Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Bez računa u banci
Petina građana 15 najstarijih članica Evropske unije nema otvoren račun u banci, pokazali su rezultati studije koju je nedavno uradila Evropska komisija. Kad je, pak, o građanima 10 država koje su Evropskoj uniji priključile 2004. godine, reč, ta cifra je još dramatičnija - pola stanovnika tih zemalja nemaju račun u banci.
Rezultati studije su pokazali da trećina građana starih članica EU nema ušteđevinu, dok 40 odsto građana nema kreditnu sposobnost, iako podaci kazuju da banke ne odobravaju kredite tek svakom 10. podnosiocu molbe. Uopšte gledano, najmanje građana bez bankovnog račuma ima u Holandiji, Švedskoj i Luksemburgu, a najviše u Letoniji, Litvaniji i Poljskoj.
Trećina ljudi u 10 novopridošlih država smatraju se kredtno nesposobnim, dok više od polovine stanovništva nema nikakvu ušteđevinu.
Skoro tri četvrtine građana nema pristup takozvanim revolving kreditima. Bez računa u banci su uglavnom ljudi malih prihoda, nezaposleni, samohrani roditelji, bolesni i invalidi, ljudi koji žive u seoskim područjima, mladi i imigranti.
S obzirom na činjenicu da većinu ljudi bez računa čine siromašni, Evropska komisija će predložiti bankama da omoguće otvaranje jednostavnih, jevtinih računa.
Evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i jednake šanse Vladimir Špidla izjavio je na konferenciji u Briselu, gde su rezultate studije analizirali finansijske organizacije, potrošačke grupe, socijalne službe i nevladine organizacije, da je finansijska nesposobnost ozbiljan problem - zato što "može da spreči ljude da u potpunosti učestvuju u društvenim procesima". On je istakao da ljudi koji nemaju otvoren račun u banci, na primer, teže dolaze do posla jer nemaju račun na koji bi im plata bila uplaćena.
"Vlasti i na nacionalnom i na evropskom nivou imaju odgovornost da garantuju svim Evropljanima pristup finansijskim uslugama, koje su im neophodne", rekao je Špidla.
On je dodao da ne odbacuje mogućnost da finansijska sfera bude regulisana na nivou EU ukoliko odgovarajuće mere na nacionalnom nivou ne budu dale rezultate.
"Pri tom je najvažnije poboljšati informisanost i obrazovanje građana i izgraditi međusobno poverenje", istakao je Špidla, navodeći primer Poljske, u kojoj polovina poljoprivrednih proizvođača nema račun u banci niti, pak, račun u štedionici - zato što nemaju poverenja u banke.
Izvor:Tanjug
Petina građana 15 najstarijih članica Evropske unije nema otvoren račun u banci, pokazali su rezultati studije koju je nedavno uradila Evropska komisija. Kad je, pak, o građanima 10 država koje su Evropskoj uniji priključile 2004. godine, reč, ta cifra je još dramatičnija - pola stanovnika tih zemalja nemaju račun u banci.
Rezultati studije su pokazali da trećina građana starih članica EU nema ušteđevinu, dok 40 odsto građana nema kreditnu sposobnost, iako podaci kazuju da banke ne odobravaju kredite tek svakom 10. podnosiocu molbe. Uopšte gledano, najmanje građana bez bankovnog račuma ima u Holandiji, Švedskoj i Luksemburgu, a najviše u Letoniji, Litvaniji i Poljskoj.
Trećina ljudi u 10 novopridošlih država smatraju se kredtno nesposobnim, dok više od polovine stanovništva nema nikakvu ušteđevinu.
Skoro tri četvrtine građana nema pristup takozvanim revolving kreditima. Bez računa u banci su uglavnom ljudi malih prihoda, nezaposleni, samohrani roditelji, bolesni i invalidi, ljudi koji žive u seoskim područjima, mladi i imigranti.
S obzirom na činjenicu da većinu ljudi bez računa čine siromašni, Evropska komisija će predložiti bankama da omoguće otvaranje jednostavnih, jevtinih računa.
Evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i jednake šanse Vladimir Špidla izjavio je na konferenciji u Briselu, gde su rezultate studije analizirali finansijske organizacije, potrošačke grupe, socijalne službe i nevladine organizacije, da je finansijska nesposobnost ozbiljan problem - zato što "može da spreči ljude da u potpunosti učestvuju u društvenim procesima". On je istakao da ljudi koji nemaju otvoren račun u banci, na primer, teže dolaze do posla jer nemaju račun na koji bi im plata bila uplaćena.
"Vlasti i na nacionalnom i na evropskom nivou imaju odgovornost da garantuju svim Evropljanima pristup finansijskim uslugama, koje su im neophodne", rekao je Špidla.
On je dodao da ne odbacuje mogućnost da finansijska sfera bude regulisana na nivou EU ukoliko odgovarajuće mere na nacionalnom nivou ne budu dale rezultate.
"Pri tom je najvažnije poboljšati informisanost i obrazovanje građana i izgraditi međusobno poverenje", istakao je Špidla, navodeći primer Poljske, u kojoj polovina poljoprivrednih proizvođača nema račun u banci niti, pak, račun u štedionici - zato što nemaju poverenja u banke.
Izvor:Tanjug