Član
Učlanjen(a)
31.07.2010
Poruka
2.814
Bob Marley

6AnmLWK.jpg


Роберт Неста Марли рођен је 6. фебруара 1945. у 2:30 ујутро, као син капетана Норвала Марлија и младе јамајчанске девојке, Седал Букер (Cedall Booker). Убрзо после Бобовог рођења његов отац напушта његову мајку, али је наставио да финансијски помаже породицу и повремено посећује сина. У касним педесетим је било веома тешко наћи посао на Јамајци, тако да се Боб са мајком из њихове куће у Светој Ани сели у Тренчтаун у потрази за послом. Тренчтаун (Trenchtown trench=ров; town=град) или Западни Кингстон добио је име јер саграђен изнад јарка којим су одвођене отпадне воде из старог Кингстона.

У великом граду Боб је био више изложен музици коју је волео, као што су Фатс Домино и Реј Чарлс. Доста времена проводи са својим другом Невилом Ливингстоном, званим Бани, са којим одлази и на часове музике код познатог јамајчанског певача Џоа Хигса. Ту упознају и Питера Мекинтоша. У то време је почела експанзија јамајчанске музике кроз Ска сцену. Када је напунио 16 година Боб почиње да ради на остварењу свог сна да постане музичар. Музика је многим младима на Јамајци била бег из сиромаштва. Један од таквих клинаца био је и Џими Клиф, који је са 14 година већ снимио пар хитова. Џими је упознао Боба са Леслијем Конгом, локалним музичким продуцентом и након што је прошао аудицију, Боб снима свој први сингл "Џаџ нот". Нажалост, ни "Џаџ нот", ни сингл из 1962. "Уан мор кап оф кофи" нису постигли успех код публике, тако да Боб убрзо напушта Конга, након што је овај одбио да га исплати.

Наредне године Боб, Баниј и још пар пријатеља оснивају групу Вејлин Вејлерс. Након лошег почетка и напуштања неких чланова бенда упознају Клемета Дода, продуцента музичке куће Кохкоун, за кога снимају сингл "Симер даун", који доста добро пролази на Јамајци. У Вејлин Вејлерсима су тад били Боб, Бани и Питер Тош, који стичу локалну популарност. Њихова публика све више расте и они снимају још пар песама, као што су "Ит хуртс ту би алоун" и "Рул д Роуди". Боб је ускоро преузео улогу лидера, као главни писац текстова и музике.

10. фебруара 1966, Боб се оженио својом девојком Ритом Андерсон. Следећег дана Боб одлази у САД, да посети своју мајку. По његовом повратку музика Вејлин Вејлерса је еволуирала у Рок Стеди. То доводи до сукоба са њиховом дискографском кућом, која је хтела Ска бенд. Зато Напуштају Кохкоун и оснивају своју дискографску кућу Вејл н Соул. Такође мењају и име из Вејлин Вејлерс у Вејлерс. Ово се подударило са рођењем бобовог првог детета Седала. За сопствену кућу издају пар синглова, "Бенд даун лоу" и "Мелоу муд", пре него што је пропала. Ово је доста лоше утицало на бенд и тек пошто су упознали Лија Перија успевају да поново почну са радом. Уз његову помоћ снимају песме као што су "Дапи конкверер", "Соул ребел", "400 година" и "Смол екс". 1970. бенду се прикључују Астон и Чарлтон Берет. Бенд напушта Пери, а не желећи да прихвати његово превелико мешање у њихов рад, и оснива другу, успешнију издавачку кућу Таф Гонг, по бобовом надимку. Боб убрзо одлази са Џонијем Нешом у Лондон, где снима "Реге он Бродвеј" за ЦБС. И остатак бенда долази у Лондон да потпомогне промоцију сингла,али убрзо остају без пара. Боб одлази до Криса Блеквела, власника Ајленд рекордса и успева да га убеди да потпишу уговор за албум, за који је требало да добију предујам од 8.000 фунти, довољно да се врате кући. То је био први пут да један реге бенд изда албум, реге музичари су до тада издавали само синглове и компилацијске албуме. Албум се звао "Кет а фајер" и постигао је приличан успех.

У пролеће 1973. Вејлерси одлазе на турнеју у Енглеску, након које их напушта Бани, кога замењује Џо Хигс. Вејлерси одлазе на турнеју у Америку где је требало да наступају као предгрупа бенду Слај енд д фемили стоун, али су после само пар наступа отпуштени јер су постали популарнији од бенда који је требало да најаве. Такође су урадили и пар концерата са Брусом Спрингстином, и снимили живи наступ за радио КСАН-ФМ.

