Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Beogradski sajam knjiga otvara Karl Markus Gaus, među gostima i nobelovka Herta Miler
62. Međunarodni beogradski sajam knjiga, održaće se od 22. do 29. oktobra na Beogradskom sajmu uz učešće više od 450 domaćih i inostranih izlagača, najavljeno je na današnjoj konferenciji za štampu.
Karl Markus Gaus
U fokusu ovogodišnjeg sajma knjiga biće savremena književnost na nemačkom jeziku, a zajedničkim nastupom predstaviće se Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn. Posetiocima će biti predočeno oko 1.000 knjiga savremenih autora iz sve četiri zemlje, od čega, zahvaljujući saradnji sa sajmom knjiga u Frankfurtu i Glavnim udruženjem austrijskih knjižara, premijerno čak 350 naslova.
Sajam će u nedelju 22. oktobra u 18 časova otvoriti književnik Karl Markus Gaus, a među gostima će biti i dobitnica Nobelove nagrade za književnost nemačka književnica rumunskog porekla Herta Miler, najavio je austrijski ambasador Johanes Ajgner na konferenciji za novinare i dodao da će se u okviru programa "4 zemlje 1 jezik" zaljubljenicima u pisanu reč predstaviti 20 prominentnih stvaralaca za decu i odrasle.
- Čini mi se da od Gausa ne postoji pozvanija osoba da otvori sajam, povezan je sa Srbijom kroz tešku sudbinu njegovih roditelja koji su morali, kao folksdojčeri, da napuste Futog, ali i kroz nastojanja da srpske književnike poput Ive Andrića, Danila Kiša, Aleksandra Tišme postavi u fokus književne publike nemačkog govornog područja - rekao je Ajgner.
Herta Miler
Ambasador Nemačke Aksel Ditman najavio je da će Herta Miler 23. oktobra učestovovati i na književnoj večeri u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, za koje je dostupno 300 besplatnih karata.
Gosti u fokusu biće ruski pisac Jevgenij Vodolaskin i nemački pisac Marsel Bajer.
Ambasador Švajcarske Filip Ge izrazio je zadovoljstvo što će mladi autori iz Švajcarske, ali i ostale tri zemlje, spremni da eksperimetnišu u svojim delima punim iznenađenja, imati priliku da se predstave publici u Srbiji.
Ge je u šali dodao da sam slogan "4 zemlje 1 jezik" u stvari govori da je Švajcarska domaćin 62. Sajma knjiga jer se u njoj govore četiri jezika: italijanski, nemački, francuski i retoromanski.
62. Sajam knjiga obeležiće neke značajne jubileje: 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog, 250 godina Filipa Višnjića, 170 godina "Gorskog vijenca", 150 godina od smrti Šarla Bodlera, 125 godina Iva Andrića, Vek od smrti pesnika Disa i Bojića, žrtava Velikog rata, 50 godina romana "100 godina samoće", 50 godina romana "Derviš i smrt", decenija bez Nikole Miloševića i Stevana Raičkovića.
Direktorka Beogradskog sajma Danka Selić rekla je će izlagači na raspolaganju imati 30.000 kvadratnih metara u tri najveće sajamske sale, kao i da će se u jednom trenutku paralelno sa njim odvijati i sajam obrazovanja, informisanja i medija. Selić je podsetila da su na prethodnom Sajmu knjiga bila 1.002 učesnika, od čega je direktnih izlagača bilo 480: 418 domaćih i 68 inostranih a ove godine više od 450.
Radno vreme sajma: 22, 27, 28 i 29. 10. od 10 do 21h a 23, 24, 25 i 26.10. od 10 do 20h
Sajam će biti otvoren za publiku u nedelju, 22. oktobra od 10 časova, a svečno otvaranje zakazano je za 18h u hali 2 Beogradskog sajma. Školski dan počinje u četvrtak, 26. oktobra u 11h u hali 2. Ponedeljak i utorak, 23. i 24. oktobar, biće dani za porodičnu posetu, kada će biti omogućeno da cela porodica sa jednom kupljenom porodičnom ulaznicom poseti manifestaciju.
