Bronhitis – respiratorna infekcija

[crvendac_011]

Bronhitis – respiratorna infekcija

Ženska strana

Bronhitis se najćešće javlja tokom zimskih meseci kao posledica prehlada ili nekog drugog virusnog zapaljenja ili virusne infekcije grla, nosa.

Slabiji ili jak kašalj i povišena temperatura prate upalu bronhija. Akutni bronhitis prolazi za nekoliko dana, dok hronični bronhitis narušava funkcionalnost disajnih puteva. Kada se bronhitis učestalo javlja, potrebno je obratiti se lekaru jer to može da ukazuje na hroničnu opstrukciju pluća (HBO). Ovo je naziv za grupu hroničnih stanja kao što su hronični bronhitis i emfizem. Akutni bronhitis najčešće izazivaju virusi, infekcija se širi kapljično jer se bakterije i virusi nalaze u kapljicama koje su u vazduhu šire dok osoba koja je zaražena govori, kija ili kašlje. Što se tiče virusa to su: virusi gripa, rinovirusi, adenovirusi, parainfluence i drugi. Bronhitis mogu uzrokovati i neke bakterije: mikroplazma i klamidija, ali i Bordetella pertussis koja uzrokuje veliki kašalj. Širenju pogoduju manji prostori u kojima boravi mnogo ljudi.
Disajni putevi zdravog čoveka proizvode dnevno oko 300 g. sekreta. Taj sekret čisti telo cilijama, koje su smeštene na površini sluznice disajnog sistema. Kada je zbog zapaljenskog procesa sluznica u disajnim putevima crvena i otečena, poremećena je zaštita cilija. Bronhije koje su upaljene stvaraju veliku količinu sluzi. U ovako promenjene bronhije bakterije se mogu nastaniti i izazvati sekundarnu bakterijsku infekciju. Sluzavo – gnojni sadržaj skuplja se u bronhijama. On se izbacuje kašljem i zato ga ne treba sprečavati već doprineti da bude lažan i da podstakne izbacivanje sekreta iz pluća. Najvažnije je da se sekret iz disajnih puteva odstrani. Velika pomoć mogu biti lekovi tzv. ekspetoransi, ali samo u slučaju ako pacijent uzima dosta tečnosti.
Pojavi akutnog bronhitisa prethodi drhtavica, kijavica, slabost, povišena temperatura, osećaj hladnoće u predelu pluća, bol u leđima, mišićima i bol u grlu. U početku je kašalj suv ali se posle nekoliko dana javljaju male količine gustog, žilavog, žućkasto – sivog sekreta (sputuma). Ukoliko je sekret jako gnojav verovatno se radi o bakterijskoj infekciji. Neki virusi poput adenovirusa mogu biti slični bakterijskoj infekciji. Tada je sekret gust i žut, a kašalj traje i nekoliko sedmica. Kod nekih bolesnika može se javiti žareći bol iza grudne kosti, a bol se pojačava kašljanjem. Dešava se da hronično zapaljenje sinusa može imati iste simptome kao i bronhitis. Ova pojava se naziva sinobronhalni sindrom.
Ako se akutni brohnitis ne leči na vreme i na pravilan način, infekcija može da preraste u hroničnu bolest. Ukoliko se simptomi akutnog bronhitisa ponavljaju tokom dve uzastopne godine reč je o hroničnom bronhitisu. U disajnom sistemu, u stanju teške opstrukcije, uz smanjenu osetljivosti respiratornih centara dolazi do površnog disanja i sporog strujanja vazduha kroz disajne puteve.
Ako postoje simptomi bronhitisa, lekar će poslušati pluća stetoskopom i utvrditi specifične šumove, sviranje ili pištanje pre i posle kašljanja. Ukoliko simptomi duže traju, potrebno je snimiti pluća. Da bi se utvrdilo prisustvo bakterija uzima se i bris iz grla i ispljuvka.
Lekari najčešće savetuju odmaranje i mirovanje sve dok je temperatura povišena. Takođe, potrebno je unositi dosta tečnosti, oko tri do četiri litra dnevno (čaj, supa, kompot, topla limunada). Analgetici i antipiretici se koriste protiv bolova i za temperaturu. Važno je znati da na virusne infekcije antibiotici ne deluju.
Bronhitis se može lečiti i akupunkturom. Postoji tačka 7 na meridijanu pluća koja se stimuliše i tada se luči prostaglandin koji širi bronhije tako da u alveole vazduh lakše stiže, što znatno olakšava disanje. Ovakvim tretmanima bronhije su trajno raširene. Akupunktura je metoda izbora, neškodljiva je pa se kao takva preporučuje i deci, trudnicama… Oni koji osećaju nelagodnost, akupunkturne iglice mogu zameniti laserom.

