Baštenski poslovi koji se obavljaju na zemlji

[Nostradamus]

Nemačka narodna pesma kaže: „U martu farmer stavlja jaram na svog malog konja“. Ona uči decu o godišnjim dobima. Da li ste se ikada zapitali zašto farmer to radi u martu?
Vaše životno iskustvo i posmatranje prirode u bašti vam je sigurno pomoglo da dođete do odgovora: razni faktori se javljaju u martu. Dani su duži i topliji, sneg se istopio i tlo se polako suši, pojavljuju se novi cvetovi i sadnice, rastu grmovi i pojavljuje se smola na drveću. Sve ovo je rezultat kompleksnog međusobnog uticaja između svetla, temperature i vlažnosti. Pre nego što postane previše stručno: farmer prati svoju intuiciju jer kada je reč o prirodi, posebno ako se bavite biljkama, jedna stvar je zaista važna - uraditi pravu stvar u pravo vreme. I sve kreće od jedne stvari: rada na zemlji!

 

[Nostradamus]

[h=3]Koja vrsta obrađivanja zemljišta je najbolja?[/h] Odgovor je, kao i obično kada je bašta u pitanju, jednostavan: zavisi! Ako zemljište nije čišćeno od korova od jeseni i ako je prekriveno baštenskim smećem ili su prisutni ostaci jesenjeg ili zimskog povrća, najpre sve to treba raščistiti - bilo uklanjanjem svega ili ukopavanjem. Ako ste pažljivo položili zeleno đubrivo u leje preko zime, postupak je isti. Ako je, naprotiv, zemljište prezimilo čisto i uredno, samo ga u martu treba prodrljati. Površine koje ste prekopali treba prvo izložiti kiši i ostaviti 2 nedelje da bi se zemljište sleglo pre drljanja. Čim se zemljište prosuši nakon drljanja, ujednačite ga velikim grabuljama (npr. drvenim), razdvojte preostalo grumenje zemlje i poravnajte finim račvastim grabuljama. Leja je tada spremna za setvu i sadnju.

 

[Nostradamus]

[h=3]Nekoliko važnih detalja[/h] Gore navedeno „zavisi“ znači da treba pratiti stanje zemljišta. Stoga, kada se priprema zemljište na proleće, preporučljivo je da se tlo od ilovače ili gline učini mekšim dodavanjem grubog peska. U zavisnosti od toga koliko je zemljište čvrsto, otprilike 1 kolica (oko 80 litara) peska na 2-5 kvadratnih metara leje bi trebalo da bude dovoljno. S druge strane, možete da zamenite pesak ilovačom ako je zemljište peskovito.

Bilo da je reč o pesku ili ilovači - krečnjak u bašti predstavlja problem za oba. Peskovito zemljište često ima manjak krečnjaka, zbog čega bi mu u proleće trebalo dodati (za održavanje nivoa krečnjaka) oko 50 do 100 ili čak 150 g/m2 baštenskog krečnjaka (da bi se obnovila količina krečnjaka). Zemljište sa ilovačom takođe treba obogatiti krečnjakom. Potrebno je izvršiti analizu zemljišta (otprilike jednom u tri godine) da bi se utvrdilo stanje zemljišta u bašti, gde treba đubriti, a gde postoji opasnost od dodavanja previše đubriva. Zemljište u bašti često sadrži previše fosfora. Kombinovano đubrivo koje takođe dodaje fosfor može previše da nađubri zemljište i doslovno predstavlja bacanje novca. Imajte u vidu da 100 g/m2 krečnjaka može da poveća baznost zemljišta za 1 stepen. Vidite: ono što uradite ili ne uradite kada je u pitanju zemljište može da promeni neke druge parametre, hteli vi to ili ne. Zemljište je složen organizam - ne samo čestice zemlje, već ceo mikrokosmos! Stoga je zemljište toliko uzbudljiva tema. Sve u svemu, ono što uradite ili ne uradite može da uništi zemljište ili da vašim omiljenim biljkama pruži upravo ono što im je potrebno.

 

[Nostradamus]

Kada već govorimo o omiljenim biljkama, možemo reći da: baštovani koji su prevelike entuzijaste nekada nasumice udaraju baštenskim alatom po lejama sa žbunjem i drvenastim biljkama. Nemojte raditi samo da „otaljate“. Možete da pričinite veliku štetu tokom rada na zemlji, naročito korenju baštenskih biljaka sa pljosnatim korenjem, kao što su rododendron, grm ribizle ili svib, itd, a takođe i u oblastima sa travom i žbunovima koji formiraju izdanke, kao što su spartina ili nana. Ovo je slučaj kada rad na zemljištu može da uništi korenje koje je blizu površine.