- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
ZANIMLjIVA SRBIJA
Brodovi pod vodom
Železnički most kod Sajma miniran je u oba svetska rata, ali neverovatno zvuči podatak da se oba puta srušio na brodove koji su baš u tom trenutku prolazili ispod njega. To je samo jedna od brojnih priča sa beogradskih reka koje su ponovo dospele u javnost zahvaljujući Društvu podvodnih arheologa.
Zamislimo posle svih ovih kiša, visokog vodostaja i poplava da se sve reke na trenutak isuše. Ili bar Sava i Dunav na teritoriji Beograda. Kako bi izgledala šetnja rečnim koritom?
Na ovo pitanje odgovor je pokušalo dati Društvo podvodnih arheologa „Voda i arheologija” (Aqua et Archaeologia) koje je sačinilo mapu potopljenih brodova u poslednjih nekoliko vekova.
– Želeli smo da skrenemo pažnju javnosti na zanemareno područje nacionalnog arheološkog i industrijskog nasleđa. Ostaci velikog broja brodova leže rasuti i dobrim delom zatrpani u koritima beogradskih reka. Njihovo proučavanje i podvodna arheološka istraživanja su od nacionalnog i kulturnog značaja. Naš cilj je bio da sve zainteresovane ponovo podsetimo šta sve kriju naše reke i da nagovestimo koliko priča o Beogradu i njegovom životu na rekama kriju vode koje ga zapljuskuju – naglašava Gordana Karović, predsednik Društva „Voda i arheologija”.
Beograd je kroz istoriju bio stecište i prolazna luka trgovačkih brodova, sedište rečnih flotila i mesto u čijim su se vodama (akvatorijumu) vodile sudbonosne bitke. Glavni grad je u srednjem imao veliko brodogradilište. Sačuvani podaci sežu do 1494. godine kada je na godinu dana iz Italije doveden majstor brodograditelj Kintijus (Chyntius) da gradi fuste, uske, lake brodovegaza, koje su se pokretale uz pomoć jedra i vesala. U 16. veku u beogradskom brodogradilištu obnavljana je otomanska flota posle velikog poraza u pomorskoj bici kod Lepanta 1571. godine. U 17. i 18. veku grade se šajke, kaici i tombazi, a u prvoj polovini 19. veka lađe, a krajem istog veka u radionici na Čukarici drvarice i gvozdeni šlepovi. plitkog
Kako su stradali brodovi?
Potapanje plovila zabeleženo je još u 15. veku kada je sultan Murat Drugi napadao grad, ali najviše podataka, naravno, datira iz prošlog veka. Nesreće su imale različite uzroke.
Zbog kretanja leda 16. marta 1929. godine u Čukaričkom rukavcu je potopljeno ili oštećeno čak 112 plovila.
Parni putnički brod „Avala” sudario se 1935. godine sa parnim tegljačem i potonuo.
U Prvom i Drugom svetskom ratu plovni park naše države stradao je u potpunosti.
Parni tegljač „Deligrad” potopila je sopstvena posada 6. aprila 1941, kilometar uzvodno od ušća Save u Dunav, da ne bi pao neprijatelju u ruke, a onda se prebacila u parobrod „Tanasko Rajić”, ne sluteći da će se nešto kasnije na njega srušiti železnički most. Gotovo da je nestvarno da je most miniran baš u trenutku kada je parobrod prolazio ispod njega. U ovom tragičnom događaju poginulo je 170 oficira Ratne mornarice i četiri člana posade. I u Prvom svetskom ratu železnički most je miniran, i tada se svojom konstrukcijom obrušio na jedan brod, mađarski „Alkotmanj”. Bilo je to 29. jula 1914. godine.
Šta se dešavalo na Dunavu?
Savezničko bombardovanje 17. aprila 1944. godine pretvorilo je bežanijski zimovnik u groblje brodova. Bilo je 30 potopljenih plovila među kojima „Katarina Harle”, tegljači „Kajmakčalan”, „Kraljević Marko” i „Bosna” i putnički brodovi „Kraljica Marija” i „Cetinje”. U zemunskom pristaništu 18. oktobra 1944. godine stradao je veći broj plovila među kojima minolovac „Petar Zrinski”, parni tegljač na vijak „Sisak” i „Božić”. Ada Huja je bila groblje naših brodova 1944. godine kada su nemačke trupe u povlačenju razorile veći broj plovila različitih tipova i namena, od koji će kasnije, ipak, veći broj biti izvađen.