Izvor: zenskastrana.com

 

[crvendac_011]

Bronhitis - od virusa do ozbiljnog oboljenja

Bronhitis - od virusa do ozbiljnog oboljenja

Z. O. JOKSOVIĆ | 06. novembar 2010. 21:00 | Večernje novosti

Akutni bronhitis javlja se uz prehladu, sa kašljem, sa ili bez povišene temperature, ponekad sa teskobom i stezanjem u grudima



Varljiva jesen sa naizmeničnim promenama toplog i hladnog vremena, savršeno pogoduje širenju virusa. Ova jesen je baš takva, pa ne čudi što je veliki broj ljudi prehlađen, ili ima neki oblik gripa. Kod većine, prehlade i nazebi u blažoj formi, nakon nekoliko dana dođu i prođu, ali izvestan broj obolelih nije u stanju sam sa virusima da se izbori, pa je prinuđen da potraži pomoć lekara.
O kakvim je bolestima reč, objašnjava pulmolog dr Vladimir Žugić, načelnik Službe za funkcionalnu dijagnostiku pluća Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.
- Bronhitis predstavlja akutnu upalu disajnih puteva, a najčešće ga izazivaju virusi. S obzirom na to da su virusne infekcije najučestalije u jesen i proleće, bronhitis se tada najčešće i javlja. Javlja se u sklopu prehlade, a manifestuje se suvim ili produktivnim kašljem, i može da ga prati povišena temperatura. Opšte stanje pacijenata generalno je loše, a često osećaju i bol u grudima ili stezanje, ali to u principu ne ometa svakodnevni život. Ovo su važni detalji da se ne bi stvarala dodatna panika zbog sumnje da su prisutne srčane tegobe.

* Kako da se prehlada osujeti da ne pređe u akutni bronhitis?
- Svaka prehlada u startu ide sa nekim blažim oblikom upale traheje (dušnik). Kao takva, bolest u principu ne zahteva neko lečenje. Čajevi, vitamini, mirovanje, osnovni su vid terapije, jer bolest u suštini prolazi spontano. Ukoliko se, međutim, javi visoka temperatura, iznad 38 stepeni Celzijusovih, i traje dva do tri dana, treba se obratiti lekaru. A pogotovo ako je prisutno i otežano disanje, a opšte stanje organizma pogoršano sa stalno prisutnom malaksalošću.

* Kako se akutni bronhitis leči?
- Bez obzira što je teži oblik oboljenja, akutni bronhitis se leči kao i prehlada. Unošenje mnogo tečnosti, odmaranje, mirovanje, dosta vitamina, osnovna je terapija. Antibiotike ne treba unositi, jer je reč o virusnoj, a ne bakterijskoj infekciji. Eventualno uzimanje antibiotika apsolutno je kontraindikovano jer stvara rezistentnost, pa neka kasnija neophodna terapija na bakterije može biti neuspešna. U svakom slučaju, akutni bronhitis ne ostavlja nikakve posledice ako nema komplikacije.

* A koje su moguće komplikacije?
- Najčešća komplikacija je pneumonija, odnosno zapaljenje pluća. Za razliku od bronhitisa i prehlade, pneumonija se obavezno leči antibioticima, jer se radi o bakterijskoj infekciji. Koliko će lečenje da traje zavisi od oblika pneumonije, odnosno od vrste bakterije koja je dovela do zapaljenja pluća. Kod mladih, inače zdravih ljudi, lečenje traje obično pet do sedam dana. Kod bolesnika koji imaju druge faktore, lečenje traje duže, zbog čega je često neophodna i hospitalizacija. Lečenje se, zavisno od uzročnika, obavlja energičnom antibiotskom terapijom koja sadrži dva ili više antibiotika. Važno je da se zna da ni pneumonija ne stvara nikakve posledice, osim ako nije prisutan urođeni oslabljeni imunitet ili tumori pluća. Prema tome, akutni bronhitis stvara ovu vrstu komplikacija, ali nema nikakve veze sa hroničnim bronhitisom.

