UPLOADER
- Učlanjen(a)
- 28.07.2010
- Poruka
- 1.530
Разлике између различитих верзија Bluetooth -а.
Слушање музике са паметног телефона путем бежичних Bluetooth слушалица уобичајена је ствар у данашње време. На тржишту постоји читава маса уређаја и технологија за бежични пренос звука. Овај приказ сам направио да вам помогнем да изаберете прави уређај за слушање музике.
Bluetooth је бежична технологија за пренос података између персоналних рачунара и периферних уређаја, играчких конзола и џојстика, између телефона и слушалица, слушалица и различитих паметних уређаја. Мислим да је у набројаним опцијама пренос звука најинтересантнији?
Постоје различите верзије Bluetooth -а.
Bluetooth 2.0 + EDR - Брзина преноса података од 2,1 Мbps, која се и даље користи у јефтиним уређајима.
Bluetooth 2.1 и Bluetooth 2.1 + EDR - исто као у првом случају, плус подршка за NFC и потрошња енергије смањена до 10 пута.
Bluetooth 3.0 + HS - брзина преноса података је значајно повећана на 24 Мbps, али се повећала потрошња енергије, ова технологија није стекла популарност и врло је ретка у аудио уређајима;
Bluetooth 4.0 - смањена потрошња енергије уз одржавање брзине од 24 Мbps - налази се у релативно скупим моделима слушалица, омогућава вам да квалитет звука задржите на високом нивоу;
Bluetooth 4.1 - сада постоји заштита од преслушавања при раду заједно са LTE -модулима инсталираним на свим 4G паметним телефонима;
Bluetooth 4.2 - повећана брзина и побољшана заштита преноса података, која се налази у релативно скупим моделима слушалица и Hi-Fi аудио плејера, омогућава вам да задржите квалитет звука на високом нивоу;
Bluetooth 5.0 - у поређењу са претходном верзијом, домет је повећан 4 пута, брзина је повећана 2 пута (постепено се појављује у водећим паметним телефонима од 2017. године).
Bluetooth 5.1 - у поређењу са претходном верзијом добио је опцију поуиционирања, систем за позиционирање може прецизно одредити вашу локацију.
Bluetooth 5.2 - познат и као Bluetooth LE Audio: Ово је стандард објављен почетком 2020. године и он побољшава квалитет звука и енергетску ефикасност за све уређаје повезане на аудио функције. Користи нови кодек, комуникацијски кодек ниске сложености (LC3), који може ефикасније компримирати и декомпримирати пренесене податке и омогућити пренос звука на више уређаја истовремено.
Закључак: Ако желите да слушате музику путем Bluetooth -а, и предајник и пријемник треба да буду минимално Bluetooth 4.2
То је у најкраћем везано за верзије и могућности Bluetooth -а а даље ћемо се позабавити са типовима кодека који одрђују колико квалитетна музика може да се слуша путем Bluetooth -а.
У највећем броју спецификација за слушалице обично можете прочитати да слушалице подржавају: HSP, HFP, А2DP, AVRCP? Bluetooth профили HSP (Handset Profile) и HFP(Hands free Profile) су профили потребни за нормалан рад моно блутuт слушалица, А2DP и АVRCP користе ce за стерео слушалице. И то је скоро све?
Али ти подаци не кажу нам ништа посебно ни битно. Нас интресује музика.
На неким моделима, у опису, можете наћи да подржавају SBC и AAC и то је у 90% случајева максимум информација које можете наћи, не рачунајући аналогне параметре.
Али како некоме, ко жели да путем Bluetooth слушалица слуша музику у неком Hi Res формату, знати на чега треба обратити пажњу?
За слушање такве музике треба знати да то зависи од кодека и тога да ли ваш комад хардвера (телефон, рачунар, слушалице) исти подржава.
Данас, савремени телефони нуде за HD звук гомилу опција:
Одмах треба нагласити, јефтиније (широко распрострањени модели подржавају SBC и AAC кодеке).
Почећемо са SBC кодеком. Ово је стандардни кодек за све Bluetooth аудио уређаје. Подржавају га све слушалице и плејери осим Аpplе уређаја, јер Аpplе ради само са AAC кодеком.
