Znam zašto me nećeš pohvaliti
Tačno sam znao da će biti nesporazuma. Čak nije bila u pitanju nikakva uobrazija. Ja sam te upravo pohvalio. To nema nikakve veze sa time da sam ja kao pravoslavac a ti ateista. Pa ja kao nemam šta da tražim u prepisci sa tobom (ovaj koncept nije sigurno). To može samo upašen vernik. Jer mi je neopisivo drago da imam sagovornika koji nije rigidan niti isključiv, i koji je krajnje tolerantan (e sada možeš, hahaha
). To što imaš stav, ja vidim kao prvo poštovanje prema sebi i onda kroz njega vidim i poštovanje prema drugima. Samo to da razjasnim (sa tobom).
..............................
A i naglasio sam da kada se spozna Istinia ti više nisi ni hrišćanin, ni hindus ni jevrejin niti budista. Jer to su sve podele iz uma koji kod svih ljudi ima autonomnu funkciju prosuđivanja i nabacivanja identiteta svemu što ne poznaje. Ti konačno postaješ Čovek. Slobodan u ovom svetu. bez bojazni i straha.
Evo primera radi, hrišćani su poistovećeni sa time da je Bog muško, da ima belu bradu i da je u okeanu svetlosti okružen Angelima. I to je legitimno. Ali svaki čovek, svaku ovu reč koja opisuje njegovo zamišljanje jeste njegova osobenost. Dakle svi imaju jednu ideju, stav, koncept ili veru (malo slovo v) o postojanju Boga kao entitet uzvišenosti, blagostanja itd. Ali ono što povezuje te različitosti jeste usmerenost te cele sienergije. Vibracije (kako god to neko zove). Ali to je hiljade slika koje se razlikuju. I ja se sada još nešto pitam. Da kada se desi Isusov drugi dolazak na Zemlju (iako je to doslovno i bukvalno značenje) da li će ga ljudi prepoznati. Svi oni imaju neke mentalne slike i predpostavke o njemu. Njegovom izgledu, pa čak i o njegovoj suštini. I sada (i biblisko onda), pojavi se kralj na magarcu a mnogi ga ne poznaše. Ako neko ne upozna suštinu koja je uvek bila u njemu i kaja je sve prisutna, kako onda da je prepozna i tada.
Problem kod ljudi je možda u tome što su stvorili sistem vrednosti na osnovu emiriskih doživljaja. Termini kao poželjno ili rđavo ponašanje u duhovnoj sferi ne postoji. Jer se tamo ponaša baš onako kako se nešto ponaša u svojoj biti. Duhovnost, duhovna sfera o kojoj ja pričam nije negde na nebu ili u kosmosu. Ne, ona je upravo tu, prisutna. Samo ne može se gledati u nj očinjim vidom.
U prirodi ne postoji rđavo, loše ili strašno ponašanje. Jagnje leži u travi a iz grma ga vreba vuk, napada i potom proždire. Ljudi bi odma skočili i rekli kako je to loše, možda, život nije fer. A u stvari, pljunuli su prirodu u lice. U prirodi je sve savršeno. Epiteti kao što su lepo/ružno, dobro/loše, pošteno ili kvarno, govori samo o onome što se unutar ljudi nalzi. I to ih čini posebnim. I sada zamisli tako hiljade ljudi koji imaju um ispunjen sudovima, i raznim konceptima i ličnim predstavama. To ne sumnjivo govori o hiljadu bogova. Čak su i žene poistovećene sa činjenicom da je Bog muški princip. Iako je nauka dokazala da je muskarac (vise) nagonsko a žena intuitivno biće.
U svim svetskim religijama (pored hrišćanstva) u Bogu se prepoznaje najviši ženski princip, Ljubav i Saosećanje-samilost. Ali i dalje ja u vernicima osećam kako Bogu daju (vizualizuju) oblik čovekolikosti. Jer Bog je stvorio čoveka po naliku svome. Ceo post se odnosi na suštinu, na postojanje tog entiteta, a ne na njegov opis. To je uzaludno. Time se ništa ne postiže. Govoriti kakav je Bog jeste govoriti o količini straha ili ljubavi ili besu ili nedostatku ili željama... Ali svedočiti o njegovom postojanju, mislim da nema išta lepše od toga. Jer to prevazilazi sve reči ljudskog jezika. To je stanje koje prevazilazi ovozemaljske zakone.
Kada se raznežiš zbog drage osobe ili rođenja deteta, nikakva materijalna stvar to ne može ni približno da dočara. Kakve reči. Jedino što ti preostaje je tišina jer celo tvoje biće govori. A čim ti počneš da objašnjavaš, praviš mit, iluziju. To nije to što je bilo u tom trenutku. Ali ti prosto znaš taj osećaj. I taj neko će te uvek podsećati na to.
Tako je isto i sa pričom o Bogu. Valja svedočiti o njemu tako što nećeš projektovati neke svoje predstave. Bog nije loš. Bog nije dobar. Ako se vežeš za neki termin, ti u sebi imaš ne sređene račune (majka te nije tešila, ili nikada nisi imao nešto pa kada si to nešto dobio i zasitio, sada to deliš i šakom i kapom. Veliš ako nisam ja imao neka imaju drugi. Sve pogrešno).
Ma ja sam čudan i to je to.
