Будизам и Православље

[Kalimerčica]

свештеник владимир јелисеје
у будизму средства и путеви спасења ("марга") по опису с. чатерђија и д. дата јесу:

1) исправни погледи
незнање је главни узрок наше патње. ако одстранимо узрок несреће нестаће и патња. исправан став - то је правилно разумевање "четири узвишене истине" које је формулисао буда:
1) живот у свету је пун патње;
2) постоје узроци патње;
3)постоји могућност прекида патње;
4) постоји пут који води избављењу од патње.

2) исправна одлучност
за избављење од патње потребно је: а) одрицање од свега земаљског; б) одрицање од лоших намера; в) одрицање од мржње према другим људима;
г) чврста решеност да се живот саобрази према истини.
3) исиравно учење
неопходно је уздржавање од лажи, клевете, грубих речи и бестидних разговора, - то јест, контрола сопственог говора.
4) исправно понашање
неопходно је одрећи се од уништења сваког живота, од неправилног удовољења чулима, од лоповлука, итд.
5) исправан начин живота
неопходно је живети часно и поштено, не прибегавајући недозвољеним средствима чак ни ради опстанка.
6) исправан напор
постојано искорењивање из себе старих идеја и навика, прихватајући нове и умножавајући знање усвајањем нових идеја.
7) исправно настројење ума
неопходно је стално имати на уму да су ствари по природи пролазне. то је потребно ради тога да бисмо се ослободили од везаности за предмете и жалости због губитка истих.
8) исправно усредсређење
овде се има у виду психотехничка пракса удубњивања (медитација) са циљем достизања стања ослобођења од патње (нирвана).
ова пракса се састоји од четири степена:
а) осмишљеност и спровођење истине чистим и непомућеним умом, уз отклањање сумње у четири племените истине.
б) постајање свесним радости духовног спокојства које се рађа из непомућеног расуђивања.
в) искуство уласка у стање равнодушја, тј. одрицање радости усредсређивања.
г) достизање савршене непомућености, равнодушја и самосавладавања (28, с. 116121).
разматрајући ових осам ступњева будистичког учења ми не налазимо у њима ништа слично покајању, иако јасно видимо исто оно узгајање непомућености, равнодушја, самосавладавање. и овде не налазимо љубав - ону љубав у којој човек полаже душу своју за друге, као што је христос распет за нас. осим тога, будизам одриче постојање бога, и будиста нема пред ким да се каје. идеал будизма је супротан идеалу хришћанства: то је идеал егоисте.

