- Učlanjen(a)
- 18.01.2020
- Poruka
- 218
Brutalizam u arhitekturi – njegov uspon, pad i povratak
Kažu da se trendovi vrte u krug, da se vraćaju, i ono što je staro i neko vreme bilo zaboravljeno, ponovo postaje novo, aktuelno i sveže. Ovo važi za modu, muziku i umetnost, mada tu nije kraj. U ovom tekstu bavićemo se brutalizmom, stilom u arhitekturi, koji je imao svoj uspon, pad a poslednjih godina ostvaruje i povratak.
A šta je uopšte brutalizam, i kakav je to stil?
Brutalizam je stil koji je nastao oko sredine XX veka, i vrlo brzo postao izuzetno popularan, pre nego što je sredinom 1970-ih dostigao vrhunac, a onda i svoj pad, jer je smatran modelom lošeg ukusa. Ali, poslednjih godina se sve menja, pa se interesovanje za brutalizam obnavlja, i stil koji je nekada bio ismejan, počinje da se posmatra sa uvažavanjem i divljenjem. Zbog toga, u arhitekturi ne postoji bolji primer za ono što smo rekli na početku, da se sve vrti u krug, i ponovo vraća u modu.
U prošlosti, brutalizam je često bio isprepletan sa urbanom teorijom XX veka, koja se ogledala u idealima socijalizma. S obzirom na potrebu za gradnjom nakon Drugog svetskog rata, brutalizam se nametnuo kao idealno rešenje za brzu obnovu razrušenih gradova. I tako je vrlo brzo zavladao širom sveta, a posebno u Velikoj Britaniji i istočnoevropskim komunističkim zemljama, gde je ponekad korišćen za stvaranje nove, nacional-socijalističke arhitekture.
Brutalizam i brutalistička arhitektura bili su pod uticajem svih posleratnih problema, jer su modernističke ideje nalagale da racionalni dizajn može da proizvede najbolju arhitekturu. Mnogima brutalizam deluje kao modernizam, i on to delimično i jeste. Zapravo, on je specifična grana moderne arhitekture, i posebno je svestan integriteta i poštenja koji dolaze od materijala koji je korišćen u arhitekturi, a to je beton. Otuda i upotreba često praznih betonskih zidova i sivih fasada.
Odakle potiče brutalizam?
Neki veruju da je njegov otac čuveni arhitekta Le Korbizje (Le Corbusier), i da ga je pokrenula njegova ljubav prema betonu. Prvi projekat ovog tipa koji je projektovao bila je „Zgrada zajedničkog stanovanja“ (Unité d'Habitation) u Marseju u Francuskoj. To je njegovo prvo delo posle desetogodišnje pauze, jer je Drugi svetski rat prekinuo njegovu karijeru.
Završen je 1952. godine i kreiran je kao smeštaj za radničku klasu. A Korbizjeov dizajn je zahtevao džinovski okvir od armiranog betona, koji se uklapa u modularne stanove. Ovaj objekat mogao da je primi do 1600 ljudi, i bio je u velikoj meri lišen dekorativnih elemenata. Upravo zbog toga, smatra se da je postavio temelj za buduće brutalističke projekte.
Dobro, a šta uopšte predstavlja reč brutalizam?
Kažu da je izraz nastao iz termina „beton brut“, koji označava “grub beton”, koji je često koristio Korbizje. Ali samu reč brutalizam, prvi je upotrebio švedski arhitekta Hans Asplund, da bi opisao kuću od cigala kvadratnog oblika pod nazivom Vila Got (Villa Göth), iz 1949. godine. Bilo je to vreme kada je brutalizam zvanično i počeo da se razvija, i vrlo brzo se proširio na ceo svet. Trend su preuzele engleske arhitekte Alison i Piter Smitson, koji su ga dodatno usavršili.
Njih dvoje poznati su po stambenom kompleksu Robih Hudovi vrtovi (Robin Hood Gardens) u istočnom Londonu. Ovaj kompleks završen je 1972. godine, a izgrađen je od prefabrikovanih betonskih ploča. I bez obzira što je rađen u skladu sa idealima Smitsonovih za idealan život, nikada nije u potpunosti ispunio svoje ciljeve. 2017. godine, njegov istočni blok je srušen, kao deo plana renoviranja. Ali, da bi pokazao dokle je brutalizam stigao, Muzej Viktorije i Alberta napravio je tri priče o rušenju ove zgrade.
