LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
priprema podloge : nanošenje prvog sloja za bolje prianjanje maltera
2. struktura : jednoslojna ili višeslojna
Zatim, u zavisnosti od toga kakva je podloga, i kakav efekat želimo, blatni malteri mogu biti naneti u jednom, dva sloja ili kao višeslojni. Kod nas je najčešća primena dvoslojnog zemljanog maltera. Takođe, sledeći sloj može se naneti samo onda kad je prethodni potpuno suv, kako ne bi došlo do pucanja.
Pre malterisanja zida, potrebno je da napravimo ogledne testove sa zemljom i različitim dodacima, kako bismo videli njenu reakciju, i kako bismo znali šta joj je potrebno dodati.
Tako, na jednom očišćenom delu zida, napravimo pravougaonike (ili kvadrate) veličine 20x30cm ili veće, i testiramo : prvo samo zemlju (kojoj je prethodni dan dodata voda, i koju smo ostavili preko noći da odreaguje), zatim zemlju i pesak, zemlju i plevu, zemlju i pesak i plevu, u različitim procentima (i sve doze obavezno zapisujemo pored uzorka), kako bismo videli koji će malter biti najbolji – koji će se relativno lako nanositi, koji neće pucati, a koji nam je ujedno i najekonomičniji.
Ukoliko se radi samo jedan sloj, treba da bude prethodno testiran, da ne puca nakon sušenja, a zemlja treba da bude prosejana (ukoliko ima krupnijeg kamenja i slično, na 0.5 mm.) Ukoliko se radi o višeslojnom malteru, prvi sloj može i da ispuca, jer se time pospešuje prianjanje. Može, ali i ne mora da se prosejava, dok je svaki naredni sloj finiji, i u zavisnoti od toga kakv efekat želimo, treba da bude prosejan i dodaju mu se različiti stabilizatori.
Ovako napravljene uzorke potrebno je da ostavimo da se potpuno osuše, a ako imamo vremena da sačekamo, bilo bi dobro da ih ostavimo duže vremena i da posmatramo njihovu reakciju na različite vremenske nepogode.
Uzorci koji su ispucali govore nam da imamo previše gline, odnosno da je glina previše masna, ili da smo dodali previše vode; i takve uzorke smatramo nepogodnim. Od uzoraka koji nisu ispucali, posmatramo koji se ponaša najbolje, prisetimo se koji je bio najlakši za nanošenje, i prvenstveno, koji nam je najekonomičniji za izradu. Ako smo u nedoumici, možemo, na većoj površini, ponoviti izradu dva ili više maltera, kako bismo videli koji nam više odgovara.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
testovi sa dva najrasprostranjenija tipa zemlja u Novom Sadu
Dekorativni sloj je završni sloj blatnog maltera. Veoma je tanak (2-3mm), na bazi glina u boji i veoma sitnih peskova, kreča, boja na bazi silikata, kazeina i celuloznog lepka, ili voska, a često mu se dodaju i pigmenti, čime se postiže izuzetna dekoracija.
Postoje i razne tehnike završne obrade blatnih maltera, kao što je zgrafito (ornamenti ili slike u nekoliko slojeva različite boje, koji se zatim skidaju delove površine), modelovanje i razni reljefi, što se i kod nas često radilo oko otvora – obrazujući profilaciju postavljanjem grana ili drvenih letvica, nakon čega se nanosi blatni malter. Kod nas zemlja se gotovo nikada ne ostavlja kao završna obrada, što ostavlja zanimljivu mogućnost daljeg istraživanja i primene.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Pribor i alatke koji se koristi : prsti, plastične ili drvene mistrije, ravnalice, gletarice od inoksa, japanske gleterice od plastike ili metala,; četke, blage krpe, sunđeri, ravnalice-sunđeri i drugo.
Skica_25_pribor_alatke.jpg

