Branko Popović

[sendi]

Branko Popović
​

Autoportret iz 1912. godine


Branko Popović (Užice, 15/27. januar 1882 – Beograd, 27. novembar 1944) je bio srpski slikar, likovni kritičar, profesor i dekan Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Rođen je Užicu od oca Stojana, osnivača prve srpske fabrike čoje i ćebadi u Užicu, i majke Femke. Od dvanaeste godine živeo je u Beogradu. Završio je 1905. Tehnički fakultet u Beogradu. Posle toga je učio slikarstvo u Minhenu u crtačkoj školi Hajnriha Knira (1905-1906), zatim na Umetničkoj akademiji kod Ludviga Herteriha (1906-1909) i u Parizu (1909-1912). Objavio je veći broj kritika, ogleda i studija o umetnosti. Naslikao je oko 100 dela, od kojih je 80 sačuvano. Bio je jedan od osnivača Umetničke grupe „Oblik“. Izlagao je na zajedničkim izložbama u Parizu (1919), Filadelfiji (1926), Londonu (1930), Rimu (1937) i na 22. Bijenalu u Veneciji (1940).
Učestvovao je u Balkanskim ratovima, ranjen je kod Kumanova, a takođe je učestvovao i u Prvom svetskom ratu. Kao oficir VII pešadijskog puka dobio je čin potpukovnka. Dobitnik je ordena za hrabrost u Prvom i Drugom balkanskom ratu i francuskog krsta Legije časti sa palmama u Prvom svetskom ratu.
Izabran je 1914. za docenta na Tehničkom fakultetu. Bio je arhitekta i između dva rata jedan od najpoznatijih srpskih slikara. Uoči Drugog svetskog rata bio je dekan Tehničkog fakulteta u Beogradu.
Bio je član Demokratske stranke. Posle sloma Jugoslavije, biva zatvoren u logoru na Banjici kao zagovornik demokratije. Uspeo je da se izvuče i vrati na funkciju dekana Tehničkog fakulteta. Odbio je da bude potpisnik Apela srpskom narodu zašta su ga kasnije komunisti teretili. Učestvovao je u izradi Srpskog civilnog plana sa ostalim srpskim intelektualcima (Čajkanovićem, S. Stefanovićem itd.).
U novembru 1944. godine osuđen je i streljan kao narodni izdajnik od strane komunista i ne zna se gde je sahranjen. Tom prilikom je Politika objavila spisak od 105 streljanih, među kojima je bilo i njegovo ime. Tada mu je konfiskovana imovina. U njegov stan i atelje u Knez Mihailovoj 24 uselio se slikar Đorđe Andrejević Kun.
Po rešenjeu Okružnog suda u Beogradu rehabilitovan je 2007. godine. Izložba njegovih radova otvorena je 10. februara 2011. u galeriji RTS.
Bio je oženjem Divnom, rođenom Naunović sa kojom je imao tri sina: Simeon, arhitekta, Prijezda, advokat i Borivoje, TV novinar.


( Vikipedija )