U okviru 62. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga tradicionalno će biti dodeljene nagrade i ocenjena godišnja izdavačka produkcija u kategorijama: Izdavač godine, Izdavački poduhvat godine, Dečija knjiga godine, Nagrada za izdavača iz dijaspore na srpskom jeziku, Specijalno priznanje za doprinos u oblasti nauke, Specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip, Nagrada "Bogdan Kršić" za najlepšu knjigu, Nagrada za najlepšu dečju knjigu, Specijalno priznanje za mladog dizajnera.
Osim ovih, biće uručena i nagrada "Dositej Obradović" koja se svake godine dodeljuje stranom izdavaču za kontinuirani doprinos u objavljivanju i promociji srpske književnosti.
U nedelju, 29. oktobra u 12h u sali Ivo Andrić biće izvršena primopredaja Otvorene knjige ambasadoru države koja će predstaviti književnost svoje zemlje kao počasni gost 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.
Cena pojedinačne ulaznice je 250 dinara, a za grupne posete 150 RSD. Ulaznica za sve vreme trajanja sajma staje 900 dinara. Cena parkinga je 100 dinara (po započetom satu).
Održana prva konferencija za novinare povodom 62. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga
Na prvoj ovogodišnjoj konferenciji za novinare u Medija centru saopšteno je da će se 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga održati na Beogradskom sajmu od 22. do 29. oktobra 2017. godine, pod sloganom „Ključ je u knjigama“, a zemlje počasni gosti su Nemačka, Švajcarska, Lihtenštajn i Austrija.
Najavljujući najveću i najznačajnija kulturnu manifestaciju u Beogradu, Ivona Jevtić, gradski sekretar za kulturu, naglasila je da će u fokusu ovogodišnjeg Sajma knjiga biti savremena književnost nemačkog govornog područja i istakla da svake godine ova najprestižnija manifestacija u Istočnoj Evropi, služi da nas podseti na prave i istinske kulturne vrednosti.
Generalni direktor Beogradskog sajma Danka Selić, istakla je da je Međunarodni beogradski sajam knjiga postao brend kojim se ponose i Skupština grada i Beogradski sajam. Ona je podsetila da ove godine Beogradski sajam slavi 80 godina postojanja i da nastoji da svake godine sve više napreduje sa željom da „Sajam knjiga učini dosutpnim svim ljubiteljima knjige, ali i onima koji će to tek postati“. Ona je dodala da se ove godine Sajam knjiga prostire na više od 30.000m2 izložbenog prostora i da će se od 25. do 29. oktobra na Beogradskom sajmu takođe održati 48. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava i Sajam informisanja, komunikacija i marketinga „Media market“.
Predsednik Odbora Sajma knjiga Zoran Avramović, podsetio je da je sajam knjige veoma važan za kulturu knjige u Srbiji , koja je ukorenjena još 1893. godine, kada je održana prva izložba knjiga u Beogradu. Pored već postojećih programa poput „Festivala stvaralaštva mladih“ i „Arene od reči“, on je najavio programsku inovaciju pod nazivom „Grad gost“, u okviru koje će jedan grad u Srbiji, a to je ove godine Novi Sad, biti gost Sajma knjiga, sa željom da ova manifestacija ne bude samo susret izdavača i čitalaca, već da njegovi programi obuhvate i druge aspekte kulturnog i društvenog života. On je dodao da će i ove godine biti dodeljeno devet nagrada iz oblasti izdavaštva i estetike knjige.
Najavljujući program ovogodišnjeg gosta Savezne Republike Nemačke, prisutnima se obratio ambasador Nemačke u Srbiji NJ.E. Aksel Ditman. On je naglasio da je Međunarodni beogradski sajam knjiga najposećenija kulurna manifestacija u regionu i izrazio zadovoljstvo i zahvalnost što su ove godine, u okviru programa „Četiri zemlje jedan jezik“, gosti Sajma knjiga zemlje nemačkog govornog područja koje će predstaviti oko 1000 knjiga svojih savremenih autora. Kao istaknute autore koji će učestvovati na ovogodišnjem sajmu, on je istakao Vladimira Kaminera i nobelovku Hertu Miler, u čiju čast će u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 23.oktobra biti održano „Veče sa Hertom Miler“.
