Šta je novo?

Branislav Petrović

LEGEND
Učlanjen(a)
14.12.2009
Poruka
29.056
Branislav Petrović


petrovic1.jpg




Petrović je rođen u Bjelušu (1937), kod Užica, matematičku gimnaziju završio je u Čačku, u Beogradu je studirao na Pravnom fakultetu, ali je diplomirao na Filološkom, na odseku za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Branislav-Brana Petrović napisao je više zbirki pesama: “Moć govora”, “Gradilište”, “O prokleta da si ulico Rige od Fere”, “Predosećanje budućnosti”, “Tragom prah”, “Sve samlji”, “Pesme” , “Da vidiš čuda”. Dobitnik je i mnogobrojnih nagrada: književna nagrada “Mladost”, “Rade Drainac”, “Isidora Sekulić”, “Branko Miljković”, Zmajeva nagrada, Žička hrisovulja, Disova nagrada za ukupno pesničko delo, “Desanka Maksimović”… Pored književne, Petrović je imao i novinarsku karijeru; bio je novinar u “Borbi”, kolumnista NIN-a, urednik u časopisu “Vidici” kao i u “Srpskom književnom glasniku”. Bio je urednik i u IP “Prosveta”. Izbor iz kolumni, koje je objavljivao u NIN-u, objavio je u knjizi “Kvadratura kruga”. Umro je 2002. godine.




Kud minu zvezda

Kud minu zvezda, signal večne tmine,
zvezda što se rađa kad čovek premine?


Prostori strašni i ponori sivi,
odajte tajnu zašto čovek živi.


Il munja što se s ludim gromom svađa,
zna zašto se čovek na tom svetu rađa?


A već kad je jednom tako divno rođen,
šta mu bi da ode, žiznji oslobođen!


Na putu kroz Večnost, ko zna šta sve čeka,
nevičnog Beskraju sirotog čoveka.
 
Član
Učlanjen(a)
27.01.2011
Poruka
448
Poslanica pesniku

Predvideo sam u svojim zapisima
da će te zateći na Delu ko kojota
da će ti vršljati po jetri i mislima
i svašta praviti od tvoga života

Govorio sam ne jednom svojim učenicima
da će ti po trulim munjama pronaći log
i da ćeš ih dočekati radosnim kricima
ko međ gubavcima što dočekan je bog

Govorio sam i javno rečima punim joda
na čuvenim svetkovinama u slavu žetve
da istinski pesnik od svoga naroda
može doživeti samo udarce i kletve

Pa i bez toga se sve moglo desiti
bez rodnih palica knute i vešala
mogli su te Japanci 1905. obesiti
kako bi tek onda tvoja majka zaplakala

Jer rod si onima kojima ne pomažu trave
jer drug onima što piju zmijski otrov ko vodu
jer brat si onima što tek iza brave
dožive istinsku slobodu

Jer posumnjao si u sve ne samo u kipove i biste
posumnjao u Um u Srce u Oplođajni Ud
posumnjao u ruke prljave a još više u ruke čiste
više u velike ljubavi nego u mali blud.

Posumnjao si i sumnja tvoja bila ti mati
i sumnja bila ti sestra bila ti otac bila ti brat
i sumnja bila ti bič na kom će dojahati
tužilac sa presudom i dželat


Predvideo sam u tvojim zapisima
da će te zateći nad pesmom ko kojota
da će ti vršljati po jetri i mislima
i svašta praviti od tvoga života

Govorio sam ne jednom svojim učenicima
da će ti po trulim munjama pronaci log
i da ćeš ih dočekati radosnim kricima
kao što je gubave dočekao bog

Govorio sam i javno rečima od čelika
na čuvenim svetkovinama u slavu žetve
da istinski narod od svojih pesnika
može dočekati samo plač i kletve.
 
Top