* Pa, šta je onda hronični bronhitis?
- Hronični bronhitis je oboljenje nastalo kao posledica hroničnog nadraživanja disajnih puteva. Manifestuje se kontinuiranim kašljanjem i iskašljavanjem barem tri meseca u godini. Ovaj oblik bronhitisa nastaje pod dejstvom pušenja i aerozagađenja koje čine čestice dizela, prašina, industrijski gasovi, smog. Ali, pre svega, višegodišnje pušenje. Najveći broj bolesnika, koji je razvio hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), kako se precizno ovo oboljenje zove, ili su pušači sa višegodišnjim stažom, ili su osobe konstantno izložene uticaju aerozagađenja.

* Kako se ova bolest manifestuje?
- Osim stalno prisutnog kašlja i iskašljavanja, kod obolelog se ispoljava i otežano disanje. Prvo pri naporu, a onda i u mirnom stanju. Iza toga se javlja otežano disanje sa osećajem gušenja i sviranjem u grudima. Zapravo, ova hronična upala disajnih puteva dovodi do manje ili više trajnog suženja, koje se nikada ne povlači u potpunosti, niti spontano niti uz pomoć lekova. Bolest može jedino da se klasifikuje u više stadijuma. Najblaži oblik bolesnicima dozvoljava da obavljaju svakodnevne poslove, ali jako teško podnose bilo kakav fizički napor. Kod najtežih oblika, bolesnici su praktično invalidi, nesposobni i za najmanji napor, kao što je jutarnja higijena ili obuvanje cipela. Oni su osuđeni na doživotno primanje kiseonika u kućnim uslovima. Hronična opstruktivna bolest pluća jedina je bolest čija učestalost u svetu stalno raste. Države možda mogu da brinu o čišćenju vazduha od aerozagađenja, ali na pojedincima ostaje odluka da li će da puše ili ne.

JAGORČEVINA
Kod hroničnog bronhitisa, koji karakteriše stalni kašalj i iskašljavanje, preporučuju se preparati od jagorčevine, pri čemu je najdelotvorniji sirup dobijen iz korena biljke. Lekoviti sastojci jagorčevine prvo deluju na sluzokožu želuca, odakle nadražaj, preko gastro-bronhijalnog refleksa deluje na sluzokožu bronha. Na sluzokoži bronha dolazi do hipersekrecije, koja omogućava lakše iskašljavanje. Osim toga, povećava se i aktivnost epitela sluzokože grla. Zbog mehanizma delovanja, preparati od jagorčevine preporučuju se i u terapiji astme, jer poboljšavaju prohodnost disajnih puteva.

 

[belja91]

Zima „pali“ bronhije

[h=2]Zima „pali“ bronhije[/h]Nelečena prehlada može da preraste u bronhitis, koji se leči i po nekoliko nedelja. Akutni bronhitis je zapaljenje disajnih puteva srednje veličine: traheje i glavnih bronhija

Nelečena prehlada može da preraste u bronhitis

ZAHLAĐENJE pogoduje razvoju virusa koji su jedan od „okidača“ za prehladu. Curenje nosa, malaksalost, kijanje i blago povišena temperatura simptomi su prehlade, a odmaranje, jača ishrana, biljni čajevi i povećan unos vitamina najčešće su dovoljan lek da je prebrodimo. Međutim, ukoliko prehlada ne prestane ni posle pet dana, a uz to se javi i jak kašalj, bol u plućima i visoka temperatura, obavezno treba potražiti pomoć lekara jer je prehlada najverovatnije prešla u - akutni bronhitis.



Za razliku od prehlade koja predstavlja blaži oblik upale disajnih puteva, akutni bronhitis je zapaljenje disajnih puteva srednje veličine: traheje i glavnih bronhija. Javlja se najčešće za vreme kasnih jesenjih i zimskih meseci a najčešći izazivači su virusi, znatno ređe bakterije.



Najčešći virusni uzročnici su respiratorni sincicijani virus, rinovirusi, virusi influence. Ukoliko je uzročnik adenovirus, mogu biti prisutni sistemski i simptomi od strane organa za varenje. Virusne infekcije obično prethode sekundarnim bakterijskim infekcijama. Ali, akutni bronhitis može da se javi i u toku drugih bolesti, kao što su veliki kašalj, male boginje, crevni tifus. Retko je izazvan parazitima i gljivicama.