истине ради, потребно је рећи неколико речи о једној грани будизма, махајанабудизму, који проповеда идеал бодисатве. бодисатва означава такво стање човека који је достигао нирвану када се он, покренут сапатњом, одриче уласка у нирвану да би спасао људе који остају у незнању. жртвујући лично "спасење" он постаје проповедник равнодушја, као суштинског лека од живота.
то је слично препоруци болеснику да уместо лека за оздрављење узме отров који ће прекратити болест заједно са животом. господ је рекао: "ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу". (јн. 10, 10). идеали источних учења и хришћанског
учеша су супротстављени. исток тежи избављењу од живота, а хришћанство стреми преображењу истог, обожењу. интересантно, што је у опажању присутнија хладноћа расуђивања и интелектуализам, својствени јоги и будизму, сами њихови методи више личе на ,други вид молитве", описан код светог симеона новог богослова. таквих видова молитве има три, и само је један од њих правилан. ево шта он каже.
"други вид молитве је тај, кад неко своди ум свој у себе одвајајући га од свега чулног, чува своја чула, прикупља помисли да не би лутао по таштим предметима овога света, испитује своје помисли, прониче у смисао изговорене молитве, чува своје помисли да не би постале ђаволским пленом пристанком на нешто
сујетно и зло (све то са великим трудом и самопрегором!); настоји да дође до себе самог да не би био побеђен неком страшћу. одлика овог подвига је што се сав одвија у глави: помисао се са помишљу бори.
имајући такав подвиг и такву борбу са самим собом, он нема мира од себе самог никад, и не налази времена да се занима творењем врлина, да би задобио и венац правде. такав човек је сличан борцу против непријатеља у ноћној тмини, који чује њихове гласове, прима ударце од њих, али не може да их види... зато што
он сам пребива у глави а зле помисли из срца излазе... бескористан је труд њему несрећнику, и чак, сасвим губи плату своју, зато што не примећује да је савладан таштином, и уображава да добро познаје себе. у својој гордости он друге презире и осуђује их, а сам себе хвали, машта да је достојан да буде пастир овцама
словесним, да их руководи - а личи на слепца који води друге слепце" (8, т. 5, с. 330331).
данас је веома распрострањена агнијога (јога огња). у хришћанству, покајање се јавља као главно средство очишћења од греха. о очишћењу говори и класична јога. спознаја о унутрашњој чистоти постоји и у агнијоги. агнијога је тесно везана са традицијом окултизма. зато је важно рећи како се овде схвата та унутрашња чистота. ево шта пише тим поводом "мајка агнијоге" - јелена рерих, у писмима својим ученицима: "одбаците сваку нечистоту мисли, заменивши је добрим
мислима. пожурите да очистите дух изграђујућим мислима о чудесном будућем" (16. с. 46). о ефикасности таквог "очишћења духа" ми можемо судити на примерима бивших комунистичких државних руководилаца којима "изграђујуће идеје о чудесној будућности" нимало нису сметале да проливају крв невиних људи у време револуције, грађанског рата и масовних репресија. само
покајање пред господом очишћава, али се оно у агнијоги не спомиње. христос је за њих обичан човек, који је личним напором достигао надчовечански ниво; бог је апсолут који се не меша у земаљаске ствари и потпуно је равнодушан у односу на људску судбу на овој грешној земљи. у овом учењу очигледно је присутан
будизам, који је утицао на формирање става николаја и јелене рерих.
говорили смо о интелектуалном и рационалном карактеру будизма, али ова особина није присутна у свим његовим разноврсним облицима. у зенбудизму влада супротна тенденција - порицање интелекта - док се акценат ставља на психичка стања која се зову озарења, просветљења, сатори. међутим, и овде се ум преображава зато да би човек достигао потпуно пражњење ума од сваке мисли и сагледао првобитну светлост "нествореног ума". за ово пустошење ума примењују се типично интелектуалне загонетке које се зову "коани". циљ коана је - увођење ученика у стање менталног шока, кад он, после вишедневних и безуспешних напора, коначно "убоде" правилан одговор, ум му се отвори и он
осећа "празнину". оперисање умом не доноси спасење. свети григорије палама
каже: "онај који пројављује дејство ума и просвећује се светлошћу разумевања или умним озарењем, ако се због тога сматра прочишћеним, прелашћује себе упавши у лаж, и путем самообмане широко отвара врата ономе који свагда настоји да нас
преласти" (8. 2. 5, с. 326).__

 

[Mindfulness]

Lep tekstic. Dosta informacija o budizmu ali na zalost dosta lose prezentovane. Na ovaj nacin napisano, nekom ko bi hteo da krene stazom budizma, nista ne bi bilo jasno. Ali s obzirom da su to pisali pravoslavci, ne cudi me.
Budizam ne porice Boga. On i ne govori o njemu jer ono sto jeste budisticko ucenje nema nista sa natprirodnim i ne vidljivim silama. Celo ucenje se zasniva na tome kako pojedinac da svoj zivot ucini jednostavnijim, sa sto manje ako ne cak i totalno bez losih misli, bez nervoze, bez tuge i bez bilo kog drugog vida patnje. To je jedan dosta dug put ali je izvodljivo doci do njegovog kraja. Inace, ne radi se o odricanju od ovozemaljskog. Odricanje bilo cega nije budizam vec ko zna sta. Odricanje je napad na samoga sebe. U budizmu se covek ne odrice vec stvari ostavljaju njega na nacin da covek shvata koliko je sve prolazno. Na ovom svetu sve sto je stvoreno ima i svoj kraj. Kada to osetimo u sebi, tesko da se mozemo vezivati za nesto sem ako nismo mazohisti pa volimo da mucimo sebe i nanosimo sebi patnju. Na taj nacin umire i ljubav na koju smo mi navikli a javlja se bezgranicna ljubav prema svemu i saosecanje koje su neuslovljene. Hriscani to obicno nazivaju "Bozanskom ljubavlju". To bi bilo nesto slicno tome.

