Evropska unija dala Atini još jednu šansu
Izvor: Blic Jasna Stojković | 25. 06. 2011. - 00:02h | Foto: Reuters/AP
BRISEL - Na samitu u Briselu, koji je juče završen, 27 šefova država i vlada Evropske unije podržalo je odluku da se Grčkoj dodeli drugi paket pomoći, ali samo pod uslovom da premijer Jorgos Papandreu (59) i njegovi socijalisti 28. juna "proguraju" u parlamentu još jedan program štednje i za to dobiju podršku Antonisa Samarasa, vođe grčke opozicione Nove demokratije i odlučnog protivnika dodatnog stezanja kaiša.
Međunarodni monetarni fond zahteva podršku obe stranke, zbog čega Samaras mora da ubedi Fond da neće anulirati dogovor u slučaju da postane grčki premijer po isteku mandata sadašnje vlade.
Ukoliko Samaras ipak minira program štednje prilikom skupštinskog glasanja u utorak iduće sedmice, to bi moglo da dovede do prekida strane pomoći Atini i bankrota zemlje, što bi imalo nesagledive posledice za evro i globalnu ekonomiju uopšte.
- Pozivamo grčku opoziciju da ispuni svoju istorijsku odgovornost. U ovakvim situacijama, svi u zemlji moraju da budu jedinstveni - rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel.
Upućivanje molbe jednom opozicionom lideru nije nimalo uobičajeno u politici Evropske unije, što samo ukazuje na ozbiljnost situacije.
Još se ne izjašnjava: Antonis Samaras
- Tako nešto nisam nikada ranije čuo. To je odraz njihovog očaja - ocenio je Paul de Grauve, profesor ekonomije sa belgijskog Univerziteta u Levenu.
To potvrđuje i upozorenje Žan-Kloda Junkera, predsednika Evrogrupe, da bi grčka dužnička kriza mogla da se prelije u Italiju, koja posle Grčke ima najveći dug u evrozoni - 120 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Agencija za ocenu kreditne sposobnosti „Mudi“ zapretila je Italiji da će joj sniziti kreditni rejting zbog dugova i slabih izgleda za privredni rast i izrazila sumnju da vlada Silvija Berluskonija može da sprovede reforme. Mario Dragi, šef italijanske centralne banke, postavljen je juče u Briselu za novog predsednika Evropske centralne banke, i očigledno je da će, od stupanja na dužnost 1. novembra, morati da se potrudi da se u njegovoj zemlji ne odigra repriza grčkog scenarija.
U nastojanju da spreči krah zajedničke valute, grčka vlada je obećala da će dodatno smanjiti budžetske izdatke za 28 milijardi evra kako bi mogla da dobije narednu tranšu zajma od 12 milijardi evra iz postojećeg fonda od 110 milijardi, koji su osnovali MMF i zemlje evrozone. Bez tog novca Grčka ne može da plati dugove koji dospevaju sredinom jula.
Ministri finansija evrozone su se u prošlu nedelju u Luksemburgu dogovorili da, pored tih 12 milijardi, odobre dodatnu pomoć i za to dobili podršku u Briselu, ali će osnovni elementi tog paketa biti obelodanjeni posle njihovog narednog susreta 3. jula. Tek tada će se saznati o kolikoj sumi je reč (spekuliše se o čak 120 milijardi evra) i do koje mere će u tome učestvovati privatni investitori.
Narednih dana, međutim, lideri EU će budno pratiti razvoj događaja u Atini. Da li je kolektivni pritisak evropskih partnera ostavio dovoljno jak utisak na Samarasa ostaje neizvesno. Ipak, učesnici samita su bili optimistički raspoloženi i smatraju da postoji velika verovatnoća da će Papandreu uspeti. Međutim, nije jasno šta sledi ako parlament ne podrži nove mere štednje. Ekonomisti se pitaju šta će tada uraditi Evropa. U Briselu se nije čuo odgovor, osim potvrde šefa Evrogrupe Žan-Kloda Junkera da plan B ne postoji.
- Svi uslovi moraju da se ispune. Ne smete bilo kome da dozvolite da pomisli da postoji plan B. Ako Grčka ne uradi ono što mora, onda ćemo mi uraditi ono što moramo - bio je izričit Junker.