SBC има многе предности. Прво, то је кодек који се лако израчунава. Да би се компримовао звук, све што он ради је разбијање звука на неколико фреквенцијских опсега: ниске, средње високе фреквенције, а затим почиње да квантyjе, односно заокружује вредности, чиме се чувају делови информација..
Поједностављено, он не дира басове а високе реже. И што смо мање битрејта доделили кодеку, више фреквенција ће бити више срезане.
SBC може да ради у веома широком опсегу битрејта - од 10 до 1500 kbps, а квалитет, наравно, много зависи од тога. При 328 kbps, звук је одличан, скоро се не разликује од оригинала, али већ при 240 kbps звук је осредњи.
Истовремено, нећете пронаћи SBC при максималној брзини протока од 1500 kbps, јер сви произвођачи слушалица смањују брзину протока на 328 kbps. Смањују јер им на већим брзинама почињу проблеми са везом!
Штавише, SBC кодек нема фиксне профиле, постоје само препоруке. Због тога произвођачи слушалица могу поставити ограничења брзине преноса података које желе. Отуда лоша репутација кодека.
Али ако желите, кодек можете конфигурирати на такав начин да ће имати мала кашњења и висок квалитет звука. Флексибилност SBC кодека истовремено је и предност и недостатак.
Једна од важних ствари код кодека су њихови алгоритми за обраду. А ако и слушалице имају поништавање буке, ANC, онда велико оптерећење пада на процесор. O ANC-у касније у опису.
Други најпопуларнији кодек је ААС. Ово не чуди, јер је ово подразумевани кодек за iOS и MacOS уређаје.
ААC је, за разлику од SBC -а, сложен кодек за израчунавање. То је зато што користи озбиљан психоакустички модел за компресију аудио сигнала. Хм ... изгледа нешто озбиљно, ејпловски сложено?
Да, постоји таква наука - психоакустика. Проучава како особа перципира звукове са становишта физиологије и психологије.
Једноставан пример. Ако истовремено пљеснете рукама и иглом пробушите луфт балон, вероватно нећете чути пљесак рукама, зато што ће јачи звук, на сличној фреквенцији, једноставно надјачати тиши звук. Ово својство људске перцепције било је од велике помоћи креаторима аудио кодека. Уосталом, све што човек ионако не чује може се безбедно избрисати.
Први успешни аудио кодек који користи психоакустички модел је mp3. А у ААС кодеку, он је боље урађен, па ААС при брзини протока 256 kbps звучи као mp3 320 kbps. А ако узмете у обзир дa брзина преноса у принципу не може бити ниска, она варира од 256 кбпс до 320 кбпс, испоставља се да ААС, у принципу, не може звучати лоше, и под било којим условима ће радити као SBC. Бар тако испада?
На жалост, то баш и није тако? Пошто је ААС компликован кодек потребан вам је врло добар декодер да би звук био добар. На пример, сопствени, Аpple ААC. само за тај кодер треба платити лиценцу (Лиценцирање и ауторске накнаде: 15.000 $ једнократно (или 1.000 $ за компаније са мање од 15 запослених) + 0.98 $ за првих 500.000 уређаја).
Зато андроид уређаји користе други кодер - Fraunhofer FDK AAC што значи да Андроиду никад не знате колико ће ААС звучати добро.
Сем тога, постоји још један проблем. Пошто је кодек тежак, повећава се и латенција.
Обично ААС има нешто веће кашњење од осталих кодека. Треба одмах напоменути, то више не зависи од кодека, већ од уређаја на коме се врши декодирање. Значи, битан је процесор телефона. Пошто је кодек сложан, захтева већи напор процвесора а то значи већа потрошња батерије!
Два наведена кодека су најрасптострањенији и они су у слушалицама у ценовном рангу до 100€. У принципу, за све који слушају mp3 музику то је сасвим задовољавајући квалитет преноса. Остало зависи од саме конструкције слушалица, али то је сасвим друга прича и она нема везе са Bluetooth-ом.
Сада долазимо до другог дела приче, на кодеке који корисницима омогућавају слушање музике на далеко вишем нивоу квалитета. Ту има неколико решења али ја ћу издвојити два. Решење Qualcomm-a (aptX) и SONY-a (LDAC).
