Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
ATINA - Atina je otklonila bankrotstvo koje je pretilo da podrije svetska finansijska tržišta tako što će danas i formalno odobriti paket novih mera štednje uprkos nasilnim protestima Grka koji kažu da su podneli više nego dovoljno.
Paket mera znači da će Grčka nastaviti da dobija novac za spasavanje od drugih država EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Dobiće 12 milijardi evra svežih zajmova, mada će taj novac zemlji potrajati samo do kraja septembra. Berze širom sveta su danas pozdravile vest, ali se protesti u Grčkoj nastavljaju uz pokušaje blokade zgrade parlamenta.
"Zemlja će biti prodata za parče hleba," kaže u Atini demonstrant Dimitris Kostopulos. "Ima više mnogo boljih načina od ovog. Parlament nas je još jednom izdao." Plate u javnom sektoru i panzije su smanjene tokom prošle godine, a
nezaposlenost je preko 16 odsto.
Sad je parlamnet odobrio povećanje poreza od 28,5 milijardi evra i smanjenje troškova uz privatizacije, što treba da donese još oko 50 milijardi evra. Godišnji privredni učinak Grčke je oko 235 milijardi evra.
Zajam od 12 milijardi evra je poslednja tranša prošle godine odobrenog spasilačkog paketa EU i MMF od 110 milijardi evra. Niko ne zna sigurno šta bi se desilo ako Grčka ne bi bila u stanju da plaća dospele dugove.
Analitičari kažu da bi stradao evro, a neki berzanski stručnjaci misle da bi došlo do svetskog finansijskog sloma kakav se desio kad je 2008. godine u SAD propala banka Leman Broders (Lehman Brothers).
Rizik je da bi banke, i u Evropi i u SAD, morale da se suoče sa milijaradma evra i dolara gubitaka. Niko ne zna koliko banka, evropskih i američkih, ima koliku sumu grčkog duga.
Evropski ministri finansija se sastaju u nedelju u Briselu da odrede drugi paket spasavanja za Grčku, za koji se očekuje da će biti slične veličine kao prvi. Cilj je da se grčke finansije osiguraju za razdoblje mnogo duže od samo par meseci.
Očekuje se da će i banke podeliti nešto tereta. Jedan način bi bio da banke ponovo kupe grčke dugove posle njihovg dospeća, što su francuske banke najavile da će možda uraditi. Mnogi ekonomisti nalaze da to neće biti dovoljno.
Skupština Grčke je danas izglasala zakon o sprovođenju četvorogodišnjeg plana budžetske štednje koji bi trebalo da omogući nastavak međunarodne finansijske pomoći.
Glasanje je obavljeno po hitnom postupku, uz ograničenje vremena za raspravu. Parlament je u sredu izglasao okvirni plan štednje koji predviđa smanjenje budžetskih rashoda za 28,4 milijarde evra i prihod od privatizacije državnih preduzeća od 50 milijardi do 2015. godine.
Tumačenje rezultata glasanja je komplikovano jer je svaki poslanik javno glasao o tekstu u načelu, a zatim o svakom od članova novog zakona pojedinačno. Glasanje je u ovom slučaju obavljeno prozivanjem poslanika koji se potom naglas izjašnjava sa “da”, “ne” ili “uzdržan”.
Desničarska opozicija koji je glasala protiv okvirnog zakona u sredu, ovog puta se izjasnila za pojedine odredbe zakona o programu privatizacije i smanjenju državni rashoda, ali je odbila da podrži fiskalne mere koje će pogoditi srednju klasu.
Vlada Socijalističke stranke PASOK ima samo četiri glasa većine (154 među 300 poslanika) zbog nesaradnje jedne svoje poslanice koja je u sredu glasala protiv plana štednje.
ATINA - Posle višečasovne burne debate, grčki parlament je juče u drugom glasanju usvojio zakon o primeni strogih mera štednje izglasanih u sredu. Dok je u skupštini u protekla dva dana trajala žučna rasprava, mnogo žešća bitka vodila se samo nekoliko metara dalje, na atinskom trgu Sintagma (Ustav) i po okolnim ulicama, gde su se nezadovoljni građani sukobili s policijom, pod vođstvom grčkih sindikata, ali i uz učešće samozvanih anarhista i antivladinih aktivista.
Uznemiravajući prizori: Jučerašnji sukobi u Atini
Sve je počelo ovog proleća kada su se pripadnici miroljubivog pokreta „Aganaktismenoi“, što znači „ogorčeni“, podigli šatore na Sintagmi, po ugledu na pokret „Indignados“ u Madridu. Njihovi skupovi održavali su se u karnevalskoj atmosferi uz učešće starih, žena, dece, radnika koji su danima dolazili u potrazi za rešenjima za tešku ekonomsku situaciju. Oni odbijaju svaku vezu sa bilo kojom političkom partijom, sindikatom ili nekom drugom organizacijom.
