pretpostavlja se da je centralno postavljena prostorija sa oktogonom bila dvorana za audijencije, a da je zapadni deo objekta činilo peristilno dvorište sa prostorijama za stanovanje. U pitanju je, nema mnogo sumnji, carska palata jer su takve ili slične posedovale samo istaknute ličnosti na vrlo visokom državnom položaju ili najvišim javnim funkcijama.
Zahvaljujući nekadašnjem direktoru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika Srbije Petru Petroviću, te 1988, ali i naredne 1989. godine, počelo je veliko ispitivanje i istraživanje Carske palate pored Gradske tvrđave u Nišu, ali i nečijim dekretom prekinuto. Toni Čerškov kaže:
– Nikada se ne sme zaboraviti da je pred kraj III veka u Naisu rođen i vaspitavan car Konstantin Veliki, koji je, kako navode carevi biografi, svoj rodni grad „veličanstveno ukrasio”. O toj graditeljskoj aktivnosti postoji niz primera iskopanih objekata na Medijani, ali definitivno i u niškom Gradskom polju, u tvrđavi ili oko nje. Mesto antičkog Niša u staroj istoriji naše zemlje, evropske civilizacije, mediteranskog i balkanskog sveta dobro je poznato. Svi istraživači su se davno saglasili da je Naisus veoma napredno mesto sa „slavnom prošlošću” – administrativni, vojni, kulturni i privredni centar šire oblasti. Sa svojim pokretnim i nepokretnim spomenicima, Niš predstavlja značajno središte na istorijskoj i kulturnoj karti Balkana, u svim razdobljima stare istorije. Nažalost, mnogo šta je i dalje „daleko od očiju”.
Niški arheolozi kažu da okolnosti koje ukazuju nepobitno da se antičko naselje sa svojim kulturnim blagom neprocenjive vrednosti nalazi na terenu na kome se razvija savremeni grad uzrokuju velike probleme u zaštiti kulturnog nasleđa. U Nišu su već nepovratno izgubljena arheološka nalazišta na Trgu kralja Milana, doskora Trgu oslobođenja, kraj glavne autobuske stanice, na prostorima gde je građena Elektronska industrija, na brdu Vinik, u Jagodinmali i mnogim drugim lokalitetima. Zato ne treba dozvoliti da ovo što je pronađeno, pa zatrpano peskom, propada.
Politika