NJ.E. Johanes Ajgner, ambasador Republike Austrije u Srbiji, najavio je da će ovogodišnji Sajam knjiga otvoriti austrijski publicista i pisac Karl Markus Gaus, za koga je istakao da se oduvek zalagao da književnost ovog dela Evrope bude prepoznata u nemačkom govornom području, a pored njega gosti sajma biće i spisateljice Barbi Markovi i Tereza Preauer.
NJ.E. Filip Ge, ambasador Švajcarske u Srbiji, izrazio je posebnu zahvalnost što će zemlje nemačkog govornog područja imati priliku da se predstave na Sajmu knjiga i istakao da je to još jedan pokazatelj uspešne saradnje između ove dve zemlje. On je najavio da će se ove godine među učesnicima na Sajmu knjiga naći Arno Kameniš, Dana Grigorča, Melinda Nađ Abonji kao i ansambl „Bern je svuda“.
O programu Sajma knjiga govorio je Dragan Hamović, urednik programa. On je naglasio da su u fokusu ovogodišnjeg programa Sajma knjiga tribine, tematske izložbe, promotivni programi, ali i značajne godišnjice, počev od 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog, sećanje na pesničke žrtve Velikog rata – 100 godina od smrti Disa i Bojića, 150 godina od smrti Šarla Bodlera, do 50 godina romana „ 100 godina samoće“. On je najavio program „Gosti u fokusu“ u okviru kojeg će gosti biti ruski pisac Jevgenij Vodolaskin i nemački pisac Marsel Bajer, zatim programe „Razgovori na platou“, „Festival na sajmu: Literatura evropskog Mediterana“, „Odjeci srpske književnosti“ u okviru kojeg će gosti biti nemački slavisti, kao i program „Izdavačke tačke“ i dečiji program.
Školski dan 62. sajma biće četvrtak 26. oktobar, pojedinačne ulaznice koštaće 250, a grupne 150 dinara. Sajam knjiga je otvoren za posetioce u nedelju 22. oktobra od 10 časova.
Trideset hektara pisane reči
Besedama Mira Vuksanovića i Karla Markusa Gausa zvanično će početi ovogodišnja smotra
Očekuje se da će i na ovogodišnjem sajamu knjiga biti više desetina hiljada posetilaca
OD danas pa do sledeće nedelje, svi putevi vodiće ka halama Beogradskog sajma, gde će na 30.000 kvadratnih metara zagospodariti njeno veličanstvo Knjiga. Počasni gosti 62. smotre pisane reči, koja je okupila 450 domaćih i 50 inostranih izlagača, jesu četiri zemlje u kojima se piše istim, nemačkim jezikom - Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn. Posle mnogo godina, Beograd će ugostiti i laureata Nobelove nagrade, nemačku književnicu Hertu Miler.
Sajamske kapije za čitaoce će biti otvorene već od 10 sati, manifestaciju će u 18 sati svečano otvoriti akademik i pisac Miro Vuksanović (1944), dok će u ime počasnih gostiju posetioce pozdraviti Karl Markus Gaus (1954), austrijski pisac, publicista i kritičar.
Književnost na nemačkom biće predstavljena u programu "4 zemlje 1 jezik", koji su u potpunosti osmislili i organizovali udruženje "Krokodil" i mreža "Traduki". Uz učešće četrdesetak pisaca i desetine izdavača i prevodilaca, razgovaraće se o vezama različitih kultura, o tome kako književnost gradi mostove među zemljama, o prevođenju...
- Predstavićemo pisce, a ne zemlje, književnost u njenoj inkluzivnosti, a o tome kako je to boraviti i pisati unutar konteksta velikog nemačkog jezika govoriće i čitav niz pisaca koji nisu "čisto nemački", među njima i Barbi Marković iz Beograda koja se u Austriji već etablirala kao velika književna nada, i rođena Bečejka Melinda Nađ Abonji koja živi i piše u Švajcarskoj - kaže, za "Novosti", predsednik "Krokodila", pisac Vladimir Arsenijević, te dodaje: - Pisci dolaze sa svih strana sveta, tu su i Dana Grigorča, Rumunka koja je sa roditeljima emigrirala u Nemačku a potom i Švajcarsku, ili "nemački" pisac Džon Hjuston, rođeni Amerikanac a naturalizovani Lihtejnštanac...