1973. Вејлерси издају и други албум "Бурнин' ", са класицима као што су "Ај шот д шериф" и "Гед ап, стенд ап". Њихова популарност је још више порасла кад је Ерик Клептон обрадио песму "Ај шот д шериф". 1975. објављују трећи албум "Нети Дред", са песмама "Ноу, вумен, но крај" и "Револушн". На другој страни Бани и Питер Тош напуштају бенд због соло каријере, због чега бенд поново мења име у Боб Марли енд д Вејлерс. Рупу која је настала одласком два члана попуњава трио пратећих вокала Ај-Трис (Рита Марли, Џуди Моуватс и Марсија Грититс). Тог лета бенд започиње и европску турнеју. Ови концерти су снимани и искорисцени за "Лајв!" албум, на коме се нашла и незаборавна жива верзија песме "Ноу, вумен, но крај", која постаје светски хит. Оригинални Вејлерси су последњи пут свирали заједно на концерту Стивија Вондера у јамајчанском институту за слепе.

1976. објављен је албум "Растаман вибрејшн", који постиже велику популарност. Часопис Роулинг стоун их проглашава бендом године. На овом албуму се налази и моћна песма "Вор" (рат), писана по речима из говора цара Хаила Селасија. 3. децембра 1976. наоружани људи упадају марлијев дом и пуцају у Боба, Риту и пар пријатеља. На срећу, нико није погинуо. Два дана касније група је одржала незабораван наступ на Смајл Јамајка концерту, након чега одлазе на турнеју у Енглеску где снимају албум 'Егзидас".

У то време Марли добија прстен Лава јудејског, који је раније носио цар Хаиле Селасије И, што је велико признање за његов рад. Даља судбина овог прстена је мистерија, јер је нестао након бобове смрти. За време ове турнеје Боб је, играјући фудбал, повредио палац на нози, повреда се брзо проширила и у мају је обавештен да има рак. Рак је било могуће одстранити само ампутацијом, што је Боб одбио, јер се би то било у супротности са растафаријанском вером. Турнеја је, наравно отказана, али га болест није спречила да и даље снима. Тако је 1978. објављен албум "Каја", нешто мекшег звука у односу на раније албуме. Боб је оптужен да се продао јер су већина песама похвале марихуани или љубавне песме.

1978. Боб се враћа на Јамајку да свира на Уан лав пис концерту, где је наговорио председника и лидера опозиције да се попну на бину и рукују се. 15. јуна добија медаљу за мир у Трећем свету, од Уједињених Нација. Тада је и први пут посетио Африку, боравећи у Кенији и Етиопији. 1980. ће први пут свирати у Африци, на концерту у Габону. Влада Зимбабвеа позвала га је да свира на прослави Дана независности, зашта је Боб касније изјавио да је то била највећа почаст у његовом животу.

Бенд је и даље наставио неуморно да снима, што је резултирало албумима "Бабилон бај бас" (живи албум), "Сурвајвал" (1978.) и "Апрајзинг" (1980.). Бенд је кренуо на турнеју у Америку, са Стивијем Бондером, али је након наступа у Бостону Бобу је позлило и једва је издржао концерт у Њујорку. Следећег јутра, 21. септембра, срушио се док је џогирао у парку и одведен је у болницу, где су му пронашли тумор на мозгу и прогнозирали му још месец дана живота. Иако је Рита захтевала да се турнеја прекине, Боб је одлучио да настави. Међутим, након концерта У Питсбургу, било му је толико лоше да је морао да одустане. Пребачен је у болницу у Мајамију, где се 4. новембра крстио у Етиопској Православној Цркви, као Берхане Селасије (Боб је раније припадао фракцији 12 Племена Израела).

У последњем покушају да спасе живот подвргао се експерименталном лечењу у Немачкој, где је прославио и свој последњи, 36. рођендан. Пошто лечење није успело, желео је макар да умре на Јамајци, али је стигао само до Мајамија, где је умро 11. маја 1981. Цео свет га је оплакивао и на хиљаде људи је присуствовало његовој сахрани 21. маја. Постхумно је одликован и јамајчанским Орденом части.

Јануара, 2005, јављено је да Рита Марли планира да ексхумира посмртне остатке свог мужа и да их сахрани у Шашману (Shashamane), Етиопија. У најави ове одлуке, Рита Марли је рекла: "Цео Бобов живот се вртео око Африке, а не око Јамајке". Доста је отпора овом предлогу на Јамајци. Рођенданске прославе онога шта би био његов 60. рођендан, да је још жив су 6. фебруара одржане у Шашману по први пут, уместо као до тада на Јамајци.

Wikipedia

 
Poslednja izmena od urednika:
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
38.978
Delijo, hvala za temu. Nadam se da se nećeš ljutiti, ubacila sam sliku u tvoj post.

