- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Bukurešt: Palata u zlatu i kristalu
"Novosti" u obilasku zgrade rumunskog parlamenta, najvećeg političkog zdanja posle američkog Pentagona. Političari neće da kažu gladnom narodu koliko ih košta zdanje.Kada se jedan srpski turista prošle godine izgubio u prostorijama Palate rumunskog parlamenta, obezbeđenju je trebalo neverovatnih 14 sati da ga pronađe! Palata je ogromna, ima 1.100 prostorija, 12 spratova iznad zemlje i sedam ispod. Zato vas molim da se ne izgubite.
Ovo nam je rekla Danijela Popesku, domaćica i vodič u bukureštanskoj palati koja je najveće političko zdanje u Evropi i, posle Pentagona, drugo u svetu. Njenu izgradnju pokrenuo je Nikolae Čaušesku, tadašnji predsednik Rumunije, 1984. godine. Tražio je za sebe dvorac, veći i lepši od francuskih. Naložio je da se izgradi i Bulevar ujedinjenja, veći od pariskih Jelisejskih polja, sa 44 fontane i dugačak park sa četvororednim stablima.
Kada je srušen Čaušesku, nova demokratska vlast je, 1989. godine, završila izgradnju ove "narodne kuće", kako ju je zvao Čaušesku. I pored smene vlasti, Nikolae i Elena su i danas prisutni na svakom koraku u palati.
Bračni par Čaušesku ovde nije živeo, jer nisu bile završene njihove spavaće sobe od po 300 kvadrata. Međutim, uticali su na izgradnju palate. Čaušesku je tražio da se u Balskoj sali napravi takva akustika da kada mu i jedan čovek aplaudira izgleda kao da tapšu desetorica. Naredio je da se izgrade posebno visoke stepenice za njega, jer je bio niži od Elene - priča Danijela Popesku.
Palata parlamenta je smeštena u centru Bukurešta. Spolja ne izgleda glomazno, jer je ugrađena u gradsko brdo. Ulazni hol je dug 100 metara. Najimpozantnije su Sala Republika, sa lusterom od kristala, koji ima 2.800 sijalica i težak je pet tona, i Sala za ljudska prava, u kojoj je luster težak 2,5 tone.
Unutrašnjost je ukrašena sa 2.800 zlatnih i kristalnih lustera, pozlaćenim svodovima, mermernim stubovima, mozaicima sa zlatnim listićima, nameštajem od oraha i hrastove lamperije, dok su mermerni podovi prekriveni specijalnim parketima ili raskošnim tepisima.
- Kao apsolutni vladar, Čaušesku je u kongresnoj sali sa hiljadu mesta rumunske poslanike posmatrao iz lože. A u sali sa okruglim stolom za 60 delegata izrađena je, na sredini, posebna stolica za njega kao predsedavajućeg. Nikolae Čaušesku u tu stolicu nikada nije seo, jer je ubijen, i ona se danas koristi samo kao eksponat.
Palata je visoka 178 metara. Na kolosalnom zdanju radilo je 20.000 radnika i 700 arhitekata. Zgrada je opremljena heliodromom na vrhu i nuklearnim bunkerom ispod zemlje. Pitali smo domaćicu da li ovde postoje zatvori bivše tajne policije Sekuritatee.- U podzemnom delu nema bazena sa ajkulama, ni zatvora, kako na zapadu često prikazuju Palatu parlamenta Rumunije. Postoji, međutim, magacin u kome se čuvaju komunistički grb Rumunije i grb KP Rumunije. Od istorije se ne može pobeći, ove grbove danas u svojim kućama i firmama imaju mnogi Rumuni - kaže Danijela Popesku, inače stručnjak za diplomatiju i međunarodne odnose.
U palatu se i dalje ulaže, jer mora da se modernizuje. Samo u nove električne instalacije dato je šest miliona evra. Rumuni se zato i danas pitaju koliko je koštao ovaj politički dvorac?
- U Rumuniji niko iz vlasti neće da kaže koliko je koštala izgradnja palate i koliko ona danas vredi. Razlog za ćutanje je političke prirode, jer ni komunisti, ni demokrate ne žele gladnom narodu da kažu da u palati imaju tone zlata, kristala, umetničkih slika i mnogo neiskorišćenih prostorija - otvoreno kaže Danijela.
S obzirom na to da ovo ogromno zdanje rumunski poslanici koriste samo trideset odsto, premijer Rumunije i ljubitelj umetnosti Adrijan Nastase je 2003. naredio da se u sali od 300 kvadrata otvori Muzej savremene umetnosti. U njemu se i danas održavaju izložbe.
Palata je tako postala mesto gde se spajaju politika i umetnost. Svetski zabavljači gostuju na koncertima u dvorištu.
A što se tiče preostalih 70 odsto zgrade koji su neiskorišćeni, rumunski političar Silviu Pridžoana je predložio Parlamentu da se taj prostor pretvori u - tržni centar.
- Ako je Čaušesku svoj dvorac doživljavao kao "pobedu socijalizma", Palata parlamenta bi mogla da postane "jezgro kapitalizma" - objašnjava svoju ideji Pridžoana.
PROFIT OD TURISTA
Samo pet odsto palate otvoreno je za turističko razgledanje. Dnevno hodnicima prođe oko hiljadu turista. Cena ulaznice je 10 evra i za godinu dana palata samo na turistima zaradi najmanje tri miliona evra. Fotografisanje unutrašnjosti se posebno plaća.
