- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Blagoslovena Vukašinova čaša
Pred najezdom Turaka vlastela iz Srbije je sklanjala svoje dragocenosti u Dubrovnik
Čaša iz Đunisa kod Kruševca, kraj 16. veka, sa motivom jednoroga (vlasništvo Eparhije niške)
Čaša cara Dušana iz 14. veka je trenutno najtraženiji eksponat u Muzeju primenjene umetnosti, koji je povodom šest decenija postojanja priredio izložbu „Srebrne čaše poznog srednjeg veka u Srbiji”, autorke Mile Gajić. Nijedan od izloženih predmeta, koji će moći da se pogledaju do 31. januara naredne godine, ne liči na ono što mi danas nazivamo čašama, već nas njihov oblik podseća na plitke činijice, bez postamenta, uglavnom srebrne ili pozlaćene, dok se na njihovom dnu nalazi medaljon sa različitim motivima. Iz njih se pilo vino, nisu bile korišćene u kultu i pripadale su bogatijim Srbima, neke od njih i vladarima. Kada bi ove čaše mogle da govore, njihove priče bi sigurno nadmašile našu maštu, jer su bile deo blaga bogatih ljudi, bile su kradene, zakopavane, pretapane, a pred turskom najezdom su sklanjane u Dubrovnik.
– Pred publikom je senzacionalan materijal koji se sastoji od 92 eksponata, reč je o čašama koje su nastale kod nas od 14. do 18. veka, a među njima je našoj javnosti najviše poznata vladarska čaša cara Dušana. Međutim, mnoge druge čaše naši posetioci videće prvi put, u zanimljivoj opremi koju je osmislila Ozarija Marković, inženjer arhitekture i koja još više ističe lepotu eksponata. Muziku je specijalno za ovu postavku napisao Aleksandar V. Marković, dok je obiman katalog dizajnirao Dušan Tkačenko, kaže za „Politiku” kustoskinja Gajić.
Kako saznajemo, pored čaša koje potiču iz fundusa MPU, tu su eksponati iz Narodnog muzeja, Muzeja grada Beograda, iz Eparhije niške, Kruševca... većina ovih predmeta potiče iz čitave Srbije i sa Kosova. Neke od ovih čaša izuzetne lepote stigle su na izložbu pravo iz privatnih kolekcije poput one koja pripada Vitoru Ristoviću, poznatom beogradskom kolekcionaru.
Na pitanje da li je reč o vladarskim čašama, naša sagovornica ističe da su ove posude iz 14. i 15. veka uglavnom vladarske.
– To nisu ni pehari, ni putiri, na njima čak i piše „ovo je čaša...” pa se navodi ime vlasnika. Izložbu završavamo čašama iz 18. veka , tipične forme, namene i sa motivima očuvanim iz ranog perioda. Ipak, akcenat postavke je na čašama iz 16. i 17. veka koje su bile namenjene ispijanju vina. Eksponati iz druge polovine 14. i 15. veka izazivaju kod publike veliku pažnju. Kao, na primer, čaša sa prikazom viteza na konju. Ona je u poslednji čas dospela na izložbu i nismo stigli da je ubacimo u katalog. Svaki segment izložbe ima svoju publiku.
Kustoskinja Gajić potom navodi da je izložba pripremana oko dve godine, ali je rezultat istraživačkog rada započetog pre pet godina.
– Dok sam radila na pripremi odjednom mi je puklo pred očima da je Srbija u teškim istorijskim trenucima imala jednu neverovatnu produkciju ovih predmeta. U prilici smo da se upoznamo sa specifičnim segmentom starog zlatarstva. U dubrovačkim arhivima čaše iz Srbije se obilato pominju, srebrne i zlatne. Despot Đurađ je predao u jednoj ostavi 50 čaša iz prve polovine 15 veka. I ne samo on. Turci su bili pred vratima i vlastela je sklanjala iz Srbije svoje dragocenosti u ostave u Dubrovniku.