Osim izdavača sa nemačkog govornog područja, svoju produkciju predstaviće i kuće iz Angole, Belorusije, Indije, Irana, Japana, Kanade, Kine, Rusije, Rumunije, Turske, Ukrajine, Češke, UAE, BiH, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske...
Deo programa biće izmešten sa Sajma na šest lokacija u samom gradskom jezgru - poput sale Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kojoj će se sutra uveče sa publikom družiti Herta Miler. Tribinama i tematskim izložbama biće obeležen i niz značajnih jubileja: osam vekova od krunisanja Stefana Prvovenčanog, 250 godina od rođenja Filipa Višnjića, 125 godina od rođenja Ive Andrića, vek od smrti Vladislava Petkovića Disa i Milutina Bojića, 170 godina Njegoševog "Gorskog vijenca", 150 godina od smrti Šarla Bodlera i pola veka od izdavanja romana "Sto godina samoće" i "Derviš i smrt". U programu "Sećamo se" biće reči o Borislavu Mihajloviću Mihizu, Nikoli Miloševiću, Stevanu Raičkoviću i Vladanu Desnici.
Sajam knjiga biće otvoren do 29. oktobra.
KOMPANIJA "NOVOSTI"
predstaviće se i ove godine na 62. međunarodnom sajmu knjiga. Posetioci će tradicionalno, na štandu u Hali 1, po povoljnim cenama moći da kupe najpopularnija izdanja naše kuće - "Memorandum SANU, trideset godina posle", Koste Mihailovića i Vasilija Krestića, "Lenka Dunđerska" Pere Zupca, "DISharmonija" Aleksandra Jugovića, "Intervjui sa Vladimirom Putinom" Olivera Stouna, "Svet u šaci moćnika" Dejvida Ajka, ali i izabrana dela Isidore Sekulić, "BG priče" Zorana Lj. Nikolića, svih pet knjiga iz nove edicije za decu Milomira Kragovića...
POPUSTI I RADNO VREME
KAKO smo saznali, gotovo svi izdavači ponudiće popuste od 15 do 20 odsto za nova izdanja, a do 75 odsto za stara. Od ponedeljka do četvrtka sajamske hale će biti otvorene od 10 do 20 časova, a sutra i tokom poslednja tri dana Sajma knjiga - do 21 sat.
OTVOREN 62. SAJAM KNJIGA U BEOGRADU Na srpskom jeziku nastala je velika književnost koja traje ceo milenijum
Uz pesmu Braće Teofilović, zvuke fanfara i nadahnute govore akademika Mira Vuksanovića i austrijskog autora Karla Markusa Gausa večeras je otvorena međunarodna svetkovina pisane reči u Beogradu pod sloganom "Ključ je u knjigama".
- Za bogatstvo glasova i zvukova savremena književnost na nemačkom jeziku ima da zahvali upravo činjenici da ne postoji jedna obavezujuća i uzorna norma već nekoliko različitih varijanata standardnog jezika. Ali razlike ipak nisu toliko velike da ne bi i dalje sve vreme bilo reči o jednom nemačkom jeziku. Srećan sam što mogu da čitam knjige autora iz Bazela ili Kelna i što isto tako na mojim knjigama u knjižarama u Lucernu, Vaducu ili Lajpcigu nema napomene „prevedeno s austrijskog“ - rekao je Karl Markus Gaus na otvaranju Sajma knjiga. On je u zanimljivo, slikovito i nadahnuto govorio o jeziku i kroz priču o fudbaleru Arnautoviću, Srbinu koji igra za Austriju, i Vuku Karadžiću koji je srpsko pismo stvarao boraveći na nemačkom govornom području.