Qualcomm-aptX
По питању SBC -у и ААC -у кодека је јасно - оба кодека могу звучати одлично ако су упарена са одговарајућим хардвером, или обрнуто, звуче лоше са погрешним. Али постоји ли кодек који ће увек звучати добро? Да, постоји такав кодек и то је aptX.
aptX рачунарски je једноставан кодек без икакве психоакустике. Користи адаптивну диференцијалну импулсну кодну модулацију (ADPCM).
Нећемо улазити у детаље шта је то. Једноставно речено, такође користи квантовање - заокруживање вредности сигнала.
aptX кодек је власништво Qualcomm-a, али га супротно распрострањенон мишљењу, Qualcomm није измислио. Појавио се 1988. године, 14 година пре појаве Bluetooth-а.
Генерално, технологија је стара, а сам кодек се не може назвати најбољим, најквалитетнијим и најефикаснијим. Зашто се aptX сматра добрим кодеком? За то постоји неколико разлога.
Прво, aptX има неколико опција који добро раде свој посао. Обичан aptX је одличан за незахтевне слушаоце. Са сличном брзином преноса, звучаће нешто попут SBC-a, само што aptX подржава битрате веће од SBC-a, што значи да ће уз добар сигнал звучати боље.
SBC: 10 - 328 kbps
aptХ: 128/256/352/384 kbps
aptХ HD са побољшаним профилом кодирања и још већом брзином протока.
aptХ: 128/256/352/384 kbps
aptХ HD: 192/384/529/576 kbps
Он веђ задовољава критеријуме избирљивијем слушаоцу. Према тестовима SoundGuys-а, овај кодек је способан за проенос квалитета CD -а, што значи да је кодек погодан за љубитеље музике без губитака.
У приложеној табели, можете видети који кодеки омогућавају пренос "квалитетне" музике (20+kHz) и који подржавају ниво квалитета CD-a:
Као што видите, остао је још LDAC кодек?
Ово је такозвани Hi-Res кодек компаније Sony а његова главна карактеристика је подршка великих брзина преноса-до 990 kbps и фреквенције (контрола, узимање узорака) до 96 kHz.
303/606/909 kbps (за 44.1 и 88.2 kHz)
330/660/990 kbps (за 48 и 96 kHz)
Кодек је распрострањен, будући да је LDAC кодер (libldac) укључен у стандардну андроид дистрибуцију почевши од осме верзије ОС -а. Наравно подржавају га Sony слушалице као и слушалице других произвођача али вишег ценовног ранга (што би народ рекао: "Колико пара толико и музике").
Kодек има два недостатка:
Маркетинг. Промовише се као кодек за Hi-Res аудио, па отуда и његова подршка за фреквенције узорковања од 96 kHz. Али, наравно, ниједан бежични кодек није ни близу правим Hi-Res-y.
Квалитет везе. Tу већ имамо пропблем. Ако слушате максимални квалитет од 990 kbps , и ако се, рецимо,удаљите од телефона, покријете га руком или га ставите уџеп, имаће те сметње у звуку!
Укратко, кодек очигледно није за трчање, џогинг.
Осим тога, постоји и трећи недостатак. При нижој брзини протока, 330kbps, овај кодек квалитетом пада иза горе наведених: SBC, AAC и aptX.
Какав квалитет подржава ваш телефон, можете видети у подешавањима за програмера:
Слика телефона са Qualcomm процесором серије 8. Подржава све кодеке. Значи, остаје само да се купе врхунске случалице, ако сте спремни за велики издатак?
За крај остаје још један кодек, он је оно, баш за истанчане кориснике:
Проблем је што су слушалице са подршком тог кодека скупе и није велики избор.
Генерално, у ценовном рангу, преко 200€, можете очекивати нешто овако.
Значи, све бт слушалице у рангу до 100€ су практично "mp3"? Ви можете на меморијску карту или у сам телефон записати музику FLAC формата али ће је кодек који слушалице подржавају конвертовати у формат који подржавају ваше слушалице.
Чисто да знате да са "јефтиним" случалицама ви немате Hi-Res звук.
Али и ту су произвођачи нашли златну средину па су у нискобуџетне слушалице почели да убацују напредне а јефтине чипове који могу да вам приближе музику у ранг Hi-Fi квалитета.
У наредном посту, позабавићу се и другим детаљима који могу бити од користи при одабиру слушалица.
