Bog govori o sebi

[Jurivaka]

Ova je tema namijenjena vjernicima. Bilo bi zanimljivo da kažu svoje mišljenje o tome da li je uopšte uputno da oni raspravljaju o bilo čemu što je vezao za Boga u koga vjeruju, odnosno, što je vezano za njihovu vjeru? Ovo zbog toga, što je Bog rekao svoju riječ. Rekao je sve o sebi onoliko koliko je smatrao da je potrebno da kaže. Onaj koji je prihvatio te Božije rijeći, dakle Boga, nema pravo na sumnju. Samim tim, vrlo je upitno voditi bilo kakvu raspravu o onome što je Bog rekao o sebi, jer se o tome jednostavno ne može raspravljati. Ako bi to bilo moguće, vjera bi se, u tom slučaju, pretvorila u tribinu ili neki forum.

 

[Malecki I]

Ne slažem se s tobom po pitanju sumnje, naime sumnja je pozitivna u smislu da podstiče na istraživanje. Dakle dobro je sumnjati ali je još bolje proveriti svoje sumnje!

Evo konkretnog primera u Božjoj reči:

1. Okušajte me u tom, molim vas, veli Jehova nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta“ (Malahija 3:10)

2. A da bi dobili vječni život, trebaju dobro upoznati tebe, jedinog pravog Boga, i onoga koga si poslao, Isusa Hrista.(Jovan 17:3)

3. A ovi su Jevreji bili plemenitiji od onih u Solunu, jer su svim srcem primili riječ i svaki dan istraživali Pisma da vide je li to tako.(Dela Apostola 17:11)

Kako ti razumeš ove reči iz Biblije?

 

[besherat]

Ova je tema namijenjena vjernicima. Bilo bi zanimljivo da kažu svoje mišljenje o tome da li je uopšte uputno da oni raspravljaju o bilo čemu što je vezao za Boga u koga vjeruju, odnosno, što je vezano za njihovu vjeru? Ovo zbog toga, što je Bog rekao svoju riječ. Rekao je sve o sebi onoliko koliko je smatrao da je potrebno da kaže. Onaj koji je prihvatio te Božije rijeći, dakle Boga, nema pravo na sumnju. Samim tim, vrlo je upitno voditi bilo kakvu raspravu o onome što je Bog rekao o sebi, jer se o tome jednostavno ne može raspravljati. Ako bi to bilo moguće, vjera bi se, u tom slučaju, pretvorila u tribinu ili neki forum.

Pa ja sam to ođe rekla, na nekoj temi. O Bogu se ne raspravlja. U Boga se vjeruje i ne treba se oko toga sa drugima raspravljati.

 

[Jokshir]

U Boga se ne veruje. Za Boga se zna ili ne.
Veruje se u to da ćete poživeti sutrašnji dan u miru.

Valja govoriti o Bogu ali ne u predpostavkama iliti kako bi bilo ili kako bi trebalo da bude To nešto. Samo čista svesnost može govoriti o Bogu kakav zaista jeste. Ako bi dvoje raspravljalo o Bogu onda je to automatski predstava o dva Boga. A suština je da je Bog samo jedan. Iznošenjem sopstvenih stavova o Bogu pojedinac ustvari iznosi sopstvene prestave straha, interesa i zabluda. Što nema veze sa ‚‚pravim" Bogom. Prosto, onaj ko se plaši Boga taj o njemu ne govori (ili vrlo, vrlo rezervisano). Taj onda živi preko puta Boga.
Onaj ko se ne plaši i čiji je život ispunjen Ljubavlju, taj već svojim postojanjem svedoči o Bogu. Taj onda živi kroz Boga. Onaj koj već živi kroz Boga, on nema šta da priča ili polemiše. On nema šta drugom da dokazuje.
Neko moje viđenje

..............................

Ne slažem se s tobom po pitanju sumnje, naime sumnja je pozitivna u smislu da podstiče na istraživanje. Dakle dobro je sumnjati ali je još bolje proveriti svoje sumnje!

Ovo mi se sviđa. Samo bih ja naglasio da je sumnja prema sebi i sopstvenim predstavama usmerena, a ne prema Bogu.

 

[besherat]

A koja je razlika u mojoj izjavi u Boga se vjeruje od tvoje za Boga se zna?To ti je sa stanovišta logike isto. Ako vjerujem , za njega znam. Ja znam za Boga, niti treba kome da objašnjavam, niti koga da ubjeđujem, tako da rasprave o Bogu mi se čine bespotrebne, pogotovo o vjerama. Tu odmah neminovno nastaju sukobi.

Ovo mi se sviđa. Samo bih ja naglasio da je sumnja prema sebi i sopstvenim predstavama usmerena, a ne prema Bogu.

 

[Jurivaka]

A, meni se dopada ono što je Jokshir rekao - parafraziram, ako dvojica raspravljaju o Bogu, onda oni ne govore o jednom, nego o dva Boga! Sledstveno tome, što više ljudi raspravlja o Bogu, time ima više i Bogova. Mislim da je to sušina ove teme.