I na Dunavu je bilo sudaranja, kao i na Savi. „Franše d’Epere” i „Zagreb”, parni putnički brodovi, sudarili su se kod Ade Huje 1931. godine. „Zagreb” je oštećen, a „Franše d’Epere” je potonuo.
Od velikih mirnodopskih nesreća izdvojimo i tragičnu sudbinu putničkog broda „Niš” koji se na putu ka Zemunu zahvaćen jakom olujom prevrnuo i potonuo 1952. godine, kada je stradalo 128 putnika i tri člana posade...
Sve u svemu, više od sto brodova nestalo je u beogradskim rekama, prema do sada sakupljenim podacima, ali koliko ih je zaista bilo, verovatno nećemo nikada moći da saznamo.
U Društvu „Voda i arheologija” kažu da su nedavno od jednog sugrađanina, strastvenog ribara, saznali da postoje ostaci jednog broda, takozvane drvarice, kod Ušća, jer se požalio da mu mreža često zapinje za ostatke olupine.
– Kad god saznamo za neki novi trag, mi krećemo u potragu, drvarice su jako stari brodovi koji su počeli da se izrađuju još od 15. veka. Posle mape naš sledeći korak je DVD koji će sadržati mnogo više podataka i dokumenata, fotografija i teksta, a sve to radimo da bismo zaštitili našu podvodnu baštinu. Želimo da animiramo sve one koji bi mogli da nam pomognu i uključe se u akciju otkrivanja našeg podvodnog blaga. Borimo se da naša država ratifikuje Uneskovu konvenciju o zaštiti podvodne kulturne baštine, čime bi na sebe preuzela brigu o njenoj zaštiti. Jer, do pojave železnice, sve značajno u saobraćaju dešavalo se na vodi – kaže Gordana Karović, predsednik Udruženja.
-------------------------------------------------
Brodolomi na Dunavu
Na Dunavu potopljen je brod „Vulkan” 1918. godine kod današnjeg Pančevačkog mosta, „Štrosmajer” je 1927. godine naleteo na ostatke „Vulkana” i potonuo, a na istom mestu nestao je i brod „Velebit” 1944. godine. U Drugom svetskom ratu potonuli su i brodovi „Kicoš”, „Ibar”, „Otadžbina”...
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 11/07/2010
Politika magazin
Brodovi pod vodom
Železnički most kod Sajma miniran je u oba svetska rata, ali neverovatno zvuči podatak da se oba puta srušio na brodove koji su baš u tom trenutku prolazili ispod njega. To je samo jedna od brojnih priča sa beogradskih reka koje su ponovo dospele u javnost zahvaljujući Društvu podvodnih arheologa.
Zamislimo posle svih ovih kiša, visokog vodostaja i poplava da se sve reke na trenutak isuše. Ili bar Sava i Dunav na teritoriji Beograda. Kako bi izgledala šetnja rečnim koritom?
Na ovo pitanje odgovor je pokušalo dati Društvo podvodnih arheologa „Voda i arheologija” (Aqua et Archaeologia) koje je sačinilo mapu potopljenih brodova u poslednjih nekoliko vekova.
– Želeli smo da skrenemo pažnju javnosti na zanemareno područje nacionalnog arheološkog i industrijskog nasleđa. Ostaci velikog broja brodova leže rasuti i dobrim delom zatrpani u koritima beogradskih reka. Njihovo proučavanje i podvodna arheološka istraživanja su od nacionalnog i kulturnog značaja. Naš cilj je bio da sve zainteresovane ponovo podsetimo šta sve kriju naše reke i da nagovestimo koliko priča o Beogradu i njegovom životu na rekama kriju vode koje ga zapljuskuju – naglašava Gordana Karović, predsednik Društva „Voda i arheologija”.
Beograd je kroz istoriju bio stecište i prolazna luka trgovačkih brodova, sedište rečnih flotila i mesto u čijim su se vodama (akvatorijumu) vodile sudbonosne bitke. Glavni grad je u srednjem imao veliko brodogradilište. Sačuvani podaci sežu do 1494. godine kada je na godinu dana iz Italije doveden majstor brodograditelj Kintijus (Chyntius) da gradi fuste, uske, lake brodovegaza, koje su se pokretale uz pomoć jedra i vesala. U 16. veku u beogradskom brodogradilištu obnavljana je otomanska flota posle velikog poraza u pomorskoj bici kod Lepanta 1571. godine. U 17. i 18. veku grade se šajke, kaici i tombazi, a u prvoj polovini 19. veka lađe, a krajem istog veka u radionici na Čukarici drvarice i gvozdeni šlepovi. plitkog
Kako su stradali brodovi?