Слушање музике са паметног телефона путем бежичних Bluetooth слушалица уобичајена је ствар у данашње време. На тржишту постоји читава маса уређаја и технологија за бежични пренос звука. Овај приказ сам направио да вам помогнем да изаберете прави уређај за слушање музике.
Bluetooth је бежична технологија за пренос података између персоналних рачунара и периферних уређаја, играчких конзола и џојстика, између телефона и слушалица, слушалица и различитих паметних уређаја. Мислим да је у набројаним опцијама пренос звука најинтересантнији?
Постоје различите верзије Bluetooth -а.
Bluetooth 2.0 + EDR - Брзина преноса података од 2,1 Мbps, која се и даље користи у јефтиним уређајима.
Bluetooth 2.1 и Bluetooth 2.1 + EDR - исто као у првом случају, плус подршка за NFC и потрошња енергије смањена до 10 пута.
Bluetooth 3.0 + HS - брзина преноса података је значајно повећана на 24 Мbps, али се повећала потрошња енергије, ова технологија није стекла популарност и врло је ретка у аудио уређајима;
Bluetooth 4.0 - смањена потрошња енергије уз одржавање брзине од 24 Мbps - налази се у релативно скупим моделима слушалица, омогућава вам да квалитет звука задржите на високом нивоу;
Bluetooth 4.1 - сада постоји заштита од преслушавања при раду заједно са LTE -модулима инсталираним на свим 4G паметним телефонима;
Bluetooth 4.2 - повећана брзина и побољшана заштита преноса података, која се налази у релативно скупим моделима слушалица и Hi-Fi аудио плејера, омогућава вам да задржите квалитет звука на високом нивоу;
Bluetooth 5.0 - у поређењу са претходном верзијом, домет је повећан 4 пута, брзина је повећана 2 пута (постепено се појављује у водећим паметним телефонима од 2017. године).
Bluetooth 5.1 - у поређењу са претходном верзијом добио је опцију поуиционирања, систем за позиционирање може прецизно одредити вашу локацију.
Bluetooth 5.2 - познат и као Bluetooth LE Audio: Ово је стандард објављен почетком 2020. године и он побољшава квалитет звука и енергетску ефикасност за све уређаје повезане на аудио функције. Користи нови кодек, комуникацијски кодек ниске сложености (LC3), који може ефикасније компримирати и декомпримирати пренесене податке и омогућити пренос звука на више уређаја истовремено.
Закључак: Ако желите да слушате музику путем Bluetooth -а, и предајник и пријемник треба да буду минимално Bluetooth 4.2
То је у најкраћем везано за верзије и могућности Bluetooth -а а даље ћемо се позабавити са типовима кодека који одрђују колико квалитетна музика може да се слуша путем Bluetooth -а.
У највећем броју спецификација за слушалице обично можете прочитати да слушалице подржавају: HSP, HFP, А2DP, AVRCP? Bluetooth профили HSP (Handset Profile) и HFP(Hands free Profile) су профили потребни за нормалан рад моно блутuт слушалица, А2DP и АVRCP користе ce за стерео слушалице. И то је скоро све?
Али ти подаци не кажу нам ништа посебно ни битно. Нас интресује музика.
На неким моделима, у опису, можете наћи да подржавају SBC и AAC и то је у 90% случајева максимум информација које можете наћи, не рачунајући аналогне параметре.
Али како некоме, ко жели да путем Bluetooth слушалица слуша музику у неком Hi Res формату, знати на чега треба обратити пажњу?
За слушање такве музике треба знати да то зависи од кодека и тога да ли ваш комад хардвера (телефон, рачунар, слушалице) исти подржава.
Данас, савремени телефони нуде за HD звук гомилу опција:
Одмах треба нагласити, јефтиније (широко распрострањени модели подржавају SBC и AAC кодеке).
SBC — low-complexity sub-band codec
Почећемо са SBC кодеком. Ово је стандардни кодек за све Bluetooth аудио уређаје. Подржавају га све слушалице и плејери осим Аpplе уређаја, јер Аpplе ради само са AAC кодеком.
SBC има многе предности. Прво, то је кодек који се лако израчунава. Да би се компримовао звук, све што он ради је разбијање звука на неколико фреквенцијских опсега: ниске, средње високе фреквенције, а затим почиње да квантyjе, односно заокружује вредности, чиме се чувају делови информација..
