Šta je novo?
Član
Učlanjen(a)
18.06.2010
Poruka
936
th_new.gif
Bankarstvo (skripta)

Evo jedan mali delic sadrzaja:
Nauka u bankarstvu
Nastanak i razvoj banaka
Vrste banaka
Bankarski poslovi i njihova podela
Depozitne banke
Univerzalne banke (banke opsteg tipa)
Specijalizovane i granske banke
Parabankarski finansijski posrednici
Kontrola poslovanja banaka
Monetarna kontrola poslovanja banaka
Interna kontrola poslovanja
Finansijski i investicioni potencijal banke
Kapital banke
Regulisanje obavezne rezerve banaka kod CB
Operacije na otvorenom trzistu
Politika eskontne stope
Upravljanje CB i organizacija poslovanja
Poslovi bankarskih usluga u platnom prometu
Instrumenti platnog prometa.....................................i jos mnogo toga na 54 strane.................


Kod:
[ATTACH]8173.vB[/ATTACH]
Za otvaranje fajla potreban je Word 2007 ili noviji
 

Prilozi

  • NAUKA U BANKARSTVU.zip
    74,5 KB · Pregleda: 102
Poslednja izmena:
MODERATOR
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.466
Ukratko o bankarskim sredstvima i plasmanima.
Glavni izvori bankarskih sredstava sastoje se iz:
- Dugoročnih i kratkoročnih depozita pravnih lica i građana;
- Kredita od drugih banaka i finansijskih ogranizacija i fondova;
- Vlastitih sredstava.
Banka klasifikuje i vodi evidenciju sredstava (pasive) po ročnosti, da bi znala sa kakvom vrstom plasmana može računati. Naime, Banke o tome moraju strogo voditi računa – da usklada dugoročne i kratkoroče izvore, sa dugoročnim i kratkoročnim plasmanima, (kreditima) jer bi u suprotom ugrozile svoju likvidnost. To znači da se dugoročni plasmani moraju kretati u visini dugoročnih izvora, odnosno, kratkoročni plasmani moraju odgovarati kratkoročnim izvorima.
Ovo je princip. To ne znači da se izvori i plasmani, po njihovoj ročnosti, moraju podudarati u paru. To u praksi nikada nije tako. Postoje, naime neke vrste kratkoročnih depozita koje se jednim dijelom i u određenim okolnostima mogu smatrati dugoročnim izvorima i kao takvi plasirati kao dugoročni plamani. Uzmimo primjer tekućih računa grđana, i žiro računa preduzeća. To su kratkoročna sredstva, odnosno, kratkoročni depoziti, čije se stanje svakodnevno mijenja. Međutim, bez obzira na te promjene, na tim računima uvijek postoji neko stanje, neka količina sredstava. Prosječno godišnje stanje na takvim računima, može se smatrati dugoričnom pasivom, to jest, dugoročnim stanjem izvora sredstava, pa se kao takvo može dugoročo plasirati.
Zbog toga su obično dugoročni plasmani veći od nominalnog inosa dugoročnih izvora. Međutim, u ovakvoj kreditnoj politici se ne smije pretjerati i pri njenom planiranju, moraju se uzeti u obzir i mnogi drugi faktori koji mogu uticati na promjenu prosječnog stanja kratkoročnih računa.
 
Poslednja izmena:
Top