Budućnost Grčke u rukama opozicionog lidera
Izvor: Blic Jasna Stojković | 25. 06. 2011. - 00:02h | Foto: Reuters/AP
BRISEL - Na samitu u Briselu, koji je juče završen, 27 šefova država i vlada Evropske unije podržalo je odluku da se Grčkoj dodeli drugi paket pomoći, ali samo pod uslovom da premijer Jorgos Papandreu (59) i njegovi socijalisti 28. juna "proguraju" u parlamentu još jedan program štednje i za to dobiju podršku Antonisa Samarasa, vođe grčke opozicione Nove demokratije i odlučnog protivnika dodatnog stezanja kaiša.
Kako ubediti političkog oponenta: Antonis Samaras i Jorgos Papandreu
Međunarodni monetarni fond zahteva podršku obe stranke, zbog čega Samaras mora da ubedi Fond da neće anulirati dogovor u slučaju da postane grčki premijer po isteku mandata sadašnje vlade.
Ukoliko Samaras ipak minira program štednje prilikom skupštinskog glasanja u utorak iduće sedmice, to bi moglo da dovede do prekida strane pomoći Atini i bankrota zemlje, što bi imalo nesagledive posledice za evro i globalnu ekonomiju uopšte.
- Pozivamo grčku opoziciju da ispuni svoju istorijsku odgovornost. U ovakvim situacijama, svi u zemlji moraju da budu jedinstveni - rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel.
Upućivanje molbe jednom opozicionom lideru nije nimalo uobičajeno u politici Evropske unije, što samo ukazuje na ozbiljnost situacije.
Još se ne izjašnjava: Antonis Samaras
- Tako nešto nisam nikada ranije čuo. To je odraz njihovog očaja - ocenio je Paul de Grauve, profesor ekonomije sa belgijskog Univerziteta u Levenu.
To potvrđuje i upozorenje Žan-Kloda Junkera, predsednika Evrogrupe, da bi grčka dužnička kriza mogla da se prelije u Italiju, koja posle Grčke ima najveći dug u evrozoni - 120 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Agencija za ocenu kreditne sposobnosti „Mudi“ zapretila je Italiji da će joj sniziti kreditni rejting zbog dugova i slabih izgleda za privredni rast i izrazila sumnju da vlada Silvija Berluskonija može da sprovede reforme. Mario Dragi, šef italijanske centralne banke, postavljen je juče u Briselu za novog predsednika Evropske centralne banke, i očigledno je da će, od stupanja na dužnost 1. novembra, morati da se potrudi da se u njegovoj zemlji ne odigra repriza grčkog scenarija.
Velika Britanija ne da pare
Na samitu u Briselu britanski premijer Dejvid Kameron izborio se za to da britanski poreski obveznici ne daju više novca za spasavanje Grčke uprkos pritisku kolega da ispolji veću solidarnost sa Atinom. To znači da će Britanija učestvovati samo u izdvajanju pomoći kroz MMF, ali da će biti pošteđena učešća u "evropskom mehanizmu finansijske stabilizacije" u nadležnosti Evropske komisije.
U nastojanju da spreči krah zajedničke valute, grčka vlada je obećala da će dodatno smanjiti budžetske izdatke za 28 milijardi evra kako bi mogla da dobije narednu tranšu zajma od 12 milijardi evra iz postojećeg fonda od 110 milijardi, koji su osnovali MMF i zemlje evrozone. Bez tog novca Grčka ne može da plati dugove koji dospevaju sredinom jula.
Ministri finansija evrozone su se u prošlu nedelju u Luksemburgu dogovorili da, pored tih 12 milijardi, odobre dodatnu pomoć i za to dobili podršku u Briselu, ali će osnovni elementi tog paketa biti obelodanjeni posle njihovog narednog susreta 3. jula. Tek tada će se saznati o kolikoj sumi je reč (spekuliše se o čak 120 milijardi evra) i do koje mere će u tome učestvovati privatni investitori.
Narednih dana, međutim, lideri EU će budno pratiti razvoj događaja u Atini. Da li je kolektivni pritisak evropskih partnera ostavio dovoljno jak utisak na Samarasa ostaje neizvesno. Ipak, učesnici samita su bili optimistički raspoloženi i smatraju da postoji velika verovatnoća da će Papandreu uspeti. Međutim, nije jasno šta sledi ako parlament ne podrži nove mere štednje. Ekonomisti se pitaju šta će tada uraditi Evropa. U Briselu se nije čuo odgovor, osim potvrde šefa Evrogrupe Žan-Kloda Junkera da plan B ne postoji.
- Svi uslovi moraju da se ispune. Ne smete bilo kome da dozvolite da pomisli da postoji plan B. Ako Grčka ne uradi ono što mora, onda ćemo mi uraditi ono što moramo - bio je izričit Junker.