 

[Jokshir]

Vera nije konačana, ona se testira, raste ili opada. Konačan cilj je spoznaja iliti Znanje (veliko slovo). Tu prvu rečenicu opisuje druga, verujem da ću sutra poživeti dobro, jer o tome ne znam ništa, i ne mogu da znam. Ali znam sigurno o jednom. Za to mi nije potrebna vera. Neki banalan primer bi bio da verujem da postojim. Zašto bih verovao tome??? Možda bih mogao da kažem, primera radi, da verujem da je Bog takav i takav ili ovakav ili onakav, ali o njemu, zašto bih verovao? A ako bih pričao o tome kakav je Bog, šta za mene predstavlja, kakav je to princip onda bih opisao ništa drugo do ono što sam ja (jer sam istinit/lažan, u strahu/hrabar... to bi sve bila isključivo moja stanovišta).

Imam osećaj da si na neki način uvređena, ali u mom postu nema ništa što ukazuje na povredu tvojih tvrdnji. Iznosim samo ono što je do mene. Ili u meni. Za mene vera je nesvršen čin. Spoznaja svršen. U simbolici to predstavlja krug. Vera svojim tokom postepeno ili naglo (prosvetljenje, ekstatičnost uvida) evoluira i prerasta u spoznaju. Ali taj krug se nonstop okreće jer je bezbroj situacija koje se smenjuju a koje testiraju (kušaju) našu vezu sa Bogom. Zato ništa nije pogrešno sa tvoje strane. Jer je vera po prirodi čoveka. I sada još jedan banalan primer, da li veruješ da je 1+1= 2 ili znaš da to jeste 2?
Ja drugačije pojmim reči i kod mene jedna reč ima isključivo (konkretno) jedno značenje (da ne bude da sam prs`o, mislim na što približnije opisivanje nečeg što govori Biće- ja nisam pesnik i ne mogu lepo da se izrazim u rečima). Jer su reči limit, a mi pokušavamo da jednu uzvišenost opišemo rečima. Čovek logičkim putem pokušava da razume Boga koji prevazilazi racio (logos). Čovek pokušava da razume svemir (makrokosmos) iz perspektive mikrokosmosa.

Vera i Znanje ne mogu biti isti termini. Mogu, ali onda potiru jedan drugog.

Za mene je vera 1+1=2 ali je to...možda...sigurno.........gomila pitanja. Niti se pitam niti preispitujem.

U sistemu beskonačnosti (nelogici) 1+1 nije = 2. Možda se može reći približno 2. U tom kontekstu to približavanje se odvija u beskonačnost. Jer je granica beskonačno tanka (ako u opšte postoji takav naziv). Ovo se logično ne može razumeti. Bog se ne može objasniti jer je nelogičan, beskonačan. Ako bi neko u opšte progovorio, automatski bi ograničio nešto što je u biti neograničeno. Samim tim to postaje ilzuija.

Ako ikad spoznaš neku Istinu, veruj mi, znaćeš razliku između vere i spoznaje. Kada se celo Biće prodrma tada ti nije potrebna vera da se to desilo, već naprosto ti to Jesi.

A postovao sam i pre da, primer, braća blizanci sa svim sličnostima interosovanja, konceptima, ideologijom...imaju predstavu o Bogu ali isključivo sa sopstvenog stanovišta. Ono što uzdiže jedan narod nije stvaranje na hiljade Bogova već ono na šta je usmerna energija, vera i spoznaja. To jedinstvo ne govori o tome kakav je Bog (da li je onakav ili ovakav) već isključivo govori o zbirnom svedočenju Njegovog postojanja.
Ako se počne govoriti da je Bog ovakav ili onakav (što je osobina isključivo ljudi, da daju epitete i da opisuju) onda to govori um koji je dualistički. Bog ne može biti dualističan. On je celovit i totalan. Niti postavlja pitanja. Njemu vera ljudi nije potrebna, jer On ne zavisi od ljudi već ljudi zavise od Boga. On je dovoljan samom sebi. Alfa i Omega. Ali da nema ljudi i životinja, biljaka, reka, neba, zemlje i kosmosa, On bi izgubio suštinu. Bio bi apsurd.

Mislim da nije potrebno (čak mislim i da je pogubno) ‚‚stvoriti" boga koji će biti identičan (a ne znam kako bi moglo. Govorim hipotetički, mada neke verske organizacije to uporno čine) za jednan narod. Nego da ljudi koji čine taj narod nađu svako svog Boga koji će biti jednak prema svima. Jer ako bi imali jedini postulat na životnom putu ka Bogu koji bi bio čini dobro drugima, šta mišliš šta će biti sa tim narodom kada počne svako svakom da udeljuje dobrotu? (inače ovo je utopija. Šta bi bilo kad bi bilo. Govor jedne ovce među vukovima )

Dodato posle 15 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

Inače, naslov teme ‚‚Bog govori o sebi" je vrlo dubok i višedimenzionalan. Krajnje me je razmrdao :yea:. Ali te neću pohvaliti. Plašim se da se na uobraziš duhovni ateisto

 

[besherat]

Nisam uvrijeđena, učinjelo ti se, samo sam pitala, jer mislim da je to isto. I tačno, vjera nekada oslabi, ali to nema nikakve veze sa činjenicom da za BOGA znam i to je nepromjenljiva kategorija kod mene.

