- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.077
Vašington 12. 06. 2010
Press
U Meksički zaliv isteklo mnogo više nafte nego što se mislilo
'Britiš petroleum' obmanuo javnost
Stručnjaci za zaštitu životne sredine procenili su da iz bušotine „Britiš petroleuma" ističe između 12.600 i 50.000 barela nafte dnevno, a ne samo 5.000 barela, kako je kompanija do sada navodila
Iz naftne bušotine „Britiš petroleuma" (BP) u Meksičkom zalivu isteklo je mnogo više nafte nego što je to do sada objavljeno, tvrde stručnjaci. Britanska kompanija navodila je da dnevno ističe 5.000 barela nafte, ali su stručnjaci za zaštitu životne sredine izračunali da je u pitanju između 12.600 i 50.000 barela, odnosno od 1,5 miliona do više od šest miliona litara „crnog zlata" na dan.Količina nafte koja je istekla iz bušotine nakon eksplozije na platformi „Dipvoter horajzon" 20. aprila, mogla bi, prema najnovijim procenama, da pređe 60 miliona galona. To je šest puta više od količine, koja je istekla iz tankera „Ekson Valdes" 1989. godine, što se dosad smatralo najvećom ekološkom katastrofom u istoriji SAD. Iz tankera je tada, ispred obale Aljaske, isteklo 11 miliona galona nafte.
Američki geološki zavod objavio je podatke tri tima u sastavu vladine radne grupe, koji su različitim metodama izračunalli količini iscurele nafte do 3. juna, kad je BP delimično zapušio oštećenu cev.
Kriza u odnosima SAD i Britanije
Poslednja dešavanja na relaciji SAD-BP, kao i izjava američkog državnog tužioca Erika Holdera da Sjedinjene Države neće platiti ni cent za čišćenje obale, podgrejala je i spekulacije o krizi u odnosima SAD i Velike Britanije. Upravo iz tog razloga britanski premijer Dejvid Kamerun narednog vikenda dolazi u zvaničnu posetu SAD.
- Razumem frustriranost američke vlade. Ipak, najvažnije je da se uhvatimo u koštac sa problemom. Kompanija BP mora da uradi sve što je potrebno kako bi sanirala ekološku katastrofu, a britanska vlada je spremna da joj pomogne - izjavio je Kamerun i dodao da ova situacija neće uticati na odnose Britanije i SAD.
Prema proračunima tima koji je analizirao video-snimak sa dna Meksičkog zaliva, količina nafte koja je dnevno isticala bila je između 20.000 i 40.000 barela.Druga grupa naučnika, sa Okeanografskog instituta „Vuds houl", proračune je obavila na osnovu akustičkih merenja i zaključila da je dnevna količina isticanja nafte između 25.000 i 50.000 barela.
Treći tim stručnjaka koristio je satelitske snimke i uveo korekcije zbog isparavanja ili uklanjanja nafte sa površine mora. Oni su došli do brojke od 12.600 do 21.500 barela nafte dnevno.
Nakon objavljivanja najnovijih podataka, predsednik SAD Barak Obama pozvao je na sastanak direktora BP-a Karla Henrika Svanberga. Povod za susret je zabrinutost SAD da kompanija BP neće imati dovoljno novca da plati čišćenje zagađenog područja kao ni odštetu ugroženom stanovništvu. Naime, vrednost akcija kompanije BP u svetu iz dana u dan sve više padaju. Firma je već potrošila ogroman novac za saniranje štete, tako da američki zvaničnici strahuju da „Britiš petroleum" ne bankrotira pre nego što isplati odštete.
Najugroženiji su stanovnici Luizijane, Alabame i Misisipija, jer je nafta došla do njihovih obala. Ribolov je u tom području zabranjen, a stanovništvo pretežno od toga živi.
Pored toga, mnogo riba i ostalih morskih životinja je uginulo, ali i ptica, koje naseljavaju priobalje.