Mila Gajić potom od svega što ova izložba nudi izdvaja čašu iz Đunisa kod Kruševca koja potiče s kraja 16. veka sa predstavom jednoroga i kaže:
– Za mene je to bila radost, jer jednoroga kao jedini motiv do sada nisam videla. Jednorog me asocirao na predstave sa tapiserija iz 15. i 16. veka karakteristične za evropsku primenjenu umetnost, mislim pre svega na Francusku i Italiju. Na eksponatima se pojavljuje i drugi motiv, figurica jelena na čašama 16. veka na teritoriji Srbije od Smedereva do Kosova, a najlepše su one iz okoline Negotina. Raniji istraživači su naglašavali da je to povezano direktno sa psalmima, ali nisam mogla da zanemarim antička tumačenja pojedinih životinja u skladu sa kultom Dioniza.
U istraživanju su bile važne različite poruke, koje su mogle da se pročitaju na čašama i Gajićeva ističe, na primer, natpis: „Ovo je čaša Vukašina, tko te pije pomozi mu Bože”. I dodaje:
– Čaša iz Đunisa nosi natpis „Ovo je čaša Rakina”, na Dušanovoj imamo zvanične oznake, medaljon u sredini sa predstavom dvoglavog orla i natpis: „Stepan Car u Hrista blagoverni”. Pored ovih postoje i natpisi iz 16. i 17. veka: „Ko kupi ovu čašu da pije u zdravlje Hrista i svetog koga slavi”.
Na pitanje iz koje čaše bi rado ispijala vino, Mila Gajić kaže:
– Bila bi to čaša sa predstavom konjanika, ali slaba sam na Vukašinovu čašu, pokušala sam i da tragam o kom Vukašinu je reč, a izabrala bi i čašu iz Dobrog Dola kod Pirota.
Ovih dana, kad je izložba otvorena, do mene je stigla informacija o nekim novim čašama iz privatnog vlasništva. Jednu sam videla i ostala sam bez reči. Znam da ovo nije kraj, već početak priče o čašama.
B. Lijeskić
Objavljeno: 15.12.2010.
Izvor: Politika
Pred najezdom Turaka vlastela iz Srbije je sklanjala svoje dragocenosti u Dubrovnik
Čaša iz Đunisa kod Kruševca, kraj 16. veka, sa motivom jednoroga (vlasništvo Eparhije niške)
Čaša cara Dušana iz 14. veka je trenutno najtraženiji eksponat u Muzeju primenjene umetnosti, koji je povodom šest decenija postojanja priredio izložbu „Srebrne čaše poznog srednjeg veka u Srbiji”, autorke Mile Gajić. Nijedan od izloženih predmeta, koji će moći da se pogledaju do 31. januara naredne godine, ne liči na ono što mi danas nazivamo čašama, već nas njihov oblik podseća na plitke činijice, bez postamenta, uglavnom srebrne ili pozlaćene, dok se na njihovom dnu nalazi medaljon sa različitim motivima. Iz njih se pilo vino, nisu bile korišćene u kultu i pripadale su bogatijim Srbima, neke od njih i vladarima. Kada bi ove čaše mogle da govore, njihove priče bi sigurno nadmašile našu maštu, jer su bile deo blaga bogatih ljudi, bile su kradene, zakopavane, pretapane, a pred turskom najezdom su sklanjane u Dubrovnik.
– Pred publikom je senzacionalan materijal koji se sastoji od 92 eksponata, reč je o čašama koje su nastale kod nas od 14. do 18. veka, a među njima je našoj javnosti najviše poznata vladarska čaša cara Dušana. Međutim, mnoge druge čaše naši posetioci videće prvi put, u zanimljivoj opremi koju je osmislila Ozarija Marković, inženjer arhitekture i koja još više ističe lepotu eksponata. Muziku je specijalno za ovu postavku napisao Aleksandar V. Marković, dok je obiman katalog dizajnirao Dušan Tkačenko, kaže za „Politiku” kustoskinja Gajić.
