LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Banke uzmu milijarde samo za račune
[/h] Izvor: Blic
Beograd -- Najlakše zarađene pare u bankarskom sektoru verovatno su one koje se sliju po osnovu održavanja tekućeg računa.
(Novosti)
Za tu uslugu banke u Srbiji mesečno uzmu u proseku 960 miliona dinara a da pritom nemaju nikakav poseban trošak.
Do sume od gotovo milijardu dinara mesečno, odnosno 11,5 milijardi dinara godišnje, dolazi se ako se uzme prosečna tarifa od 150 dinara i pomnoži sa 6,4 miliona tekućih računa, koliko beleži Udruženje banaka.
Pa iako tekući račun nije automobil pa da mu treba održavanje (servis, tehnički pregled, popravka), bankari se vajkaju i da oko njega ima posla i troška.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kamata na tekući račun
Da bi se pozicionirale na tržištu, pojedine banke nude i stimulativnu kamatu po tekućem računu. To je njihova konkurentska prednost na tržištu koje broji 33 banke pošto je reč uglavnom o manjim bankama sa manjim tržišnim učešćem i slabijom zastupljenošću po broju filijala, bankomata, naročito u unutrašnjosti. U Erste banci kažu da im ta usluga nije zanimljiva jer je reč o simboličnoj kamati koju bi dobio klijent od 0,5 ili jedan odsto godišnje. U Folksbanci nude kamatu na sredstva koja se u toku meseca ne troše sa računa i kamatna stopa je oko tri odsto godišnje.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Objašnjavaju da je uposlen službenik, informacioni sistem košta, kao i baze podataka, a habaju se i računari. U suštini navode sve one troškove koji postoje i kad odobravaju kredite, primaju štednju, knjiže račune ili pružaju bilo koju drugu uslugu.
"Uostalom, banke treba nešto i da zarade. Ne možemo sav profit ostvariti kroz kamate na kredite pošto banka plaća kamatu na štednju", kaže jedan bankar.
Dušan Uzelac sa portala Kamatica kaže da je održavanje tekućeg računa najlakša zarada za banku, koja na taj način naplaćuje u suštini neograničen resurs.
"Uz tu uslugu, banke obično imaju čitav paket drugih usluga. Recimo, samim otvaranjem tekućeg računa dobio sam i putno zdravstveno osiguranje dok sam u Evropi. Ideja je da vam prodaju sve to za nešto višu cenu od običnog održavanja", kaže Uzelac.
Na opasku da su uglavnom strane banke te koje papreno naplaćuju održavanje tekućeg računa, i do 450 dinara mesečno, Miroslav Rebić, direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom banke Sosijete ženeral kaže da je reč o poslovnoj strategiji.
"Ja se sećam da sam plaćao održavanje računa i pre 20 godina u tadašnjoj Beobanci", kaže Rebić.
On dodaje da građani u tom “skupom” paketu dobijaju korišćenje debitnih kartica, slanje izvoda sa računa, mobilno i veb-bankarstvo, mogućnost plaćanja računa, kao i prebacivanje sredstava sa deviznog na dinarski račun, što je naročito korisno u inostranstvu.
[/h] Izvor: Blic
Beograd -- Najlakše zarađene pare u bankarskom sektoru verovatno su one koje se sliju po osnovu održavanja tekućeg računa.
(Novosti)
Do sume od gotovo milijardu dinara mesečno, odnosno 11,5 milijardi dinara godišnje, dolazi se ako se uzme prosečna tarifa od 150 dinara i pomnoži sa 6,4 miliona tekućih računa, koliko beleži Udruženje banaka.
Pa iako tekući račun nije automobil pa da mu treba održavanje (servis, tehnički pregled, popravka), bankari se vajkaju i da oko njega ima posla i troška.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Kamata na tekući račun
Da bi se pozicionirale na tržištu, pojedine banke nude i stimulativnu kamatu po tekućem računu. To je njihova konkurentska prednost na tržištu koje broji 33 banke pošto je reč uglavnom o manjim bankama sa manjim tržišnim učešćem i slabijom zastupljenošću po broju filijala, bankomata, naročito u unutrašnjosti. U Erste banci kažu da im ta usluga nije zanimljiva jer je reč o simboličnoj kamati koju bi dobio klijent od 0,5 ili jedan odsto godišnje. U Folksbanci nude kamatu na sredstva koja se u toku meseca ne troše sa računa i kamatna stopa je oko tri odsto godišnje.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Objašnjavaju da je uposlen službenik, informacioni sistem košta, kao i baze podataka, a habaju se i računari. U suštini navode sve one troškove koji postoje i kad odobravaju kredite, primaju štednju, knjiže račune ili pružaju bilo koju drugu uslugu.
"Uostalom, banke treba nešto i da zarade. Ne možemo sav profit ostvariti kroz kamate na kredite pošto banka plaća kamatu na štednju", kaže jedan bankar.
Dušan Uzelac sa portala Kamatica kaže da je održavanje tekućeg računa najlakša zarada za banku, koja na taj način naplaćuje u suštini neograničen resurs.
"Uz tu uslugu, banke obično imaju čitav paket drugih usluga. Recimo, samim otvaranjem tekućeg računa dobio sam i putno zdravstveno osiguranje dok sam u Evropi. Ideja je da vam prodaju sve to za nešto višu cenu od običnog održavanja", kaže Uzelac.
Na opasku da su uglavnom strane banke te koje papreno naplaćuju održavanje tekućeg računa, i do 450 dinara mesečno, Miroslav Rebić, direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom banke Sosijete ženeral kaže da je reč o poslovnoj strategiji.
"Ja se sećam da sam plaćao održavanje računa i pre 20 godina u tadašnjoj Beobanci", kaže Rebić.
On dodaje da građani u tom “skupom” paketu dobijaju korišćenje debitnih kartica, slanje izvoda sa računa, mobilno i veb-bankarstvo, mogućnost plaćanja računa, kao i prebacivanje sredstava sa deviznog na dinarski račun, što je naročito korisno u inostranstvu.