- Bronhitis može da traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja, zavisno od imunološkog stanja organizma i jačine i masivnosti infektivnog agensa - objašnjava dr Snežana Radić, pedijatar pulmolog iz Dečje bolnice za plućne bolesti i TBC, KBC „Dr Dragiša Mišović“ Dedinje. - Bronhitis se javlja uglavnom u toku ili neposredno posle akutnih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva. Različiti faktori kao što su hladnoća, zamor, neuhranjenost, iritantski, najčešće duvanski dim, mogu da dovedu do pada otpornosti organizma i doprinesu nastanku infekcije. Međutim, akutni bronhitis ne mora biti samo infektivne prirode, mogu ga izazvati različite mineralne ili biljne prašine, isparenja jakih kiselina ili aspiracija želudačnog sadržaja, sumpor-dioksid, hlor, fosfor, amonijak, duvanski dim ...

BAKTERIJSKE INFEKCIJE

SAMO pet do deset odsto bronhitisa je izazvano bakterijskom infekcijom, što znači da je samo u tada opravdana upotreba antibiotika. Terapija obično traje od pet do deset dana. Preležani bronhitis najčešće ne ostavlja vidljive posledice na disajnim putevima, ali u nekim slučajevima može se komplikovati kod male dece bronhiolitisom ili upalom pluća, a kod starijih upalom pluća. Ređe dovodi do oštećenja strukture disajnih puteva - bronhiektazija. Bronhitis sa otežanim disanjem može kod dece koja imaju predispoziciju da bude prva manifestacija astme.

Simptomi se obično nadovezuju na simptome zapaljenja gornjih disajnih puteva i uključuju kašalj, iskašljavanje, nedostatak vazduha, otežano disanje (dispneju), sviranje i zviždanje (vizing) u grudima, što upućuje na prisustvo opstrukcije disajnih puteva. Telesna temperatura može biti blago povišena. U početku bolesti kašalj je suv, nadražajni, nekad u napadima koji provociraju povraćanje, da bi ubrzo postao vlažan sa iskašljavanjem. Mlađa deca ne umeju da iskašlju, pa često gutaju sekret. Naporni kašalj može, zbog naprezanja mišića, da dovede do pojave bola iza grudne kosti ili drugih delova grudnog koša.


- Dijagnoza bronhitisa se postavlja kliničkim pregledom a terapija je tipično simptomatska - objašnjava dr Radić. - Ukoliko posle izvesnog vremena trajanja bronhitisa dođe do skoka telesne temperatute, poremećaja opšteg stanja i raspoloženja deteta, do pojave iskašljavanja sekreta koji je obilniji, izmenjene boje, to ukazuje na bakterijsku infekciju koja komplikuje već postojeći virusni bronhitis. Tada treba proveriti da li su parametri zapaljenja povišeni (leukociti, CRP) i uključiti antibiotik. Kod starije dece bi bilo poželjno uzeti uzorak iskašljanog sadržaja - sputuma na analizu radi utvrđivanja bakterijskog uzročnika i određivanja optimalne antibiotske terapije. Ako su simptomi bolesti ozbiljniji i temperatura duže traje, potrebno je napraviti rendgenski snimak pluća da bi se isključila ozbiljnija oboljenja kao što su tuberkuloza pluća, upala pluća, bronhiektazije.


Akutni nekomplikovani bronhitis je najčešće laka bolest. Većina bronhitisa je izazvana virusnom infekcijom sa kojom se sam organizam izbori za par nedelja. Terapija je simptomatska i podrazumeva mirovanje dok traje temperatura, odmor i unos dovoljne količine tečnosti (topli napici - supe, čajevi, limunada, sokovi).


MIROVANJE


MIROVANJE je potrebno sve dok oboleli ima povišenu telesnu temperaturu. Uz odmor se preporučuje veći unos tečnosti. Analgetici i antipiretici se koriste protiv bolova i povišene temperature. Odluka o upotrebi antibiotika donosi se na osnovu dužine trajanja simptoma bolesti, karakteristika sputuma i prethodnog zdravstvenog stanja bolesnika.

Večernje Novosti