Marli je bio čovek neverovatne energije, potpuno drukčiji, potpuno svoj. Jedna stvar me intrigira otkad ga slušam, a to je skoro ceo moj život. :)
Slušaju ga svi. Nije bitno da li su rokeri, pankeri, metalci ili šta već drugo. Slušaju ono što slušaju i - Marlija.

Evo nekoliko meni jako dragih pesama...



 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
31.07.2010
Poruka
2.814
Naravno da se ne ljutim crvendac. Sve najbolje mislim o ovom coveku, legenda, zasluzuje veliki rispekt. Njegova muzika me opusti i oraspolozi. Bob Marley ce se uvek slusati. yes3

bobmarley5.jpg


 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
18.02.2010
Poruka
4.679
Bob Marlley, "No woman no cry", moja najdraža. Normalno, i ploču imam.

 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
31.07.2010
Poruka
2.814
Jedna od meni najdrazih.

 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
18.06.2010
Poruka
5.646
Slusam razne vrste muzike i sve sto prija mom uvcetu,medju omiljenim pesmama imam i pesme Boba Marleya.
Moja najdraza pesma je bas ova..seti me na jednog lika koji je uvek bio buntovnik sa razlogom ili bez ...:)


Super ti je tema Delijo svidja mi se :dance2:
 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
13.02.2010
Poruka
4.075
BOB MARLEY

5.jpg




Sin Jamajcanke i kapetana britanske armije, Robert Nesta Marley, rodio se u februaru 1945. godine u gradu St. Anns. Sa sedamnaest godina snima svoju prvu singl - plocu "Judge Not" saradjujuci sa mentorom Joe Higgsom u Ken Khouri's Federal studiju u Kingstonu, a godinu kasnije oformljuje Wailerse u postavi: Peter Tosh, Bunny Livingston, Junior Braithwaite i Beverly Kelso. "Simmer Down", njihov ska orijentisan singl, prodan je u 80,000 primjeraka za Clement Coxsone Dodds' Studio One, prvom studiju uopste otvorenom na ostrvu. Nakon toga izdaju jos jedan singl "Rude Boy"za ovaj studio, a nakon toga Marley stvara svoju izdavacku kucu koja propada nakon sest izdanja. U medjuvremenu grupu napustaju Kelsou i Braithwaite, a Marley se pridruzuje majci u Delaware, US i radi u fabrici automobila. Dan pre nego sto ce otici u US, 10. oktobra 1966. godine se ozenio Ritom Anderson, koja je u to vreme bila clan grupe Soulettes, a kasnije ce postati clan I-Threes i solo izvodjac. Da bi izbegao ucesce u Vijetnamu, nakon tri godine, vraca se na Jamajku, ponovo udruzuje sa Toshom i Wailerom i snima sa Leslie Kongom, ostrvskim top producentom, a poslije i sa Lee Perryem koji mu je pomogao da stvori osobit stil.

Boreci se za ucenja jamajkanske folk legende Marcus Garveya, Marley i prijatelji postaju odani rastafarijanci.

Godine 1969. Marley izdaje album "Soul Revolution" i osniva novu izdavacku kucu "Tuff Gong" koja belezi dosta lokalnih hitova (najveci uspeh je dozivela pesma "Trenchtown Rock" koja govori o najgorem kingstonskom getu), a 1970. godine izlaze albumi "African Herbsman" i "Rasta Revolution" tematski obojeni rastafarijanizmom.

Braca Carlton - bubnjevi i Aston - bas Barrett su u medjuvremenu popunili novu postavu Wailersa i snimili prvi album "Catch A Fire" 1973. godine koji je od bitnog znacaja za Marleya jer je zvuk sofisticiraniji i slozeniji nego na ranijim radovima. Album je bio upakovan kao rock album i pusten na trziste dozivio je veliki uspeh. Bend je stigao u UK aprila 1973. godine na turneju i pojavio se na televiziji. Jula iste godine nastupili su zajedno sa Bruce Springsteenom u Max's Kansas City klubu u New Yorku. Poslije promotivne kampanje i uspeha prvog albuma objavljuju sledeci album "Burnin'"koji je oznacavao povratak borbi i ukorenjenom pristupu pobune. Jedna od najboljih pesama "I Shot The Sheriff" ce postati kasnije medjunarodni hit nakon sto je obradi poznati rock/blues gitarist Eric Clapton (njegova izvedba ce stici na mesto broj 9 engleske top liste avgusta 1974.).