Otvarajući sajam Miro Vuksanović je u svom obraćanju, između ostalog, istakao:"Na srpskom jeziku nastala je velika književnost. Traje ceo milenijum. Imala je neponovljivog narodnog pesnika i pripovedača. Imala je i ima odlične pisce. Srpski književni i narodni jezik okuplja pet stotina hiljada reči. Ali, srpska mala naselja, naročito planinska, odavno čile. Porodice u gradovima najčešće dobijaju po jedno dete ako im krevetiće nisu zauzeli kućni ljubimci. Darovita mladež čeka da ode u veću i razvijeniju zemlju. Dosta njih lakše govori i piše na sadašnjem vodećem jeziku nego na maternjem. Pod istom senkom je čitava stara Evropa.“
Pod sloganom „Ključ je u knjigama“ do 29. oktobra, koliko manifestacija traje, posetiocima će se predstaviti oko 500 izlagača, od čega oko 50 iz inostranstva. Prve večeri interesovanje je bilo veliko, otvaranju su prisustvovale brojne diplomate, a među posetiocima su i Svetislav Basara, Ljubica Arsić, Vladan Matijević, Vule Žurić...
I činjenica da je počasni gost zapravo nemački jezik (programom "Četiri zemlje jedan jezik" predstavljaju se Nemačka, Austrija, Švajcarska i Lihtenštajn) ispraćena je pohvalama I znatiželjom za savremeno književno stvaralaštvo na germanskom govornom području.
Publici će tokom narednih dana biti predočeno oko 1.000 knjiga savremenih autora iz sve četiri zemlje, od čega čak 350 naslova premijerno. Zvezda ovogodišnjeg sajma je nobelovka Herta Miler, a gosti su i renomirani stvaraoci i Marsel Bajer, Vladimir Kaminer, Jan Vagner, Folker Kučer, Ingo Šulce, Arno Kameniš, Dana Grigorča, Melinda Nađ Abonji, Jonas Lišer, Tereza Preauer, Valentin Grebner, Luc Ratenov, Katrin Regla….
Početak programa počasnog gosta biće "Neobična geografija" 23. oktobra kada će ambasadori Nemačke, Austrije i Švajcarske Aksel Ditman, Johanes Ajgner i Filip Ge, kao i princ Stefan Lihtenštajnski u razgovoru sa piscem i bivšim ambasadorom Srbije u Beču Draganom Velikićem na zanimljiv način predstaviti svoje zemlje i kulturu.
Različitim programima tokom Sajma biće obeleženo 800 godina od krunisanja Stefana Prvovenčanog, 250 godina Filipa Višnjića, 125 godina od rođenja Ive Andrića, 150 godina od smrti Šarla Bodlera, vek smrti Vladislava Petkovića Disa i Milutina Bojića, 170 godina Njegoševog "Gorskog vijenca", pet decenija od izdavanja romana "100 godina samoće" Gabrijela Garsije Markesa i "Derviš i smrt" Meše Selimovića.
Segment pod nazivom "Sećamo se" posvećen je Borislavu Mihajloviću Mihizu, Nikoli Miloševiću, Stevanu Raičkoviću i Vladanu Desnici.
Porodični dani su 23. i 24. oktobar, školski dan je 26, a cene ulaznica su napromenjene u odnosu na prethodne godine – pojedinačna je 250 a grupna 150 dinara.
VAŠAR ILI CENTAR SVETA Kako pisci ocenjuju Sajam knjiga
Muharem Bazdulj i pisci iz regiona su uglavnom oduševljeni, dok domaći autori imaju i poneku zamerku na ovu manifestaciju.
Zamenik ambasadora Nemačke Aleksandar Jung predao Otvorenu knjigu Muhamedu Aminu Belažu, ambasadoru Kraljevine Maroka
Juče je zamenik ambasadora Nemačke Aleksandar Jung predao Otvorenu knjigu Muhamedu Aminu Belažu, ambasadoru Kraljevine Maroka, koja će sledeće godine biti počasni gost Sajma, čime je simbolično zatvorena ovogodišnja manifestacija.
U prethodnih sedam dana pod sloganom „Ključ je u knjigama” održan je 62. Sajam knjiga na kome je bilo ukupno 1.033 učesnika, 525 programa, od čega 10 izložbi, a jedan od simpatičnih komentara koji se mogao čuti u njegovoj završnici glasi: Sajam je završen, a ključ ostaje u knjigama.