Kako saznajemo, pored čaša koje potiču iz fundusa MPU, tu su eksponati iz Narodnog muzeja, Muzeja grada Beograda, iz Eparhije niške, Kruševca... većina ovih predmeta potiče iz čitave Srbije i sa Kosova. Neke od ovih čaša izuzetne lepote stigle su na izložbu pravo iz privatnih kolekcije poput one koja pripada Vitoru Ristoviću, poznatom beogradskom kolekcionaru.
Na pitanje da li je reč o vladarskim čašama, naša sagovornica ističe da su ove posude iz 14. i 15. veka uglavnom vladarske.
– To nisu ni pehari, ni putiri, na njima čak i piše „ovo je čaša...” pa se navodi ime vlasnika. Izložbu završavamo čašama iz 18. veka , tipične forme, namene i sa motivima očuvanim iz ranog perioda. Ipak, akcenat postavke je na čašama iz 16. i 17. veka koje su bile namenjene ispijanju vina. Eksponati iz druge polovine 14. i 15. veka izazivaju kod publike veliku pažnju. Kao, na primer, čaša sa prikazom viteza na konju. Ona je u poslednji čas dospela na izložbu i nismo stigli da je ubacimo u katalog. Svaki segment izložbe ima svoju publiku.
Kustoskinja Gajić potom navodi da je izložba pripremana oko dve godine, ali je rezultat istraživačkog rada započetog pre pet godina.
– Dok sam radila na pripremi odjednom mi je puklo pred očima da je Srbija u teškim istorijskim trenucima imala jednu neverovatnu produkciju ovih predmeta. U prilici smo da se upoznamo sa specifičnim segmentom starog zlatarstva. U dubrovačkim arhivima čaše iz Srbije se obilato pominju, srebrne i zlatne. Despot Đurađ je predao u jednoj ostavi 50 čaša iz prve polovine 15 veka. I ne samo on. Turci su bili pred vratima i vlastela je sklanjala iz Srbije svoje dragocenosti u ostave u Dubrovniku.
Mila Gajić potom od svega što ova izložba nudi izdvaja čašu iz Đunisa kod Kruševca koja potiče s kraja 16. veka sa predstavom jednoroga i kaže:
– Za mene je to bila radost, jer jednoroga kao jedini motiv do sada nisam videla. Jednorog me asocirao na predstave sa tapiserija iz 15. i 16. veka karakteristične za evropsku primenjenu umetnost, mislim pre svega na Francusku i Italiju. Na eksponatima se pojavljuje i drugi motiv, figurica jelena na čašama 16. veka na teritoriji Srbije od Smedereva do Kosova, a najlepše su one iz okoline Negotina. Raniji istraživači su naglašavali da je to povezano direktno sa psalmima, ali nisam mogla da zanemarim antička tumačenja pojedinih životinja u skladu sa kultom Dioniza.
U istraživanju su bile važne različite poruke, koje su mogle da se pročitaju na čašama i Gajićeva ističe, na primer, natpis: „Ovo je čaša Vukašina, tko te pije pomozi mu Bože”. I dodaje:
– Čaša iz Đunisa nosi natpis „Ovo je čaša Rakina”, na Dušanovoj imamo zvanične oznake, medaljon u sredini sa predstavom dvoglavog orla i natpis: „Stepan Car u Hrista blagoverni”. Pored ovih postoje i natpisi iz 16. i 17. veka: „Ko kupi ovu čašu da pije u zdravlje Hrista i svetog koga slavi”.
Na pitanje iz koje čaše bi rado ispijala vino, Mila Gajić kaže:
– Bila bi to čaša sa predstavom konjanika, ali slaba sam na Vukašinovu čašu, pokušala sam i da tragam o kom Vukašinu je reč, a izabrala bi i čašu iz Dobrog Dola kod Pirota.
Ovih dana, kad je izložba otvorena, do mene je stigla informacija o nekim novim čašama iz privatnog vlasništva. Jednu sam videla i ostala sam bez reči. Znam da ovo nije kraj, već početak priče o čašama.
B. Lijeskić
Objavljeno: 15.12.2010.
Izvor: Politika