Inace, porediti pravoslavlje i budizam je uzaludna misija. Nemoguce je porediti ova dva zbog cega i sami budisti nikada ne prave to poredjenje. Jednostavno, ucenje nema dodirnih tacaka. Na prvi pogled ima puno slicnosti ali su ustvari putevi totalno suprotni. Tokom puta se javljaju slicni efekti na pojedincu ali je uzrok javljanja tih efekata drugaciji pa je i samim tim efekat u sredistu drugaciji.

 

[CRAZYandLAZY]

... Na prvi pogled ima puno slicnosti ali su ustvari putevi totalno suprotni. Tokom puta se javljaju slicni efekti na pojedincu ali je uzrok javljanja tih efekata drugaciji pa je i samim tim efekat u sredistu drugaciji.

Ako je cilj čista ljubav i saosećanje, a ono je i u budizmu i u pravoslavlju neuslovljeno, ja samo ne bih rekao da su putevi totalno suprotni već da su različiti, odnosno možda način kako neko i zašto "putuje" se razlikuje...
Pravoslavac ima "definisano" cilj puta a budista nema samo krajnju "odrednicu" Boga, ali je ne isključuje i ona ga ne "opterećuje" na tom putu...

 

[Mindfulness]

Budizam ima za cilj totalno oslobadjanje od patnje. Kako kaze Gotama Buda, sve na ovom svetu se stvara, nastaje, ima svoje rodjenje a zbog toga ima i nestajanja i umiranja jer sve sto se rodi mora i da umre zbog cega i mi patimo kada se vezemo mentalno za ono sto nije stalno. Totalno oslobadjanje od iste bi znacilo totalno oslobadjanje od veza, oslobadjanje od sankhara i ulazak u nerodjeno. Evo i citata na tu temu:

Da bi se postiglo potpuno oslobađanje od patnje – ne samo od doživljavanja patnje, već od nedovoljnosti svojstvene svakoj uslovljenoj egzistenciji – neophodno je da se oslobodimo sankhara. A ono što se nalazi izvan sankhara jeste ono što je nesačinjeno, nesastavljeno, nesloženo. To je nibbana, otuda nazvana neuslovljenim – asankhata – suprotnost od onoga što jeste sankhata, reč koja je pasivni particip u vezi sa rečju sankhara. Nibbana se naziva neuslovljenim upravo zato što jeste stanje koje ni po sebi nije sankhara, a nije ni konstruisano pomoću sankhara; stanje opisano kao visankhara, "bez tvorevina", i kao sabbasankhara-samatha, "smirivanje svih tvorevina".

Anićća vata sankhara

Ljubav sama po sebi nije cilj vec se sama od sebe razvija tokom koracanja na putu. Ne bih mogao da kazem da se razvija slucajno i da je nebitna jer samo ucenje uci da pored mudrosti moramo razvijati i saosecanje tj. tu ljubav. U budizmu se ona zove metta, prijateljska ljubav. Ali ipak nije cilj u pitanju. Ne gresis Crazy sto kazes da su putevi razliciti a da nisu suprotni. Ima i to svoje. Dugo sam pokusavao da nadjem paralelu izmedju hriscanstva i budizma i uspevao sam u tome. Samo je pitanje kako ces tj. sa koje ces tacke da uporedjujes ove dve divne religije. Danas je drugacija situacija; vise ih ne uporedjujem

 

[CRAZYandLAZY]