Sredinom 1974. god. oformice se nova postava Wailersa koju su cinili Marley, braca Barret, Bernard 'Touter' Harvey na klavijaturama i prateci vokali I-Three (Rita Marley, Marcia Griffiths i Judy Mowatt), dok su se Tosh i Livingston usmerili na stvaranje solo karijere. Ova postava, sa kasnijim dodacima, ce definisati takozvani medjunarodni reggae zvuk koji su Bob Marley & The Wailers svirali sve do Marlyeve smrti 1981. godine. Uticaj Bob Marleya se sirio, ne samo kao muzicara vec kao i simbola uspeha takozvanog Treceg svijeta. On je krcio sebi put ka svetskoj afirmaciji i 1975. izdao odlicni "Natty Dread" LP, na kojem su se nasle neke od najboljih Marleyevih pjesama medju kojima je i "No Woman No Cry" kao i "Lively Up Yourself". Njegov prvi uzivo album ("Live") sa Lyceum koncerta je takodje pusten ove godine.

Marley kao govornik jamajkanskih masa - pesme su mu cesto bile pune socijalnih i politickih komentara - bio je meta politickih bandi. Na njega je izvrsen atentat 3. decembra 1976. godine kada je grupa ljudi provalila u njegov dom uoci koncerta koji je on trebao da odrzi za vladajucu lijevo orjentisanu PNP partiju predvodjenu Michael Manley. On se pojavio na koncertu "One Love One Peace" i odmah posle otisao u izgnanstvo u Majami na 18 mjeseci.

Sledili su studijski albumi "Vibration"(1976) i "Exodus"(1977) koji su mu doneli status velike zvijezde, vrhunski priznatog muzicara. Tada je njegov prvi singl "Jamming" bio plasiran medju deset najprodavanijih u Velikoj Britaniji, a usledila je i serija od sedam koncerata u Rainbow dvorani u Londonu.

Marleyev povratak kuci je bio trijumfantan. Ispred 20,000 ljudi na kingstonskom nacionalnom stadionu pridruzio se Manleyu i politickom rivalu Edward Seaga sa simbolickim rukovanjem na koncertu koji je komemoracija posete cara Etiopije Haile Selassie,vodje rastafarijanskog pokreta, Jamajci 12 godina ranije.

Iznenadjujuce romantican album "Kaya" (1978) debituje na cetvrtom mestu britanske top liste, a britanski punkeri su otkrili da reggae muzika izrazava isti protest koji su i oni pokusali da izraze, sto dovodi do simbioze skinheada i rasta koja naravno nece potrajati dugo ali ce znaciti jos jedan korak ka etabliranju Marleya kao izvodjaca i autora medju bijelim stanovnicima Britanije. Slijedi novi singl "Punky Reggae Party" i 1979. godine album "Survival" sa najkriticnijim pogledom na svet i politiku do tada. Najveci uspeh je doziveo u Africi, a pesmu "Zimbabwe" su izvodili mnogi drugi africki bendovi.

U jednom od istinskih hramova americke crnacke muzike "Apolo Theater"-u u Harlemu u New York-u 1980. godine nastupio je sa Wailersima, a odmah potom dobio jos jedan poziv da nastupi na proslavi dana nezavisnosti Zimbabvea.

Ovaj deo njegove internacionalne karijere i uspele evropske turneje je zakljucen konroverznim albumom "Uprising".

U ljeto 1980. godine izgubio je snagu tokom izvodjenja koncerta na Medison Square Gardenu i zavrsio u bolnici. Pre tri godine odstranjen mu je nozni prst koji je bio zahvacen rakom, ali cinilo se da se bolest prosirila. Lekari u klinikama SAD i Nemacke nisu mogli pobediti tumor na mozgu po nekim izvorima i zbog toga sto je vjerovao da crpi snagu iz rastafarijanizma i mislio da moze da pobijedi bolest bez klasicnog medicinskog tretmana. Dr Josef Issels, cuveni specijalista koji ga je lecio, je vidio da vise nema nade i 3. maja prestao sa lecenjem. Umro je 11. maja 1980. godine u Majamiju kada je isao da posjeti majku.

Bob Marley, veliki rasta, ziva legenda reggae muzike i njen najuspesniji predstavnik svojom smrcu oznacio je veliki gubitak za muziku, a za Jamajku do danas nenadoknadiv.

Izvor:Ideja.forum-exspress



 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
31.07.2010
Poruka
2.814
Zbog Boba Marlija sam Ceco zavoleo rege muziku.
Evo i ovaj decak je prestao da place kad je cuo Boba Marlija i poceo je da uziva.


 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
18.06.2010
Poruka
5.646
Srculence malo kako zna sta valja..opasan mali bebac uziva u dobroj muzici..:)
Cini mi se da smo svi iz istog razloga zavoleli Boba...i rege...daaa


Optimizam samo vrca iz njega..sve ce biti u redu..ne brini..:)
 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
13.02.2010
Poruka
4.075
Stir it up je pesma koju je Bob napisao 1967 godine, i to je bila prva uspesna pesma koju je napisao van Jamajke.

Tekst se odnosi na čin vođenja ljubavi, koristeći izraz kuhanje kao metaforu. ;)


 
Poslednja izmena od urednika:
Natrag
Top