Bela Roda

[nikouro]

Bela roda
Ciconia ciconia



Taksonomija
​

• Carstvo: Animalia
• Tip: Chordata
• Razred: Aves
• Red: Ciconiiformes
• Porodica:Ciconiidae
• Rod: Ciconia
• Vrsta: Ciconia

Opšti opis

Perje im je, izuzev crnih krila, prljavo belo, kljun dug i upadljivo crven, noge krvavo crvene, dok je gola mrlja oko očiju sivkasto - crvena. Za razliku od drugih roda, nekoliko vrsta ima crn gornji deo tela i krila, a beo stomak i donji deo repa. Mladi su zagasitije boje, braonkastiji od odraslih. Roda je visoka 1,10m, a raspon krila iznosi 2,24m. Ženka je manja.

Rasprostranjenost
​

Roda živi u svim delovima Evrope, osim nordijskih zemalja, iako se ne gnezde svugde. Tako, između ostalog, posećuje Englesku, gde je nekada bila česta, a danas je retka. Isto tako se, manje ili više, povukla iz Grčke, jer su je stanovnici Moreje kao svetu Tursku pticu potpuno zaplašili. Tamo gde se Turska vladavina zadržala duže i gde ustanak grčkog naroda nije sve izravnao sa zemljom zadržale su i rode svoje gnezda, npr. na ostrvu Eubeji, ali tamo gde je helenizam procvetao već posle prvih dana revolucije, smanjio se broj roda, ili su sasvim iščezle. U Španiji je retka u krajevima koji su inače za nju jako povoljni.

Stanište
​

Roda voli ravne, otvorene i duboke krajeve bogate vodom, naročito močvare, ali najradije boravi u krajevima u kojima se naselio čovek. Događa se da se mnoge bele rode naseljavaju i daleko od ljudskih kuća u šumama, pa tu na visokom drveću grade svoje veliko gnezdo od granja, ali većina se gnezdi na krovovima seoskih zgrada.

Ishrana

Roda se hrani raznim životinjama. Ona je razbojnik u pravom smislu reči. Izgleda da najviše voli vodozemce, insekte i kišne gliste, ali verovatno samo radi toga što ih najlakše može uhvatiti. U običnom lovu najčešće nailazi na žabe, miševe i insekte, pa ih odmah guta. Ubija i guštere, slepiće, belouške, pa čak i otrovne zmije. Isto tako pohlepno hvata ribe kao i žabe, pa ponekad predano lovi ribu u mutnoj vodi i guta čak i one koje su dugačke kao ljudska ruka.


Razmnožavanje
​

Najčešće snese 4 - 6 jaja. Oba roditelja leže na jajima oko 28 - 31 dan i brinu se o mladuncima.



Literatura

​

Alfred Edmund - Brem, Otokar Keršovani, 1967. godina


​

izvor : Gimnazijaso

 

[belja91]

Roda - kućni ljubimac?

[h=2]Roda - kućni ljubimac?[/h]Porodica Blanuša iz Banoštora ima zaista neobičnog kućnog ljubimca. Našli ga, sa slomljenim krilom, kad je bio mladunče, sad je član porodice.

Kako je zamirisalo proleće i primaklo se vreme da se i na obronke Fruške gore kod Banoštora vrate rode, tako je i on, ili ona, još se ne zna, počeo da se ponaša drugačije. Kao da, drevnim instinktom, predoseća dolazak svojih, Đole, naročito s večera, zabaci glavu unazad, ispruži kljun ka nebu i, kao da nekog doziva, dugo i snažno klepeće krilima.

- Sasvim malog, sa slomljenim desnim krilom, pronašla sam ga prošlog leta, nedaleko od gnezda roda na staroj banoštorskoj crkvi - priča Iris Blanuša, u porodičnoj kući na ulazu u Banoštor.

- Izlečili smo ga dečjim antibioticima i ljubavlju i sada se, evo, šepuri u našem domu.
U trenutku dolaska reportera „Novosti“, neobična banoštorska roda je, na jednoj nozi naravno, mirno stajala u trpezariji.

- Đole nas razlikuje po glasovima, a meni je najbliži jer ga najčešće hranim i s njim provodim najviše vremena - veli ona dok mu „servira“ jutarnji, ne baš raskošan obrok: šest-sedam sirovih girica koje, inače, obožava.
Otprilike toliko Đole pojede i za večeru, a u međuvremenu, u dvorištu sam lovi gliste, miševe, pa čak i krtice.

Kao i sa ljudima, Đole u „miroljubivoj koegzistenciji“ živi i sa drugim kućnim ljubimcima u dvorištu Blanuša, pre svega sa Azrom i Nensi, kerušama rase srpski odbrambeni pas, kao i dvema mačkama koje, doduše, umeju da mu ukradu hranu, i sa jatom gusaka i pataka.
- Seoski veterinar nije uspeo da utvrdi da li je muško ili žensko, pa ćemo ga uskoro voditi u Zoološki vrt u Subotici, a ako se pokaže da je ovo drugo, zvaćemo ga Đulijeta - smeje se Iris. - Važniji razlog za taj odlazak je pregled njegovog slomljenog krila i mogućnost operacije koja bi mu vratila sposobnost da leti, što inače stalno pokušava.

Ti pokušaji su se, međutim, završavali na četiri-pet metara vazdušne plovidbe i prinudnim prizemljenjem. Jovan Lakatoš, jedan od najpoznatijih srpskih ornitologa, nije prevelik optimista.

- Krilo bi najpre moralo opet da se lomi, a ponovno pravilno srastanje bilo bi neizvesno - veli on. - Rute roda pri seobama duge su 10.000-12.000 kilometara, pa je pitanje i da li bi on to, čak i da krene, mogao da izdrži.
Pošto su rode, bez izuzetka, verne svojim gnezdima, i Đoletovi roditelji će se, dodaje Lakatoš, uskoro vratiti u Banoštor.

- Toplog ponovonog susreta, nažalost, neće biti, jer se kod roda koje, uzgred, žive i preko 30 godina, veze između roditelja i mladunaca definitivno kidaju kada ovi prolete - kaže Lakatoš. - Štaviše, Đole bi, da pokuša da uđe u rodno gnezdo, bio tretiran kao neprijatelj, pa je bezbednije da ga tamo ne nose.

životinje.rs