Budizam ima za cilj totalno oslobadjanje od patnje. ...
Ljubav sama po sebi nije cilj vec se sama od sebe razvija tokom koracanja na putu... Ne bih mogao da kazem da se razvija slucajno i da je nebitna jer samo ucenje uci da pored mudrosti moramo razvijati i saosecanje tj. tu ljubav. U budizmu se ona zove metta, prijateljska ljubav. Ali ipak nije cilj u pitanju. Ne gresis Crazy sto kazes da su putevi razliciti a da nisu suprotni. Ima i to svoje. Dugo sam pokusavao da nadjem paralelu izmedju hriscanstva i budizma i uspevao sam u tome. Samo je pitanje kako ces tj. sa koje ces tacke da uporedjujes ove dve divne religije. Danas je drugacija situacija; vise ih ne uporedjujem

Verovatno je cilj previše "gruba" reč za ovakvu temu i nikako nije suština možda je "pravac kretanja" prikladnija, a da li ćemo stići tamo gde smo naumilili,gde želimo, zbog čega se trudimo, je opet drugo pitanje i ja mislim da nije presudno...
Totalno oslobođenje patnje je verovatno ugrađeno u sve religije...
Slažem se sa tobom da postoji mnogo paralela između budizma i pravoslavlja i nekih drugih religija ali i da zavisi šta, kako i sa kojom namerom upoređuješ i koji je cilj poređenja...Verovatno to sve uopšte nije bitno u konačnici...
Takođe verujem da u pravoslavlju Bogu nije drago ako mu pristupaš što moraš, što se plašiš ili forme radi,da nije nužno neophodno da to obaviš u verskom objekatu, već da je najbitnije iskreno pokajanje, koje ojačava duh i pročišćuje dušu da kreneš ka Ljubavi...
Bez toga je sve mrtvo slovo na papiru i prazna priča,a gle apsurda čisto materijalna ....

 

[Kalimerčica]

Dugo sam pokusavao da nadjem paralelu izmedju hriscanstva i budizma i uspevao sam u tome. Samo je pitanje kako ces tj. sa koje ces tacke da uporedjujes ove dve divne religije. Danas je drugacija situacija; vise ih ne uporedjujem

Takođe. Opredelila sam se za pravu.

 

[Mindfulness]

Takođe. Opredelila sam se za pravu.

Prava stvar - sta je prava stvar ili prava religija? Ovo je izuzetno relevantno pitanje. Odgovora je puno, samo je pitanje odakle trazis odgovor i sta zelis da nadjes u njemu. Istina je mnogo - nije jedna. Svaki pojedinac ima neku svoju viziju i neku svoju istinu i ni jedan od njih nije manje ili vise upravu. Nase vidjenje onoga sto jeste je uslovljeno nasim umom. Podsvest diktira ono sta treba da vidimo. To sto si se opredelila za pravoslavlje nije lose, niti je dobro. Ako je to bio tvoj izbor, onda je to dobro i ta religija onda i jeste prava religija za tebe. Ja ti zelim sve najbolje na tom tvom putovanju.
Ja nisam prestao da poredim pravoslavlje i budizam iz razloga sto sam se opredelio za "pravu" religiju ili ti budizam, vec zato sto sam shvatio da je apsurdno porediti bilo sta. Sve na ovom svetu ima neku svoju "notu", neku svoju "draz". To mozemo videti tek onda kada to nesto pogledamo sirom otvorenih ociju bez predrasuda, bez namere i bez poredjenja sa bilo cim drugim. Veruj mi na rec da kada prestanemo da poredimo stvari, ljude, religije itd. da ce se u nama pozitivne emocije mnogo vise radjati nego negativne.

 

[Kalimerčica]

Prava stvar - sta je prava stvar ili prava religija? Ovo je izuzetno relevantno pitanje. Odgovora je puno, samo je pitanje odakle trazis odgovor i sta zelis da nadjes u njemu. Istina je mnogo - nije jedna. Svaki pojedinac ima neku svoju viziju i neku svoju istinu i ni jedan od njih nije manje ili vise upravu. Nase vidjenje onoga sto jeste je uslovljeno nasim umom. Podsvest diktira ono sta treba da vidimo. To sto si se opredelila za pravoslavlje nije lose, niti je dobro. Ako je to bio tvoj izbor, onda je to dobro i ta religija onda i jeste prava religija za tebe. Ja ti zelim sve najbolje na tom tvom putovanju.