Upitan za utiske, Miljenko Jergović kaže da je Sajam „što bi se žargonski reklo, bio super”.
Miljenko Jergović
- Ono što nije bilo nimalo super, tj. nije bilo dobro je, nazovimo to, arhitektura hale I. Izdavači su izmenjali mesta, a kao da niko nije vodio računa ni o rasporedu ni o strukturi štandova. Sve je bilo nepregledno - navodi Jergović.
Muharem Bazdulj napominje da je Sajam, kao i uvek, dao godišnji presek izdavačke produkcije.
Muharem Bazdulj
- Još uvek je u Srbiji, šta god ko pričao, izdavačka produkcija jedan od najboljih segmenata društva, jedan od retkih u kome Srbija može bez ikakvog kompleksa da se meri sa mnogo uređenijim i ekonomski razvijenijim zemljama. Veoma je dobro, i meni lično vrlo drago, da kvalitativni nivo ponude knjiga ne pada, na volšeban način uspeva da se održava. Institut zemlje gosta je uvek dragocen da se bolje upoznamo sa savremenim tokovima u nekoj književnosti, ovoga puta nemačkog govornog područja ali meni je pre svega Sajam prilika da se na jednom mestu sagleda presek izdavačke produkcije. Na mene je posebno, u najlepšem smislu, ostavila utisak činjenica da je "Akademska knjiga" nagrađena jer oni zaista rade važne i odlične stvari. Da pomenemo samo na kako dostojanstven način se bave izdavanjem savremene svetske poezije, recimo prevod Drinke Gojković knjige Encesbergera, to podseća na ona dobra stara vremena kad su postojali ugledni državni izdavači koji su o tome brinuli. Zahvaljujući njima privilegovani smo da možemo čitati dnevnike Tarkovskog. Pomenimo obnavljanje Andrićevog izgubljenog romana, pa vraćanje u focus Aleksandra tišme njegovim sabranim delima…. Rade kapitalne stvari - ističe Bazdulj. Čuveni aforističar Aleksandar Baljak kaže da se ne može oteti utisku da se Sajam sve više pretvara u vašar.
Aleksandar Baljak
- Sve manje pisaca ovde vidim, čuo sam od mnogih da čak nemaju ni želju da dođu na Sajam, što ranije nije bio slučaj. Naprotiv, Sajam je bio mesto okupljanja na koje su pisci rado dolazili. Pretvorilo se u marketing velikih izdavača, koji su zapravo proterali pisce - objašnjava Baljak. Knjiga Aleksandra Baljka koja je na ovogodišnjim Sajmu privukla veliku pažnju je "Zidovi na horizontu", a zamoljen da nam pokloni jedan aforizam kaže:"Srbija je mnogo lepa zemlja. Koji god deo da uzmete nećete se pokajati”.
Mihajlo Pantić kaže da su njegovi utisci suštinski podeljeni.
Mihailo Pantić
- S jedne strane, pričinjava i radost i zadovoljstvo da se sagleda izdavačka produkcija, kao i činjenica da je bar tih sedam dana knjiga u središtu pažnje. S druge strane, način na koji je knjiga ovde prezentovana prilično je problematičan. Jer, Sajam se pretvorio u našminkani buvljak gde se od šume ne vidi drvo. Ovde se ponajmanje vidi knjiga, a ponajviše buka i bes marketinga i svega onoga što ide uz to. U logici supermarketa, dobra knjiga je zagubljena - ističe Pantić.
Vedrana Rudan
Popularna hrvatska književnica Vedrana Rudan navodi da nju beogradski Sajam knjiga uvek fascinira.
- Taj entuzijazam i ta strast građana Srbije da su spremni platiti da bi kupili knjigu je meni neverovatna. Dolazim iz zemlje u kojoj knjižare ne postoje, knjige ne postoje… Dolazim, dakle, iz pećine u, za mene, centar sveta. Osećam se ko pijanac u buretu dobre rakije - zaključuje Rudan
