Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Biti pecaroš ne znači ustati rano, otići na vodu napecati sve što se zakači na udicu, zatim brže bolje kući da se riba isprži i pojede. Ako se tako ophodite prema pecanju i ribi lakše i jeftinije je da odete u ribarnicu i kupite ribu. Pročitajte ova osnovna pravila ponašanja na vodi i pokušajte da ih poštujete.
VRATITE U VODU RIBU KOJA JE ISPOD MERE !!!!!!!!!
Počisti smeće koje si zatekao, mnogo je lepše pecati na čistoj obali. Sve smeće spremi u kesu i baci u kontejner kada se budeš vraćao kući.
Obalu ostavi uvek čistu. Ne ostavljaj iza sebe smeće, papire i druge otpatke, biće ti krivo kada dođeš sledeći put na to mesto i zatekneš prljavu obalu.
Ne stvaraj buku na ribolovnom mestu, smeta i ribi i drugim ribolovcima.
Uvek zatraži dopustenje (od ribolovca koji je pre tebe došao) za ribolov u njegovoj blizini.
Pažljivo rukuj priborom i ne prebacuj svojim preko tuđeg.
Ne zabacuj blizu kolege koji je prvi došao, odmakni se malo od njega.
NAŽALOST ne postoje privatna rirbolovna mesta i ne pokušavaj da se svađaš sa "uljezom" koji je seo na tvoje mesto (propašće ti dan namenjen pecanju). To što si ga ti pripremio i prihranio ne znači da si ga zakupio, pokušaj da ustaneš ranije od "uljeza" ili pronađi skriveno mesto gde "uljeza" nema.
U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravi ribare na koje nailaziš, NE sa sretan ulov majstori već jednostavnim BISTRO.
Ne bućkaj po vodi.
Spremi kompletan pribor ( sve što ti je potrebno ) pre pecanja, ne dozvoli da tražiš od kolege da ti pozajmi jednu udicu, olovicu i sl.
Ako ti neko dete zatraži udicu daj mu, to su ipak naši naslednici.
Ne savetuj nikoga, ne nameći svoje mišljenje ako ti savet i mišljenje niko nije tražio.
Evo jednog clanka koji opisuje trenutnu sliku nasih voda i priobalja. Mi koji volimo da boravimo pored vode , potrudimo se da ostavimo sledecim generacijama ono sto pamtimo kao deca.
U Srbiji su nečiste i podzemne vode
Iako svakog leta u našim rekama izbije ekološka katastrofa, a pre dve godine je za manje od dve nedelje u čak osam reka došlo do pomora riba, sagovornica „Blica” Nada Dragović, profesor na Šumarskom fakultetu, smatra da naša zemlja još dugo neće ostati bez vode za piće.
U svetu je ipak voda sve zagađeniji resurs i svake godine postoji bojazan da će vode za ljudsku upotrebu biti sve manje. Međutim, ukoliko uskoro ne budu izgrađeni kolektori za otpadne vode, postoji mogućnost da i Srbija ubrzo ostane bez tečnosti koja život znači. - Ne može procentualno da se kaže koliko je reka u Srbiji zagađeno. Ipak, svaka reka u našoj zemlji je u nekom stepenu zagađena. Koliko je neka reka zagađena zavisi od urbanizacije i industrijalizacije područja kroz koji ona prolazi. Neke su reke čistije, poput onih koje dolaze iz Crne Gore i istočne Srbije, dok su druge zagađenije, kao što je to slučaj sa Pekom. U Vojvodini je, na primer, kanal Dunav-Tisa-Dunav veoma zagađen. U njemu je veliko zagađenje vode zbog hemijskih sredstava koja se koriste za poboljšanje prinosa u poljoprivredi. Osim Tise i Begeja, veoma je zagađena i kanalska mreža koja služi za navodnjavanje - kaža Nada Dragović i dodaje da o zagađenjima u velikim rekama ne može da govori. Naša sagovornica je istakla da do zagađenja površinskih voda najčešće dolazi zbog neregulisanja otpadnih voda. Međutim, nameće se i drugi problem, a to je neizgrađenost komunalne infrastrukture, te se iz tog razloga otpadne vode direktno ispuštaju u reke. - To su pored industrijskih otpadnih voda najveći zagađivači površinskih tokova. Međutim, pomori riba, koji su se desili prethodnih godina, na primer, u rekama Timok i Despotovac, nisu se dogodili samo zbog zagađenja već i zbog suše (tokom suše smanjuje se nivo vode u rečnom koritu). Dakle, kad se smanji nivo vode u rečnom toku ili u jezeru, koncentracija zagađenja je mnogo veća nego inače - objašnjava Nada Dragović i dodaje da je u Srbiji zagađeno i oko 70 odsto podzemnih voda. Ipak, i pored ovoga, čini se da se ni u budućnosti u Srbiji neće voditi računa o čistoći reka. Tako nije čudno da nasred reke plivaju plastične flaše i kese, a neretko u njima ima i zastarelih kućnih aparata. - U Srbiji se ne misli na budućnost i očuvanje reka. Zato je neophodno što pre izgraditi kolektore otpadnih voda. Problem je i što ne postoji efikasnija kaznena politika i ekološka inspekcija, koja će moći da je sprovodi. Osim toga, kod nas ne postoji ni dovoljno razvijena svest našeg stanovništva o zaštiti životne sredine - kaže Dragovićeva. Ipak, kako kaže naša sagovornica, postoje brojne nevladine organizacije i udruženja građana koji nastoje da se bave ovim problemom. Uskoro se očekuje i donošenje zakona o upravljanju otpadom, kojim će veliki zagađivači moći efikasnije da se kazne. - Strategija dosta ima, najavljuju se i zakoni koji treba da budu usvojeni u Skupštini, ali to nije dovoljno ako se na ovom problemu ne radi konstantno. Mediji moraju konstantno da objavljuju slike zagađenih potoka i reka, sve dok se ovakva situacije ne promeni - zaključuje Dragovićeva. Sve Beogradske rečice prljave - Gotovo svi manji vodeni tokovi u Beogradu i okolini su izuzetno zagađeni. Čak je i Topčiderska reka, koja je veoma uređena, takođe zagađena. Do njenog zagađenja je došlo zbog neregulisanja otpadnih voda i neizgrađene kanalizacione mreže. Veliko selski potok Slanac i Manastirski potok su takođe neuređeni i veoma zagađeni. Zbog neizgrađene kanalizacione mreže i nepostojanja kolektora za otpadne vode ni reke u prestonici dugo neće biti čiste - kaže Nada Dragović, profesor na Šumarskom fakultetu.
Najveća zagađenja Tisa 30. januar 2000. Beli i Svrljiški Timok 29. jun 2007. Despotovica 4. jul 2007. Banjska, pritoka Toplice 10, 17. i 28. jul 2007. Toplica 21. jul 2007. Velika Morava 22. jul 2007. Despotovica 13. oktobar 2008.