Hvala na lepim željama.
Sa ostalim bas ne bih mogla da se složim. Ne postoji puno istina, ona je samo jedna, samo što je svaki pojedinac tumači, kao što ti kažeš, prema svom uverenju ali to ne znači da ih je više.
Za mene kišni dan može biti lep dan, za nekoga ružan, ali istina je samo jedna. Dan je bio kišovit.

To što sam se opredelila za pravoslavlje je za mene dobro. I sreća. Mogla sam da zalutam i skrenem ali Bogu hvala, na vreme sam našla pravi put.

 

[Mindfulness]

Molim, nema na cemu.
Lepo si to primetila, sto se tice kise. Ali ti tu govoris o reakciji pojedinca na istinu a to je da je dan kisan. Svako ce reci da je dan kisan i videce tu istinu samo sto ce neko na to reagovati sa gadjenjem a neko sa prihvatanjem. Medjutim, kada je rec o Bogu, tu se stvari menjaju. Tu ne vidis istinu (Bog nije vidljiv i nije opipljiv kao kisa) vec svaki pojedinac ima neki svoj uvid u istinu, zbog cega i postoji mnogo istina. Svako je na svoj nacin upravu jer pravih dokaza za bilo kakvu tvrdnju a vezano za Boga, ne postoje. Uvek je licni dozivljaj u pitanju.

Sto se tice lutanja, nisi mogla nikako da zalutas. Uvek ces odabrati put koji tebi odgovara. Za nekog drugog, ko se ne slaze sa tobom i tvojim opredeljenjem, ti jesi zalutala, ali za sebe, ti sama neces to reci. Gde god da se nadjes, bices uvek tu gde te je tvoj um uputio, tako da nikada neces zalutati.

 

[Kalimerčica]

Molim, nema na cemu.
Lepo si to primetila, sto se tice kise. Ali ti tu govoris o reakciji pojedinca na istinu a to je da je dan kisan. Svako ce reci da je dan kisan i videce tu istinu samo sto ce neko na to reagovati sa gadjenjem a neko sa prihvatanjem. Medjutim, kada je rec o Bogu, tu se stvari menjaju. Tu ne vidis istinu (Bog nije vidljiv i nije opipljiv kao kisa) vec svaki pojedinac ima neki svoj uvid u istinu, zbog cega i postoji mnogo istina. Svako je na svoj nacin upravu jer pravih dokaza za bilo kakvu tvrdnju a vezano za Boga, ne postoje. Uvek je licni dozivljaj u pitanju.

Sto se tice lutanja, nisi mogla nikako da zalutas. Uvek ces odabrati put koji tebi odgovara. Za nekog drugog, ko se ne slaze sa tobom i tvojim opredeljenjem, ti jesi zalutala, ali za sebe, ti sama neces to reci. Gde god da se nadjes, bices uvek tu gde te je tvoj um uputio, tako da nikada neces zalutati.

Da. Lepo rečeno. Tačno je to što kažeš, otprilike govorimo o istom, samo si ti veštiji na rečima yes3 pa misao lepše uobličiš.

Htela sam reći da lični doživljaj može čoveka odvesti na stranputicu. Zato mu je potreban iskusan duhovnik. U tvom slučaju se ta osoba zove (pretpostavljam) guru, a u pravoslavlju je to duhovnik. Mislim, ipak, i da može čovek uvideti da je zalutao i priznati to sam sebi. Pa niko ne hodi lavirintom trdoglavo jednim te istim putem, već nastoji da nadje izlaz, pravi put. To ponekad dugo traje, posustaje se, gubi nada, pada, očajava ali dalje se mora. Nekada se izlaz pojavi pred osobom koja luta potpuno iznenada i bez velikog truda.

Bog nije vidljiv (bar ne duhovno nespremnim osobama) ali postoje sveti ljudi odnosno svetitelji koji su se uz Apostole udostojili da stoje pred Bogom. Sveto predanje i pouke tih svetih staraca su putokaz i svetionik pravoslavnima na putu ka Istini i Bogu.