Izvor:
Novosti.rs
"Novosti" u obilasku zgrade rumunskog parlamenta, najvećeg političkog zdanja posle američkog Pentagona. Političari neće da kažu gladnom narodu koliko ih košta zdanje.Kada se jedan srpski turista prošle godine izgubio u prostorijama Palate rumunskog parlamenta, obezbeđenju je trebalo neverovatnih 14 sati da ga pronađe! Palata je ogromna, ima 1.100 prostorija, 12 spratova iznad zemlje i sedam ispod. Zato vas molim da se ne izgubite.
Ovo nam je rekla Danijela Popesku, domaćica i vodič u bukureštanskoj palati koja je najveće političko zdanje u Evropi i, posle Pentagona, drugo u svetu. Njenu izgradnju pokrenuo je Nikolae Čaušesku, tadašnji predsednik Rumunije, 1984. godine. Tražio je za sebe dvorac, veći i lepši od francuskih. Naložio je da se izgradi i Bulevar ujedinjenja, veći od pariskih Jelisejskih polja, sa 44 fontane i dugačak park sa četvororednim stablima.
Kada je srušen Čaušesku, nova demokratska vlast je, 1989. godine, završila izgradnju ove "narodne kuće", kako ju je zvao Čaušesku. I pored smene vlasti, Nikolae i Elena su i danas prisutni na svakom koraku u palati.
Bračni par Čaušesku ovde nije živeo, jer nisu bile završene njihove spavaće sobe od po 300 kvadrata. Međutim, uticali su na izgradnju palate. Čaušesku je tražio da se u Balskoj sali napravi takva akustika da kada mu i jedan čovek aplaudira izgleda kao da tapšu desetorica. Naredio je da se izgrade posebno visoke stepenice za njega, jer je bio niži od Elene - priča Danijela Popesku.
Palata parlamenta je smeštena u centru Bukurešta. Spolja ne izgleda glomazno, jer je ugrađena u gradsko brdo. Ulazni hol je dug 100 metara. Najimpozantnije su Sala Republika, sa lusterom od kristala, koji ima 2.800 sijalica i težak je pet tona, i Sala za ljudska prava, u kojoj je luster težak 2,5 tone.
Unutrašnjost je ukrašena sa 2.800 zlatnih i kristalnih lustera, pozlaćenim svodovima, mermernim stubovima, mozaicima sa zlatnim listićima, nameštajem od oraha i hrastove lamperije, dok su mermerni podovi prekriveni specijalnim parketima ili raskošnim tepisima.
- Kao apsolutni vladar, Čaušesku je u kongresnoj sali sa hiljadu mesta rumunske poslanike posmatrao iz lože. A u sali sa okruglim stolom za 60 delegata izrađena je, na sredini, posebna stolica za njega kao predsedavajućeg. Nikolae Čaušesku u tu stolicu nikada nije seo, jer je ubijen, i ona se danas koristi samo kao eksponat.
Palata je visoka 178 metara. Na kolosalnom zdanju radilo je 20.000 radnika i 700 arhitekata. Zgrada je opremljena heliodromom na vrhu i nuklearnim bunkerom ispod zemlje. Pitali smo domaćicu da li ovde postoje zatvori bivše tajne policije Sekuritatee.- U podzemnom delu nema bazena sa ajkulama, ni zatvora, kako na zapadu često prikazuju Palatu parlamenta Rumunije. Postoji, međutim, magacin u kome se čuvaju komunistički grb Rumunije i grb KP Rumunije. Od istorije se ne može pobeći, ove grbove danas u svojim kućama i firmama imaju mnogi Rumuni - kaže Danijela Popesku, inače stručnjak za diplomatiju i međunarodne odnose.
U palatu se i dalje ulaže, jer mora da se modernizuje. Samo u nove električne instalacije dato je šest miliona evra. Rumuni se zato i danas pitaju koliko je koštao ovaj politički dvorac?
- U Rumuniji niko iz vlasti neće da kaže koliko je koštala izgradnja palate i koliko ona danas vredi. Razlog za ćutanje je političke prirode, jer ni komunisti, ni demokrate ne žele gladnom narodu da kažu da u palati imaju tone zlata, kristala, umetničkih slika i mnogo neiskorišćenih prostorija - otvoreno kaže Danijela.
S obzirom na to da ovo ogromno zdanje rumunski poslanici koriste samo trideset odsto, premijer Rumunije i ljubitelj umetnosti Adrijan Nastase je 2003. naredio da se u sali od 300 kvadrata otvori Muzej savremene umetnosti. U njemu se i danas održavaju izložbe.
Palata je tako postala mesto gde se spajaju politika i umetnost. Svetski zabavljači gostuju na koncertima u dvorištu.
A što se tiče preostalih 70 odsto zgrade koji su neiskorišćeni, rumunski političar Silviu Pridžoana je predložio Parlamentu da se taj prostor pretvori u - tržni centar.
- Ako je Čaušesku svoj dvorac doživljavao kao "pobedu socijalizma", Palata parlamenta bi mogla da postane "jezgro kapitalizma" - objašnjava svoju ideji Pridžoana.
PROFIT OD TURISTA
Samo pet odsto palate otvoreno je za turističko razgledanje. Dnevno hodnicima prođe oko hiljadu turista. Cena ulaznice je 10 evra i za godinu dana palata samo na turistima zaradi najmanje tri miliona evra. Fotografisanje unutrašnjosti se posebno plaća.
Izvor:
Novosti.rs