 

[letoh]

Koliko sam ja mogao da primetim pravi vernici (oni koji su utvrdjeni u veri) ni ne raspravljaju o Bogu niti sumnjaju u Boga. To rade samo oni koji nisu dovoljno utvrdjeni u veri ili ateisti. Samo oni postavljaju pitanja tipa da li je Bog dobar i slicno. Onaj ko mnogo postavlja pitanja o Bogu ili sumnja taj je negde izmedju ateiste i teiste (ni na nebu ni na zemlji). Vernici mogu da raspravljaju i da se ne slazu samo oko nekih tumacenja svetih spisa, ali svi oni veruju da je Isus vaskrsao i da ce opet doci, zivot posle smrti i sl. Ateista u te stvari uopste ne veruje, a kod neutvrdjenog vernika uvek postoji neko zrnce sumnje pa onda postavlja pitanja i trazi dokaze.
Moram da kazem da se ne slazem sa tvrdnjom tipa "Ja ne verujem da Bog postoji, ja Znam da Bog postoji". Onda ne bi bilo vise ono sto je rekao apostol Pavle da sada ostaje vera, ljubav i nada, nego bi bilo znanje, ljubav i nada. Ili recimo u poslanici Jevrejima 11:6 apostol Pale kaze "A bez vjere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da vjeruje da ima Boga i da plaća onima koji ga traže." Ne kaze on tu "valja da zna da ima Boga".

 

[Jokshir]

Moram da kazem da se ne slazem sa tvrdnjom tipa "Ja ne verujem da Bog postoji, ja Znam da Bog postoji". Onda ne bi bilo vise ono sto je rekao apostol Pavle da sada ostaje vera, ljubav i nada, nego bi bilo znanje, ljubav i nada. Ili recimo u poslanici Jevrejima 11:6 apostol Pale kaze "A bez vjere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da vjeruje da ima Boga i da plaća onima koji ga traže." Ne kaze on tu "valja da zna da ima Boga".

Sasvim legitimno.

Ali valja pročitati ceo text totalno a ne selektivno.
Pročitaj svetog Vladiku Nikolaja Velimirovića. Rečinica koju je on izrekao u logoru je upravo ta za koju se ne slažeš. Još sam naglasio prelazak vere u spoznaju, te sam naglasio veliko slovo, te kako Duša blista kada spozna Istinu (veliko slovo I). Ja sam imao godinu dana teškoća i muka da shvatim što je to on rekao. Kako je neko uspeo to da proživi, spozna.
Bog nikome ne plaća niti osobito nagruđuje. Da je takav, onda je on ništa drugo do običan kalkulant. Taj je Bog kao Sunce koje sija samo Zemlji ali ne i Marsu. Bog je totalna Ljubav, Ljubav koja nema limite i nema uslove. Ljubav koja isijava kako spasiocu tako i ubici. Prava ljubav nije polovična i selektivna. Da Bog nagrađuje one koje ga traže. Ljudi sami biraju hoće li im se Bog ukazati ili ne. Bog je sve prisutan. Sopstvena dela, misli i koncepti nas udaljuju ili približavaju Bogu. Bog je uvek oko nas, svih nas i samim tim nije nedostižan. Mi smo nedostižni Bogu jer živimo u čaurama spostvenih interesa, želja i koncepata.
Vera je termin koji se vezuje za vremensku orijentaciju, budućnost. Ta budućnost je okovana pitanjima o stvarima koje je veliko pitanje hoće li se desiti. Dosta sam bio u budućnosti i uvideo da je mnogo opterećujuća. Vera mi je bila potrebna samo da bih uspeo da se nastanim u sebi. Onaj ko sada pronađe Raj i Boga na zemlji, taj prestaje da veruje. On već jeste. Taj sada negde jede jabuku.

Neslaganja će uvek biti. Tek kada se spozna celina, sve prestaje i javlja se harmonija.
Jedna jedina reč koja ka vodi celini je prihvatanje. A da li će neko da veruje u ovo što sam napisao ili ne, mene to ne interesuje. Možete ga proglasiti najvećim blagaom i isitinom a možete ga proglasiti najvećom lažju i sektaštvom to se neće odnositi na mene, nego na ono što je u vama. Rekao sam ono što jesam, a potvrđivajući ili negirajući to (stav, misli, mene) vi potvrđujete ili negirate neki deo sebe. Jer ste u odnosu sa tim u sebi prema nekome ili nečemu. Taj odnos je neslaganje.

Ja se neslažem sa mnogim stvarima ali ih prihvatam jer time prihvatam osobu sa kojom govorim. Da li ću ja da verujem u to ili da spoznam, o tome iskuljučivo ja odlučujem.

Znam da kod Boga različitosti ne postoje. Sta god ovde, onde, sada i onda rekli on je Suština. To je meni ‚‚filter".