- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Bliskost koja utiče na život
Majda Janežić, psiholog | 06. novembar 2010. 21:00 | Večernje novosti
Postoje četiri tipa bliskosti koje beba tokom prve godine života nauči da oseća prema svojoj mami
Za sve važno u životu bitan je dobar početak. A kada je u pitanju razvoj ljudskog bića, dobar početak u psihološkom smislu znači uspostavljanje kvalitetne veze između mame i bebe. Iako nema ničeg prirodnijeg od skladnog dua koji čine dete i njegova majka, u praksi neretko viđamo i neskladizmeđu njih. Iz nekog razloga dogodi se da mama, i pored sveg truda i ljubavi prema novorođenčetu, ne uspava da izađe u susret njegovim potrebama ili neadekvatno prepoznaje signale koje joj ono šalje. Pri tome se ne misli na zadovoljavanje detetovih potreba za hranjenjem, snom ili presvlačenjem, već na kvalitet emocionalne veze koju majka uspostavlja sa svojim detetom. Naime, postoje 4 tipa bliskosti koje beba, tokom prve godine života, nauči da oseća prema svojoj mami, a to su:
* Sigurni - U ovom obliku veze novorođenče doživljava mamu kao sigurnu bazu koja pruža ljubav i naklonost u svakom trenutku: prilikom nege, igre, maženja, masiranja... To su mame koje rado pevaju i pričaju svojoj deci i često sa njima imaju kontakt licem u lice. Zahvaljujući čvrstoj i sigurnoj vezi koju imaju sa takvom mamom, deca veruju u svoje sposobnosti, što im omogućava da uspešno obavljaju i sve naredne razvojne zadatke koji se pred njih postavljaju. U slučaju kada se odvajaju od mame, sigurno vezana deca ispoljavaju tugu, ali su u stanju i da se relativno brzo uteše, a po povratku mame iskazuju radost.
* Izbegavajući - To je onaj oblik vezanosti u kome majka, bilo psihološki bilo fizički, ne zadovoljava bebinu potrebu za bliskoću. Tim mamama je teško da uspostave, a pogotovo da održe, kontakt licem u lice, naročito kada dete to želi. One mogu biti vrlo savesne u nezi svog deteta, često se igrati sa njim i biti pune emocija kada pričaju o svojim bebama. Međutim, ukoliko im se dete približi i traži prisniji kontakt – one to nisu u stanju da izdrže - brzo ustaju da bi ga skinule sa krila, prerano prekidaju zagrljaj i sl... Prilikom odvajanja, njihova deca ne plaču i ne bune se, a prilikom ponovnog susreta ih ignorišu. Takođe, deca sa ovakvim iskustvima nisu oprezna u kontaktu sa stranim osobama, pate kada ostanu sama, a u odnosima sa vršnjacima teže se uklapaju.
* Anksiozni - Ova vrsta povezanosti bebe sa majkom nastaje kao posledica situacije u kojoj je mama ponekad dostupna detetu i uspešno odgovara na njegove potrebe, a ponekad to ne čini. Vremenom, dete nauči da je mama nestabilna i nepouzdana osoba u smislu oslonca. Zato anksiozno vezana deca postaju nesigurna i plašljiva, a njihovo samopouzdanje, samopoštovanje i motivacija za istraživanjem okoline zavise od toga koliko im majka to odobrava. Može se reći da takva deca razvijaju zavisnost od mame i njenih stavova, a slično se postavljaju i prema ostalim odraslim osobama iz svog okruženja. U prilikama kada se odvajaju od mame ovi mališani izražavaju snažan protest i jako ih je teško utešiti, a pri ponovnom kontaktu sa njom naizmenično ispoljavaju privrženost i ljutnju. Ovakve situacije naročito su uočljive u nekim primerima veoma teških adaptacija deteta na kolektiv i zahtevaju stručnu pomoć.
* Dezorganizovani - Na sreću redak oblik veze u kojoj je majka ekstremno nedosledna u ispunjavanju detetovih potreba i pri tom nema nikakvu strategiju na koju bi dete bar povremeno moglo da računa. Takva majka je istovremeno izvor utehe i straha za svoje dete, pa slično ponašanje možemo videti i kod njihove dece – teškoće u koncentraciji, nepoštovanje pravila i sl.
Kao što se može videti, jedino “sigurni” oblik vezanosti pruža detetu adekvatan materijal za izgradnju zdrave ličnosti. Potrudite se da ga formirate, jer od toga koliko ćete u tome uspeti u velikoj meri zavisi kakve će partnerske i prijateljske odnose razvijati vaše dete, ali i to kakav će roditelj jednog dana ono biti svojoj deci.