Kada je situacija u zemlji proključala i parlament bio prisiljen da glasa o najznačajnijoj odluci u istoriji savremene Grčke, na scenu su stupili sindikati. Generalni štrajk u trajanju od 48 sati - prvi dvodnevni generalni štrajk od silaska hunte i povratka demokratije 1974. godine - počeo je u utorak pod vođstvom najvećeg grčkog sindikata Generalne konfederacije grčkih radnika (GSEE), zastupnika oko dva miliona zaposlenih u privatnom sektoru, koji je zapretio da će izvesti stotine hiljada ljudi na ulice. Njima se priključio ADEDY, sindikat koji štiti interese pola miliona službenika javnog sektora.
Međutim, juriš na Akropolj poveli su militantni komunisti s ogromnim transparentima „Vlast narodu“ i „Narodi imaju moć i nikada se ne predaju, Organizujte se u kontranapad“. „Pozivamo radni narod, omladinu i žene da se uključe u naš narodni ustanak“, poručuje se u saopštenju Sveradničkog militantnog fronta (PAME), ogranka uticajne Grčke komunističke partije (KKE). PAME je osnovan na inicijativu KKE u aprilu 1999, a među njegovim članovima su i kadrovi Komunističke obnove, koji su na ulice Atine izašli sa slikama Če Gevare. Članovi PAME su zagovornici nasilnih protesta i oni su bacali kamenice, komade maltera i „Molotovljeve koktele“ na policiju, koja je uzvratila suzavcem i šok-bombama.
Sporadične čarke trajale su i tokom noći između četvrtka i petka. Crveni krst je saopštio da je najmanje 500 ljudi potražilo lekarsku pomoć zbog povreda ili teškoća sa disanjem. Grčki mediji javljaju da je policija pokazala veliku brutalnost na centralnom trgu, jureći za demonstrantima na motociklima i napadajući čak i novinare. Italijanski fotoreporter Gabrijele Mikalici izjavio je za američki „Tajm“ da je „zaradio“ pet šavova dok je slikao tuču između policajca i jednog anarhiste.
- Nasilje demorališe nas, mirne demonstrante. Mi nismo uspeli da se probijemo do trga. Nasilje ide u prilog vladi. Ono joj je potrebno da bi skrenula pažnju sa onoga što se dešava u skupštini na ono što se dešava napolju - izjavio je Fivos Guzios, 26-godišnji nezaposleni politikolog.
Takvi prizori možda uznemiravaju međunarodne kreditore Grčke, ali oni ne odražavaju poglede većine Grka. Međutim, po mišljenju Teodora Pangalosa, zamenika premijera, oni nagoveštavaju šta bi se dogodilo ako bi Grčka napustila evrozonu i vratila se na drahmu. On je upozorio da bi država morala da izvede vojsku na ulice kako bi sprečila navalu naroda na banke u pokušaju da spase ušteđevinu. Politikolozi veruju da Grci neće dozvoliti vraćanje sata i povratak na vojnu huntu.
Evro ojačao Tokom elektronskog poslovanja na Njujorškoj berzi evro je juče ojačao na najviši nivo u protekle tri nedelje, kada je splasnula zabrinutost oko grčke dužničke krize nakon što je parlament te zemlje usvojio mere štednje koje će im pomoći da izbegnu bankrot. Zajednička evropska valuta je jutros ojačala u odnosu na dolar na 1,4511 sa jučerašnjih 1,4429 dolara, kao i u odnosu na japansku valutu na 116,63 sa 116,61 jena.
Grčka tragedija
Ukupan grčki dug iznosi 340 milijardi evra, što je 31.000 evra po stanovniku
Stopa nezaposlenost među mladima između 15 i 25 godina iznosi 43 odsto
Utaja poreza godišnje dostiže 3.000 evra po osobi
Prodajom državne imovine mora da se prikupi 50 milijardi evra
Novi zakon predviđa sledeće mere: - osnivanje agencije za privatizaciju
- pripreme za privatizaciju državnih preduzeća
- povećanje poreza
- ograničavanje zapošljavanja u javnom sektoru
- usvajanje propisa o socijalnoj zaštiti
29. jun: Grčki parlament odobrio program mera štednje napravljen u dogovoru sa EU i MMF, koji obuhvata povećanje poreza i smanjenje troškova i za pet godina treba da obezbedi uštedu od 28 milijardi evra
30. jun: Članovi parlamenta glasaju o promeni zakona kako bi se omogućila primena plana
3. jul: Ukoliko predlog zakona bude usvojen, EU će odobriti isplatu pomoći Grčkoj u iznosu od 12 milijardi evra - poslednju tranšu pozajmice u ukupnom iznosu od 110 milijardi evra, koju su odobrili EU i MMF
15. jul: Grčka će bankrotirati ukoliko ne primi tranšu pomoći od 12 milijardi evra
Sredina jula: Evropski zvaničnici će finalizirati detalje drugog programa pomoći od oko 120 milijardi evra, kako bi Grčka otplatila dugove do kraja 2014.