Поједностављено, он не дира басове а високе реже. И што смо мање битрејта доделили кодеку, више фреквенција ће бити више срезане.
SBC може да ради у веома широком опсегу битрејта - од 10 до 1500 kbps, а квалитет, наравно, много зависи од тога. При 328 kbps, звук је одличан, скоро се не разликује од оригинала, али већ при 240 kbps звук је осредњи.
Истовремено, нећете пронаћи SBC при максималној брзини протока од 1500 kbps, јер сви произвођачи слушалица смањују брзину протока на 328 kbps. Смањују јер им на већим брзинама почињу проблеми са везом!
Штавише, SBC кодек нема фиксне профиле, постоје само препоруке. Због тога произвођачи слушалица могу поставити ограничења брзине преноса података које желе. Отуда лоша репутација кодека.
Али ако желите, кодек можете конфигурирати на такав начин да ће имати мала кашњења и висок квалитет звука. Флексибилност SBC кодека истовремено је и предност и недостатак.
Једна од важних ствари код кодека су њихови алгоритми за обраду. А ако и слушалице имају поништавање буке, ANC, онда велико оптерећење пада на процесор. O ANC-у касније у опису.
AAC — Advanced Audio Coding
Други најпопуларнији кодек је ААС. Ово не чуди, јер је ово подразумевани кодек за iOS и MacOS уређаје.
ААC је, за разлику од SBC -а, сложен кодек за израчунавање. То је зато што користи озбиљан психоакустички модел за компресију аудио сигнала. Хм ... изгледа нешто озбиљно, ејпловски сложено?
Да, постоји таква наука - психоакустика. Проучава како особа перципира звукове са становишта физиологије и психологије.
Једноставан пример. Ако истовремено пљеснете рукама и иглом пробушите луфт балон, вероватно нећете чути пљесак рукама, зато што ће јачи звук, на сличној фреквенцији, једноставно надјачати тиши звук. Ово својство људске перцепције било је од велике помоћи креаторима аудио кодека. Уосталом, све што човек ионако не чује може се безбедно избрисати.
Први успешни аудио кодек који користи психоакустички модел је mp3. А у ААС кодеку, он је боље урађен, па ААС при брзини протока 256 kbps звучи као mp3 320 kbps. А ако узмете у обзир дa брзина преноса у принципу не може бити ниска, она варира од 256 кбпс до 320 кбпс, испоставља се да ААС, у принципу, не може звучати лоше, и под било којим условима ће радити као SBC. Бар тако испада?
На жалост, то баш и није тако? Пошто је ААС компликован кодек потребан вам је врло добар декодер да би звук био добар. На пример, сопствени, Аpple ААC. само за тај кодер треба платити лиценцу (Лиценцирање и ауторске накнаде: 15.000 $ једнократно (или 1.000 $ за компаније са мање од 15 запослених) + 0.98 $ за првих 500.000 уређаја).
Зато андроид уређаји користе други кодер - Fraunhofer FDK AAC што значи да Андроиду никад не знате колико ће ААС звучати добро.
Сем тога, постоји још један проблем. Пошто је кодек тежак, повећава се и латенција.
Обично ААС има нешто веће кашњење од осталих кодека. Треба одмах напоменути, то више не зависи од кодека, већ од уређаја на коме се врши декодирање. Значи, битан је процесор телефона. Пошто је кодек сложан, захтева већи напор процвесора а то значи већа потрошња батерије!
Два наведена кодека су најрасптострањенији и они су у слушалицама у ценовном рангу до 100€. У принципу, за све који слушају mp3 музику то је сасвим задовољавајући квалитет преноса. Остало зависи од саме конструкције слушалица, али то је сасвим друга прича и она нема везе са Bluetooth-ом.
Сада долазимо до другог дела приче, на кодеке који корисницима омогућавају слушање музике на далеко вишем нивоу квалитета. Ту има неколико решења али ја ћу издвојити два. Решење Qualcomm-a (aptX) и SONY-a (LDAC).
Qualcomm-aptX
По питању SBC -у и ААC -у кодека је јасно - оба кодека могу звучати одлично ако су упарена са одговарајућим хардвером, или обрнуто, звуче лоше са погрешним. Али постоји ли кодек који ће увек звучати добро? Да, постоји такав кодек и то је aptX.
aptX рачунарски je једноставан кодек без икакве психоакустике. Користи адаптивну диференцијалну импулсну кодну модулацију (ADPCM).