Potapanje plovila zabeleženo je još u 15. veku kada je sultan Murat Drugi napadao grad, ali najviše podataka, naravno, datira iz prošlog veka. Nesreće su imale različite uzroke.
Zbog kretanja leda 16. marta 1929. godine u Čukaričkom rukavcu je potopljeno ili oštećeno čak 112 plovila.
Parni putnički brod „Avala” sudario se 1935. godine sa parnim tegljačem i potonuo.
U Prvom i Drugom svetskom ratu plovni park naše države stradao je u potpunosti.
Parni tegljač „Deligrad” potopila je sopstvena posada 6. aprila 1941, kilometar uzvodno od ušća Save u Dunav, da ne bi pao neprijatelju u ruke, a onda se prebacila u parobrod „Tanasko Rajić”, ne sluteći da će se nešto kasnije na njega srušiti železnički most. Gotovo da je nestvarno da je most miniran baš u trenutku kada je parobrod prolazio ispod njega. U ovom tragičnom događaju poginulo je 170 oficira Ratne mornarice i četiri člana posade. I u Prvom svetskom ratu železnički most je miniran, i tada se svojom konstrukcijom obrušio na jedan brod, mađarski „Alkotmanj”. Bilo je to 29. jula 1914. godine.
Šta se dešavalo na Dunavu?
Savezničko bombardovanje 17. aprila 1944. godine pretvorilo je bežanijski zimovnik u groblje brodova. Bilo je 30 potopljenih plovila među kojima „Katarina Harle”, tegljači „Kajmakčalan”, „Kraljević Marko” i „Bosna” i putnički brodovi „Kraljica Marija” i „Cetinje”. U zemunskom pristaništu 18. oktobra 1944. godine stradao je veći broj plovila među kojima minolovac „Petar Zrinski”, parni tegljač na vijak „Sisak” i „Božić”. Ada Huja je bila groblje naših brodova 1944. godine kada su nemačke trupe u povlačenju razorile veći broj plovila različitih tipova i namena, od koji će kasnije, ipak, veći broj biti izvađen.
I na Dunavu je bilo sudaranja, kao i na Savi. „Franše d’Epere” i „Zagreb”, parni putnički brodovi, sudarili su se kod Ade Huje 1931. godine. „Zagreb” je oštećen, a „Franše d’Epere” je potonuo.
Od velikih mirnodopskih nesreća izdvojimo i tragičnu sudbinu putničkog broda „Niš” koji se na putu ka Zemunu zahvaćen jakom olujom prevrnuo i potonuo 1952. godine, kada je stradalo 128 putnika i tri člana posade...
Sve u svemu, više od sto brodova nestalo je u beogradskim rekama, prema do sada sakupljenim podacima, ali koliko ih je zaista bilo, verovatno nećemo nikada moći da saznamo.
U Društvu „Voda i arheologija” kažu da su nedavno od jednog sugrađanina, strastvenog ribara, saznali da postoje ostaci jednog broda, takozvane drvarice, kod Ušća, jer se požalio da mu mreža često zapinje za ostatke olupine.
– Kad god saznamo za neki novi trag, mi krećemo u potragu, drvarice su jako stari brodovi koji su počeli da se izrađuju još od 15. veka. Posle mape naš sledeći korak je DVD koji će sadržati mnogo više podataka i dokumenata, fotografija i teksta, a sve to radimo da bismo zaštitili našu podvodnu baštinu. Želimo da animiramo sve one koji bi mogli da nam pomognu i uključe se u akciju otkrivanja našeg podvodnog blaga. Borimo se da naša država ratifikuje Uneskovu konvenciju o zaštiti podvodne kulturne baštine, čime bi na sebe preuzela brigu o njenoj zaštiti. Jer, do pojave železnice, sve značajno u saobraćaju dešavalo se na vodi – kaže Gordana Karović, predsednik Udruženja.
-------------------------------------------------
Brodolomi na Dunavu
Na Dunavu potopljen je brod „Vulkan” 1918. godine kod današnjeg Pančevačkog mosta, „Štrosmajer” je 1927. godine naleteo na ostatke „Vulkana” i potonuo, a na istom mestu nestao je i brod „Velebit” 1944. godine. U Drugom svetskom ratu potonuli su i brodovi „Kicoš”, „Ibar”, „Otadžbina”...
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 11/07/2010
Politika magazin