B. Ćukić
Press
U Meksički zaliv isteklo mnogo više nafte nego što se mislilo
'Britiš petroleum' obmanuo javnost
Stručnjaci za zaštitu životne sredine procenili su da iz bušotine „Britiš petroleuma" ističe između 12.600 i 50.000 barela nafte dnevno, a ne samo 5.000 barela, kako je kompanija do sada navodila
Iz naftne bušotine „Britiš petroleuma" (BP) u Meksičkom zalivu isteklo je mnogo više nafte nego što je to do sada objavljeno, tvrde stručnjaci. Britanska kompanija navodila je da dnevno ističe 5.000 barela nafte, ali su stručnjaci za zaštitu životne sredine izračunali da je u pitanju između 12.600 i 50.000 barela, odnosno od 1,5 miliona do više od šest miliona litara „crnog zlata" na dan.Količina nafte koja je istekla iz bušotine nakon eksplozije na platformi „Dipvoter horajzon" 20. aprila, mogla bi, prema najnovijim procenama, da pređe 60 miliona galona. To je šest puta više od količine, koja je istekla iz tankera „Ekson Valdes" 1989. godine, što se dosad smatralo najvećom ekološkom katastrofom u istoriji SAD. Iz tankera je tada, ispred obale Aljaske, isteklo 11 miliona galona nafte.
Američki geološki zavod objavio je podatke tri tima u sastavu vladine radne grupe, koji su različitim metodama izračunalli količini iscurele nafte do 3. juna, kad je BP delimično zapušio oštećenu cev.
Kriza u odnosima SAD i Britanije
Poslednja dešavanja na relaciji SAD-BP, kao i izjava američkog državnog tužioca Erika Holdera da Sjedinjene Države neće platiti ni cent za čišćenje obale, podgrejala je i spekulacije o krizi u odnosima SAD i Velike Britanije. Upravo iz tog razloga britanski premijer Dejvid Kamerun narednog vikenda dolazi u zvaničnu posetu SAD.
- Razumem frustriranost američke vlade. Ipak, najvažnije je da se uhvatimo u koštac sa problemom. Kompanija BP mora da uradi sve što je potrebno kako bi sanirala ekološku katastrofu, a britanska vlada je spremna da joj pomogne - izjavio je Kamerun i dodao da ova situacija neće uticati na odnose Britanije i SAD.
Prema proračunima tima koji je analizirao video-snimak sa dna Meksičkog zaliva, količina nafte koja je dnevno isticala bila je između 20.000 i 40.000 barela.Druga grupa naučnika, sa Okeanografskog instituta „Vuds houl", proračune je obavila na osnovu akustičkih merenja i zaključila da je dnevna količina isticanja nafte između 25.000 i 50.000 barela.
Treći tim stručnjaka koristio je satelitske snimke i uveo korekcije zbog isparavanja ili uklanjanja nafte sa površine mora. Oni su došli do brojke od 12.600 do 21.500 barela nafte dnevno.
Nakon objavljivanja najnovijih podataka, predsednik SAD Barak Obama pozvao je na sastanak direktora BP-a Karla Henrika Svanberga. Povod za susret je zabrinutost SAD da kompanija BP neće imati dovoljno novca da plati čišćenje zagađenog područja kao ni odštetu ugroženom stanovništvu. Naime, vrednost akcija kompanije BP u svetu iz dana u dan sve više padaju. Firma je već potrošila ogroman novac za saniranje štete, tako da američki zvaničnici strahuju da „Britiš petroleum" ne bankrotira pre nego što isplati odštete.
Najugroženiji su stanovnici Luizijane, Alabame i Misisipija, jer je nafta došla do njihovih obala. Ribolov je u tom području zabranjen, a stanovništvo pretežno od toga živi.
Pored toga, mnogo riba i ostalih morskih životinja je uginulo, ali i ptica, koje naseljavaju priobalje.
B. Ćukić