Нећемо улазити у детаље шта је то. Једноставно речено, такође користи квантовање - заокруживање вредности сигнала.
aptX кодек је власништво Qualcomm-a, али га супротно распрострањенон мишљењу, Qualcomm није измислио. Појавио се 1988. године, 14 година пре појаве Bluetooth-а.
Генерално, технологија је стара, а сам кодек се не може назвати најбољим, најквалитетнијим и најефикаснијим. Зашто се aptX сматра добрим кодеком? За то постоји неколико разлога.
Прво, aptX има неколико опција који добро раде свој посао. Обичан aptX је одличан за незахтевне слушаоце. Са сличном брзином преноса, звучаће нешто попут SBC-a, само што aptX подржава битрате веће од SBC-a, што значи да ће уз добар сигнал звучати боље.
SBC: 10 - 328 kbps
aptХ: 128/256/352/384 kbps
aptХ HD са побољшаним профилом кодирања и још већом брзином протока.
aptХ: 128/256/352/384 kbps
aptХ HD: 192/384/529/576 kbps
Он веђ задовољава критеријуме избирљивијем слушаоцу. Према тестовима SoundGuys-а, овај кодек је способан за проенос квалитета CD -а, што значи да је кодек погодан за љубитеље музике без губитака.
У приложеној табели, можете видети који кодеки омогућавају пренос "квалитетне" музике (20+kHz) и који подржавају ниво квалитета CD-a:
Као што видите, остао је још LDAC кодек?
LDAC
Ово је такозвани Hi-Res кодек компаније Sony а његова главна карактеристика је подршка великих брзина преноса-до 990 kbps и фреквенције (контрола, узимање узорака) до 96 kHz.
303/606/909 kbps (за 44.1 и 88.2 kHz)
330/660/990 kbps (за 48 и 96 kHz)
Кодек је распрострањен, будући да је LDAC кодер (libldac) укључен у стандардну андроид дистрибуцију почевши од осме верзије ОС -а. Наравно подржавају га Sony слушалице као и слушалице других произвођача али вишег ценовног ранга (што би народ рекао: "Колико пара толико и музике").
Kодек има два недостатка:
Маркетинг. Промовише се као кодек за Hi-Res аудио, па отуда и његова подршка за фреквенције узорковања од 96 kHz. Али, наравно, ниједан бежични кодек није ни близу правим Hi-Res-y.
Квалитет везе. Tу већ имамо пропблем. Ако слушате максимални квалитет од 990 kbps , и ако се, рецимо,удаљите од телефона, покријете га руком или га ставите уџеп, имаће те сметње у звуку!
Укратко, кодек очигледно није за трчање, џогинг.
Осим тога, постоји и трећи недостатак. При нижој брзини протока, 330kbps, овај кодек квалитетом пада иза горе наведених: SBC, AAC и aptX.
Какав квалитет подржава ваш телефон, можете видети у подешавањима за програмера:
Слика телефона са Qualcomm процесором серије 8. Подржава све кодеке. Значи, остаје само да се купе врхунске случалице, ако сте спремни за велики издатак?
За крај остаје још један кодек, он је оно, баш за истанчане кориснике:
HWA LHDC — Low Latency High-Definition Audio Codec
LHDC, што дословно значи кодек високе дефиниције са малим кашњењем. Развили су га Hi-Res Wireless Audio и Savitech.Проблем је што су слушалице са подршком тог кодека скупе и није велики избор.
Генерално, у ценовном рангу, преко 200€, можете очекивати нешто овако.
Значи, све бт слушалице у рангу до 100€ су практично "mp3"? Ви можете на меморијску карту или у сам телефон записати музику FLAC формата али ће је кодек који слушалице подржавају конвертовати у формат који подржавају ваше слушалице.
Чисто да знате да са "јефтиним" случалицама ви немате Hi-Res звук.
Али и ту су произвођачи нашли златну средину па су у нискобуџетне слушалице почели да убацују напредне а јефтине чипове који могу да вам приближе музику у ранг Hi-Fi квалитета.
У наредном посту, позабавићу се и другим детаљима који могу бити од користи при одабиру слушалица.