 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
STABILIZACIJA
Materijal zemlju čine voda, vazduh i čvrste materije : minerali i organske materije. Minerali su kamen, šljunak, pesak, mulj i posebna grupa – gline. Stabilizovati zemlju znači promeniti odnos u sistemu zemlja-voda-vazduh, čime se znatno mogu poboljšati njene karakteristike. Ali, treba imati na umu da svakoj zemlji ne odgovara svaki stabilizator.
Postoji na stotine proizvoda za stabilizaciju zemlje za gradnju, koji se koriste kako u zidnoj masi, tako i na njenog površini. Neke od najčešćih su stabilizacija: peskom, biljnim vlaknima, krečom (zemlja sa većim procentom gline), cementom (6-12%, zemlja se većim procentom peskova). U primeni su i mnogi drugi, kako tradicionalni, tako i sintetički i komercijalni proizvodi za stabilizaciju: izmet, krv, vlakna i koža životinja, životinjska ulja, kazein, termitnjak, jaja, vosak; pepeo, biljne masti i ulja, tanin, biljni sokovi; kiseline, soli, silikati, sintetički lepkovi, sapuni, gips…
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
testovi stabilizovanih blatnih maltera
Pa, da ih ukratko navedemo i kažemo čemu služe :
*kreč i cement – povećavaju otpornost na pritisak i štite od nepogoda.
Kod nas se blatni malteri nikada ne ostavljaju vidljivi, kuća je uvek okrečena (štiti zemlju i dezinfekcije površinu), a najvećim delom i dekorisana čuvenom tehnikom ’moleraj’, koji predstavlja jednu od divnih tradicija koje bi trebalo očuvati i naći im savremeni izraz u današnjim kućama.
Za razliku od kreča, koji je kompatibilan sa zemljom, i omogućava joj da ’diše’ jer je paropropusan, direktno nanošenje cementnog maltera na zid od zemlje može prouzrokovati velike probleme, pogotovo ako je zid omalterisan sa obe strane. Cementi malteri su ’mrtvi’ i ne dozvoljavaju zemlji da diše, pa se vlaga skuplja na spoju ova dva materijala, što dovodi do pucanja maltera, a nekad i do ozbiljnih oštećenja čitavog zida, jer se vlaga skuplja u samom zidu.
Naši stari majstori dobro su ovo znali, pa su uvek na zemljani zid postavljali prvo rabic mrežu, ili red opeke ’na kant’(ili komade opeke, crepa i drugih materijala), koji su onda malterisali cementom.
*urin, balega, krv, jaja, kazein su tradicionalni dodaci primenjivani u celom svetu. Povećavaju otpornost od nepogoda, smanjuju upotrebu vode, a samim tim i pojavu pukotina prilikom sušenja. Sa balegom se postiže i dodatni efekat zbog prisustva vlakana, naročito bitan za obradu površina. Ovi tradicionalni stabilizatori zahtevaju mnogo iskustva.
*soli povećavaju otpornost od nepogoda, smanjujući pucanje i bubrenje. Dodavanjem 3-5% slane vode postiže se efekat sličan belancu, ali postoji jako malo znanja o njihovoj upotrebi.
*drvo i vlakna (grane, slama, pleva, konoplja, lan, trnovi četinara, vlakna papira) koriste se kao armatura – povećavaju otpornost na vučenje i na šokove, onemogućavajući pucanje maltera. Povećavaju i termičku izolaciju, jer smanjuju gustinu zida.
Gisèle Taxil, arhitekta i umetnica
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
ZAKLJUČAK
Blatni malteri danas su sve više u primeni zbog svojih izuzetnih karakteristika, kao i zbog svoje dekorativnosti i lepote. Iznad svega, u svetu globalnog, predstavljaju jedan od načina očuvanja lokalnih vrednosti. A ukoliko bismo našli načina da ih osavremenimo i prilagodimo današnjem načinu života, možda bi to bio najlakši povratak zemlje kao građevinskog materijala na ove prostore.
Budimo ponosni na ono što imamo, i ne dozvolimo da se zaboravi rad sa zemljom!
Budimo kreativni i ulepšajmo svet za nas i oko nas!

LITERATURA:
-Craterre 2006 : Traité de la construction en terre, editions Parenthèses, Marseille
- Didier-Feltgen, Lydie 2005 : Les enduits en terre, synthèse et transmission des savoir-faire dans le cadre du programme européen Leonardo da Vinci, mémoire de DSA Terre 2002-2004, école d’architecture de Grenoble, CEA 00118
-projekat evropske unije Leonardo, 2000-2006
 
Natrag
Top