Buxus sempervirens - Šimšir

[Nostradamus]

Buxus sempervirens - Šimšir je zimzelena biljka iz porodice Buxaceae. Prirodni areal obuhvata jugozapadni kao i jugoistočni deo Evrope (Mediteran), pa sve do azijskog kontinenta. Šimšir tokom cele godine ukrašava vrt svojim tamno zelenim, sjajnim listovima oblika elipsoida. Može narasti do 5m, mada visina retko prelazi 1,5-2m. Cveta s početkom proleća, dok plodovi u vidu čaura sazrevaju tokom leta. Iako će većina zamisliti živu ogradu pri pomisli na šimšir, od ove izuzetno dekorativne biljke moguće je „napraviti svašta“. Pored žive ograde koja se može formirati od šimšira, može se saditi samostalno, u grupi sa drugim vrstama, kao niska živica koja ograničava travnjak, uz stazu ili pak u žardinjere gde podjednako uspešno uspeva. Izostavljanjem orezivanja, šimšir će rasti kao drvo. Poznato je da zahteva nešto više nege nego klasična živa ograda, ali to ne znači da ne treba da bude sastavni deo Vašeg vrta. Idealna pozicija za sadnju šimšira čini mesto sa prošaranim hladom. Ukoliko je biljka tokom celog dana izložena direktnom suncu, mogu nastati opekotine na listovima kao i slabiji rast. Stoga, bolje odabrati poziciju sa celodnevnim hladom. Sastav zemljišta ne igra bitnu ulogu, ali vlaga u istom i te kako. Plodnija zemlja će usloviti kvalitetniji i bujniji rast, ali ona može biti i neplodna, čak i krečnjačka, bitno je da bude dobro drenirana kako se voda ne bi zadržavala. Međutim, vlažnost tla nikako ne sme biti prevelika jer će biljka sigurno propasti. Bolje podnosi sušu od prevelike vlage, ali je svakako idealno da zemlja bude umereno vlažna. Posebno bitno kod mlađih sadnica (tokom prve godine sadnje) jeste da zemlja uvek bude vlažna. Niske temprature dobro podnosi. Kada govorimo o šimširu posađenom u formi žive ograde, možemo spomenuti da se orezivanje vrši kao i kod bilo koje druge živice. Dakle, odlično podnosi orezivanja, pa čak i ona „agresivnija“. Orezuje se nekoliko puta godišnje, optimalno 3-5 puta. Orezuje se ređe no ostale živice iz razloga što šimšir raste znatno sporo. Kod formiranih „figura“ od ove biljke, orezivanje se sprovodi češće kako se ne bi gubilo na dekorativnosti. Za formiranje žive ograde potrebno je nešto više vremena, ali se isplati s obzirom da je šimšir dugovečna biljka koja krasi vrt tokom svih godišnijh doba. Šimšir se razmnožava reznicama, dosta uspešno, posebno uz upotrebu hormona (praha) za razmnožavanje. Tokom jula i avgusta se uzimaju dvogodišnje reznice (mogu i dobro formirane jednogodišnje) koje se potom pobadaju u saksije gde se vrši ožiljavanje. Ožiljavanje je najbolje vršiti u perlitu mada se može koristiti krupniji pesak ili zemlja. Tako posađene reznice se zasebno sade u saksiju tek nakon što oforme koren. Posađene pojedinačno ostaju u saksijama dok koren i sama biljka dovoljno ne ojačaju za sadnju na stalno mesto (ne više od dve godine).