Majda Janežić, psiholog | 06. novembar 2010. 21:00 | Večernje novosti
Postoje četiri tipa bliskosti koje beba tokom prve godine života nauči da oseća prema svojoj mami
Za sve važno u životu bitan je dobar početak. A kada je u pitanju razvoj ljudskog bića, dobar početak u psihološkom smislu znači uspostavljanje kvalitetne veze između mame i bebe. Iako nema ničeg prirodnijeg od skladnog dua koji čine dete i njegova majka, u praksi neretko viđamo i neskladizmeđu njih. Iz nekog razloga dogodi se da mama, i pored sveg truda i ljubavi prema novorođenčetu, ne uspava da izađe u susret njegovim potrebama ili neadekvatno prepoznaje signale koje joj ono šalje. Pri tome se ne misli na zadovoljavanje detetovih potreba za hranjenjem, snom ili presvlačenjem, već na kvalitet emocionalne veze koju majka uspostavlja sa svojim detetom. Naime, postoje 4 tipa bliskosti koje beba, tokom prve godine života, nauči da oseća prema svojoj mami, a to su:
* Sigurni - U ovom obliku veze novorođenče doživljava mamu kao sigurnu bazu koja pruža ljubav i naklonost u svakom trenutku: prilikom nege, igre, maženja, masiranja... To su mame koje rado pevaju i pričaju svojoj deci i često sa njima imaju kontakt licem u lice. Zahvaljujući čvrstoj i sigurnoj vezi koju imaju sa takvom mamom, deca veruju u svoje sposobnosti, što im omogućava da uspešno obavljaju i sve naredne razvojne zadatke koji se pred njih postavljaju. U slučaju kada se odvajaju od mame, sigurno vezana deca ispoljavaju tugu, ali su u stanju i da se relativno brzo uteše, a po povratku mame iskazuju radost.
* Izbegavajući - To je onaj oblik vezanosti u kome majka, bilo psihološki bilo fizički, ne zadovoljava bebinu potrebu za bliskoću. Tim mamama je teško da uspostave, a pogotovo da održe, kontakt licem u lice, naročito kada dete to želi. One mogu biti vrlo savesne u nezi svog deteta, često se igrati sa njim i biti pune emocija kada pričaju o svojim bebama. Međutim, ukoliko im se dete približi i traži prisniji kontakt – one to nisu u stanju da izdrže - brzo ustaju da bi ga skinule sa krila, prerano prekidaju zagrljaj i sl... Prilikom odvajanja, njihova deca ne plaču i ne bune se, a prilikom ponovnog susreta ih ignorišu. Takođe, deca sa ovakvim iskustvima nisu oprezna u kontaktu sa stranim osobama, pate kada ostanu sama, a u odnosima sa vršnjacima teže se uklapaju.
* Anksiozni - Ova vrsta povezanosti bebe sa majkom nastaje kao posledica situacije u kojoj je mama ponekad dostupna detetu i uspešno odgovara na njegove potrebe, a ponekad to ne čini. Vremenom, dete nauči da je mama nestabilna i nepouzdana osoba u smislu oslonca. Zato anksiozno vezana deca postaju nesigurna i plašljiva, a njihovo samopouzdanje, samopoštovanje i motivacija za istraživanjem okoline zavise od toga koliko im majka to odobrava. Može se reći da takva deca razvijaju zavisnost od mame i njenih stavova, a slično se postavljaju i prema ostalim odraslim osobama iz svog okruženja. U prilikama kada se odvajaju od mame ovi mališani izražavaju snažan protest i jako ih je teško utešiti, a pri ponovnom kontaktu sa njom naizmenično ispoljavaju privrženost i ljutnju. Ovakve situacije naročito su uočljive u nekim primerima veoma teških adaptacija deteta na kolektiv i zahtevaju stručnu pomoć.
* Dezorganizovani - Na sreću redak oblik veze u kojoj je majka ekstremno nedosledna u ispunjavanju detetovih potreba i pri tom nema nikakvu strategiju na koju bi dete bar povremeno moglo da računa. Takva majka je istovremeno izvor utehe i straha za svoje dete, pa slično ponašanje možemo videti i kod njihove dece – teškoće u koncentraciji, nepoštovanje pravila i sl.
Kao što se može videti, jedino “sigurni” oblik vezanosti pruža detetu adekvatan materijal za izgradnju zdrave ličnosti. Potrudite se da ga formirate, jer od toga koliko ćete u tome uspeti u velikoj meri zavisi kakve će partnerske i prijateljske odnose razvijati vaše dete, ali i to kakav će roditelj jednog dana ono biti svojoj deci.
