LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Бој против сенке
[/h]Голос России
Делатност квазибанкарских финансијских структура привукла је пажњу Европске комисије. Различите организације шпекулативног типа, попут хеџ-фондова, приватних управљачких компанија и фирми, брокерских и осигуравајућих компанија, кредитирају и узимају кредите уз невероватне камате, изводе неразумно смеле операције на берзама, на којима клијенти могу или да се нечувено обогате, или да пропадну. И све више банака, чак оних које поштују законе, пада у искушење да изводи неке операције преко сличних структура. Ризикујући капиталом – својим и клијентским.
По подацима комесара ЕУ за унутришње тржиште Мишела Барнијеа, на данашњи дан промет суперризичног тржишта износи до трећине глобалног финансијског тржишта, или до 60 билиона долара годишње. Појављује се сасвим реална опасност дестабилизације светског финансијског система. Сада се предлаже да се слични „финансисти“ натерају да играју по правилима утврђеним за комерцијалне банке. Најважније је: обавезати на осигуравање својих операција. Намерна је за похвалу, али да ли је реална? Мишљење директора Инстиута за проблеме глобализације Михаила Дељагина.
Не мислим да овај покушај има озбиљне шансе. Квазибанкарске структуре су битан елемент, у крајњој линији, енглеске економије. Велика Британија је финансијски бутик. И она не може да ограничи ове операције, иначе ће претрпети велику штету. Мислим да постоје и друге земље ЕУ које се имати губитке. Тако да са политичке тачке гледишта то ми се чини немогућим. Мислим да можемо да радимо на регулисању сличних организација. Тачније на њиховој регистрацији, посматрању, како би регулисање њихове делатности почело да се приближава банкарском. Али ово ће бити постепено. Што се тиче технолошких могућности, проблема овде нема. То се може учинити и било би прилично корисно, зато што би смањило општи ниво ризика у економији. Нажалост, економија савремених развијених земаља није производна, већ шпекулативна. И коначно, врло је важно још једно ограничење: САД неће дозволити ЕУ да то учини. ЕУ остаје интелектуално несамостална, у потпуности зависна од САД. Зато ова идеја, нажалост, највероватније неће проћи. Мени је то врло жао.
Комесар Барније обећава да ће припремити документ до лета. Затим ће почети дуга, али неизбежна процедура усаглашавања и утврђивања у владама и парламентима савезних држава. Демократску пирамиду овенчава Европски парламент. То у случају ако нацрт закона одобри свих 27 држава ЕУ, што је врло сумњиво. Приликом неуспеха присталице ће имати скраћену варијанту: алијанса неколико партнера, што је мало ефикасно. Не треба заборавити ни на постојање офшор зона са благом пореском климом. Њих још нико није укинуо.
[/h]Голос России
Делатност квазибанкарских финансијских структура привукла је пажњу Европске комисије. Различите организације шпекулативног типа, попут хеџ-фондова, приватних управљачких компанија и фирми, брокерских и осигуравајућих компанија, кредитирају и узимају кредите уз невероватне камате, изводе неразумно смеле операције на берзама, на којима клијенти могу или да се нечувено обогате, или да пропадну. И све више банака, чак оних које поштују законе, пада у искушење да изводи неке операције преко сличних структура. Ризикујући капиталом – својим и клијентским.
По подацима комесара ЕУ за унутришње тржиште Мишела Барнијеа, на данашњи дан промет суперризичног тржишта износи до трећине глобалног финансијског тржишта, или до 60 билиона долара годишње. Појављује се сасвим реална опасност дестабилизације светског финансијског система. Сада се предлаже да се слични „финансисти“ натерају да играју по правилима утврђеним за комерцијалне банке. Најважније је: обавезати на осигуравање својих операција. Намерна је за похвалу, али да ли је реална? Мишљење директора Инстиута за проблеме глобализације Михаила Дељагина.
Не мислим да овај покушај има озбиљне шансе. Квазибанкарске структуре су битан елемент, у крајњој линији, енглеске економије. Велика Британија је финансијски бутик. И она не може да ограничи ове операције, иначе ће претрпети велику штету. Мислим да постоје и друге земље ЕУ које се имати губитке. Тако да са политичке тачке гледишта то ми се чини немогућим. Мислим да можемо да радимо на регулисању сличних организација. Тачније на њиховој регистрацији, посматрању, како би регулисање њихове делатности почело да се приближава банкарском. Али ово ће бити постепено. Што се тиче технолошких могућности, проблема овде нема. То се може учинити и било би прилично корисно, зато што би смањило општи ниво ризика у економији. Нажалост, економија савремених развијених земаља није производна, већ шпекулативна. И коначно, врло је важно још једно ограничење: САД неће дозволити ЕУ да то учини. ЕУ остаје интелектуално несамостална, у потпуности зависна од САД. Зато ова идеја, нажалост, највероватније неће проћи. Мени је то врло жао.
Комесар Барније обећава да ће припремити документ до лета. Затим ће почети дуга, али неизбежна процедура усаглашавања и утврђивања у владама и парламентима савезних држава. Демократску пирамиду овенчава Европски парламент. То у случају ако нацрт закона одобри свих 27 држава ЕУ, што је врло сумњиво. Приликом неуспеха присталице ће имати скраћену варијанту: алијанса неколико партнера, што је мало ефикасно. Не треба заборавити ни на постојање офшор зона са благом пореском климом. Њих још нико није укинуо.