A posle uspona, usledio je pad brutalizma
Upravo tako, 1980-ih godina, brutalizam je pao u nemilost. Deo toga bio je zbog hladne i stroge prirode ovog stila, koji se često povezivao sa totalitarizmom. A pored toga, sirovi beton koji se koristio u građevinarstvu nije dobro ostario, tako da je često pokazivao znake oštećenja vodom i propadanja, što je još više narušavalo njegovu ukupnu estetiku.
Britanski pisac Entoni Denijels (Anthony Daniels), nazvao je brutalistički armirani beton „monstruoznim“, objašnjavajući svoju tvrdnju opisom da „ne stari graciozno, već se mrvi, prlja i propada“. Okrivio je Le Korbizjea za njegovu ljubav prema betonu, navodeći da bi „jedna od njegovih zgrada, ili ona inspirisana njim, mogla da uništi harmoniju čitavog gradskog pejzaža“. Mišljenja smo da nije bio daleko od istine.
Brutalizam je u to vreme postao posebno omražen. Gradovi su se borili sa potrebom za brzim i efikasnim stanovanjem, a pošto je to tako složen problem, tenzije su bile visoke. Stambeni projekti borili su se sa pitanjima održavanja, kriminalom i mnogim drugim problemima, a brutalizam je postao simbol urbanog propadanja i ekonomskih teškoća na otvorenom, na očigled celom svetu.
Sirovi beton postao je savršeno „platno“ za umetnike koji crtaju grafite, čiji je vandalizam samo doprineo propadanju ovih struktura. I tako je tokom 1980-ih, brutalizam ustupio mesto visokotehnološkoj arhitekturi i dekonstruktivizmu, koji će ustupiti svoje mesto postmodernoj arhitekturi.
Nebrojeno mnogo zgrada građenih u brutalističkom stilu srušeno je otkako je izašao iz mode, tokom 1980-ih godina. I dok nekima bodu oči, neki veruju da je njihovo uništenje istovremeno i gubitak dela istorije, i dela prelepe arhitekture. Ipak, mnogi primeri brutalizma se još uvek mogu pronaći kako širom sveta, tako i kod nas.
Beogradski brutalizam
Mnogo je zgrada u Beogradu izgrađeno brutalističkim stilom. Neke od njih su Istočna i Zapadna kapija Beograda („Rudo“ i „Genex“), SRC „Milan Gale Muškatirović“, hala „Aleksandar Nikolić“, zgrade u Bloku 28 poznate pod imenom „televizorke“, zgrada „toblerona“ kod Bogoslovije (fotografija iznad), zgrade u Bulevaru Despota Stefana, i mnoge druge širom grada.
Inače, boraveći u Beogradu jednom prilikom, Le Korbizje je izjavio da je „Beograd najružniji grad na svetu, na najlepšem mestu na svetu“. Nazvao ga je „nečasnim, prljavim i neorganizovanim“, zbog nesklada i nedefinisanosti. Bio je fasciniran prirodnim lepotama Srbije, ali Beogradom – ne. Ipak, ono što je zanimljivo je što ga mnogi okrivljuju za naruživanje arhitekture druge polovine XX veka, građenje „velikih spavaonica“ bez ukrasa, grube i bez duše - brutalističke građevine.
Ipak, brutalizam se vraća...
Poslednjih desetak godina, pojavilo se novo interesovanje za brutalizam, pa je čak objavljeno i više knjiga koje slave ovaj stil. Novi brutalistički projekti se grade sa čak izrazitim monumentalnim betonskim zapreminama.
Niko ne zna zašto je brutalizam ponovo postao moderan, ali jedno od najzanimljivijih objašnjenja dao je dizajner Bred Daning (Brad Dunning). Rekao je: „Brutalizam je nešto kao tehno muzika arhitekture, oštra i preteća, Brutalističke zgrade su skupe za održavanje i teško ih je uništiti. Ne mogu lako da se preurede ili promene, tako da imaju tendenciju da ostanu onakve, kako ih je arhitekta zamislio. Možda se pokret vratio jer je trajnost posebno privlačna našem raspadajućem svetu“. Ima nečega u tome.
A kako se vama dopada brutalizam? Podelite svoje misli sa nama, u komentarima.
Fotografije: Unsplash.com
Autorski tekst: Jelena Todorović
Izvor: Srbijaspace.com
Poslednja izmena:
Biograd je sila bre SILA. 