Branislav Crnčević

[Andjela 7]

Branislav (Brana) Crnčević je srpski književnik, aforističar, novinar, scenarista, politički komentator i član SNS.
Rođen je 8. februara 1933. godine u Kovačici (mada neki smatraju da je rođen 1935. godine u Rumi), u Vojvodini. Danas živi u Beogradu.

Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju karijeru je započeo kao službenik predstavništva zrenjaninske pivare u Novom Sadu. Zatim je usledila novinarsko-urednička faza u listovima „Jež“ i „Duga“, kao i u listu za decu „Mali jež“. Takođe je objavljivao kolumne u raznim listovima i časopisima, među kojima su „NIN“ i „Politika“. U međuvremenu, objavio je svoju prvu knjigu za decu Bosonogi i nebo, a nešto kasnije i prvu zbirku aforizama Piši kao što ćutiš. Na književnu scenu je stupio pod pseudonimom Vinon Rumski i Branislav BIP. Tokom svoje duge karijere pisao je literaturu za decu, romane, aforizme, priče, televizijske drame, pesme... Do sada je objavio 18 knjiga. Dobitnik je nagrade „Zmajevih dečijih igara" za stvaralački doprinos savremenom izrazu u književnosti za decu, 1987. godine.

Crnčevićeva dela su osećajna, jednostavna i bajkovita, što ga preporučuje kako deci, tako i odraslim čitaocima. Za građu svojih dela, on uzima stvarne, razigrane, ali i tužne slike života. Književnoj temi pristupa anegdotski sa stanovišta humora i fine ironije. Aforizmi koje je objavljivao uglavnom su na temu karaktera Srba i problema male države.

Pored njegove književne karijere ističe se i Crnčevićevo političko angažovanje, pa ga tako mnogi danas pamte kao dobrog prijatelja bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. 1990. godine izabran je za predsednika Matice iseljenika Srbije, ali danas više nije na toj funkciji. Bio je član SDS-a, i zagovornik nevinosti Radovana Karadžića pred Haškim Tribunalom. Po odlasku Vojislava Šešelja u Hag se učlanjuje u SRS, ali nakon cepanja te stranke na dve političke opcije odlazi za Tomislavom Nikolićem u SNS. Branislav Crnčević je član Senata Republike Srpske od 1996. godine.

Bibliografija

• 1963. Bosonogi i nebo
• 1963. Cipelice od krokodilske kože
• 1963. Njen prvi čaj
• 1965. Devojka sa tri oca
• 1965. Kafanica, sudnica, ludnica (izvođeno i kao predstava u Ateljeu 212)
• 1965. Piši kao što ćutiš
• 1968. Dunavo
• 1967 – 1971 Zanati
• 1971. Kapetan i lula
• 1971, 1981, 1989, 2006. Dnevnik jednog...
• 1978. Peta strana sveta
• 1982. Sibiri
• 1982. Emigrant i igra
• 1984. Mrav dobra srca
• 1985. Snovi bez tumačenja
• 1990, 2006. Srpska posla
• 1992, 2006. Srpska i hrvatska posla
• 1994. Glasnik
• 1997. Crni đavo, crveni rep I, II 2001. III
• 2001. Pesme
• 2003. Zaštitnica umetnosti i druge pripovetke
• 2005. Zemlja nadimaka
• 2006. Knjiga zadušnica
• 2006. Obećani svet
• 2007. Sedam mokrih majica i drugi zapisi
• 2008. Ima da nas nema
• 2009. Čuvari pepela
• 2010. Šta ima

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije



LJutito meče - Brana Crnčević

Mesec obukao čizmice žute,
oblaci obukli plave kapute
pa cele noći nebom jezde.
Dole u šumi, jedno meče
zamišljeno, već treće veče,
gleda u zvezde.

Meče se ljuti već treći dan
što ga teraju u zimski san
i zamišljeno stalno ćuti.

Tata se ljuti, mama se ljuti
i svi mu vele:
- Otkad postoji med i pčele,
otkad postoji sunce i veče,
nismo videli takvo meče.

-"Šta ćeš da radiš - mama ga pita -
kad lišće sasvim, sasvim požuti
i sneg napada iznad rita?"
A meče ćuti.

-"Ćta ćeš da radiš - baka mu veli -
kad svet od snega sasvim pobeli?"
Tata se ljuti, mama se ljuti,
a meče ćuti.

Odjednom meče ljutito reklo
šta ga je peklo:
-"Neću da spavam, neću i tačka.
Zašto ne spavaju zec i mačka?
I ptica iznad naših glava
zašto ne spava?"

A oda tiho, tiho reče:
-"Baš mi je krivo što sam meče."

Sad mama ćuti, i tata ćuti,
i svi su strašno zabrinuti.

Meče se ljuti:
-"Uzeću - kaže - trotinet,
idem međ' decu, među svet.
Neću da spavam. Neću i tačka!
što ne spavaju zec i mačka?"

Mesec obukao čizmice žute,
oblaci obukli plave kapute
pa cele noći nebom jezde.
A jedno meče već treće veče
Neće da spava. Gleda u zvezde.