- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Bankarski troškovi jači od zakona
Iako zakon zabranjuje finansiranje nekih bankarskih usluga, mnoge od njih i dalje se naplaćuju, samo pod drugim imenom. Broj provizija i naknada koje građani plaćaju u bankama svakodnevno se povećava.
Broj provizija i naknada koje klijenti svakodnevno plaćaju kada odu u banku stalno se povećava. Iako je zakonom zabranjeno naplaćivanje nekih bankarskih usluga, mnoge od njih i dalje se naplaćuju, ali pod drugim imenom.
I broj primedbi na rad banaka se povećava. U prvih osam meseci ove godine, Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije primio je 1.169 prigovora, od čega se gotovo 90 odsto odnosi na rad banaka. Ali ni građani nisu dovoljno informisani, ne znaju svoja prava, a ponekad i pogrešno tumače uslove poslovanja banke.
Banka može da iznenadi klijente naknadama za koje oni ni ne znaju da postoje. Tako, na primer, posle zabrane naplaćivanja zatvaranja računa i naknade za podizanje para sa njega, banke su se snašle, pa vam sada neke mogu naplatiti naknadu za podizanje novca, ako on nije uplaćen po osnovu zarade ili penzije.
Banke često ističu i da menjačke poslove obavljaju bez provizije, ali su zato razlike u kursevima banaka i menjačnica drastične. Kursna razlika koju plaćaju građani je, u stvari, i uračanata provizija.
"Oni su, zapravom suočeni sa plaćanjem nekih troškova na koje nisu računali i sa kojima nisu bili upoznati u trenutku potpisivanja ugovora, ili je to između redova ili su to ono što nazivamo mala slova u ugovoru", kaže Alma Grba sa portala nezadovoljnih potrošača www.nisamovca.rs.
"Pa, su tu euribor, libor, belibor neki termini koji se ne koriste, koje niti žele niti mogu da razumeju", ističe Dušan Uzelac sa portala Kamatica - Najposhttp://www.kamatica.comećeniji finansijski portal.
Međutim, ni građani često nisu odgovorni prema svom novcu. Oni uglavnom ne čitaju ugovore koje potpisuju, ili ih ne čitaju detaljno. Iako se, po zakonu, finansijske usluge moraju oglašavati na jasan i razumljiv način, građani su neretko i žrtve igre rečima.
"Banka je u obavezi da istakne sve svoje troškove i da kaže građanima, i to je najmanji problem. Najveći je što su ti tarifnici često knjige u ekspoziturama i građani niti umeju niti mogu da bistre sve to i oslanjaju se na opštu informisanost sa druge strane pulta i na dobru volju da će to proći sa tim troškovima koji im budu iskazani", upozorava Dušan Uzelac.
U Udruženju banaka tvrde da prigovori građana nisu uvek i opravdani jer banke mogu u okviru poslovne politike samo ono što zakon nije zabranio.
"Ono što zakon zabranjuje ili izričito zabranjuje banke nemaju izbora. Možda su formulacije u ugovorima malo složenije, pa možda svi ne razumeju, ali na prosto pitanje 'koliko to košta' i 'koliko ja plaćam' svako će dobiti precizan odgovor", ističe predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Kazne za kršenje zakona su i do 800.000 dinara. To nije obeshrabrilo banke da pronađu rupe u propisu i ipak naplate usluge na neki način. Zato bi građani trebalo da se dobro informišu kako bi izabrali između 32 banke u Srbiji.
Izvor:
rts.rs
Iako zakon zabranjuje finansiranje nekih bankarskih usluga, mnoge od njih i dalje se naplaćuju, samo pod drugim imenom. Broj provizija i naknada koje građani plaćaju u bankama svakodnevno se povećava.
Broj provizija i naknada koje klijenti svakodnevno plaćaju kada odu u banku stalno se povećava. Iako je zakonom zabranjeno naplaćivanje nekih bankarskih usluga, mnoge od njih i dalje se naplaćuju, ali pod drugim imenom.
I broj primedbi na rad banaka se povećava. U prvih osam meseci ove godine, Centar za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije primio je 1.169 prigovora, od čega se gotovo 90 odsto odnosi na rad banaka. Ali ni građani nisu dovoljno informisani, ne znaju svoja prava, a ponekad i pogrešno tumače uslove poslovanja banke.
Banka može da iznenadi klijente naknadama za koje oni ni ne znaju da postoje. Tako, na primer, posle zabrane naplaćivanja zatvaranja računa i naknade za podizanje para sa njega, banke su se snašle, pa vam sada neke mogu naplatiti naknadu za podizanje novca, ako on nije uplaćen po osnovu zarade ili penzije.
Banke često ističu i da menjačke poslove obavljaju bez provizije, ali su zato razlike u kursevima banaka i menjačnica drastične. Kursna razlika koju plaćaju građani je, u stvari, i uračanata provizija.
"Oni su, zapravom suočeni sa plaćanjem nekih troškova na koje nisu računali i sa kojima nisu bili upoznati u trenutku potpisivanja ugovora, ili je to između redova ili su to ono što nazivamo mala slova u ugovoru", kaže Alma Grba sa portala nezadovoljnih potrošača www.nisamovca.rs.
"Pa, su tu euribor, libor, belibor neki termini koji se ne koriste, koje niti žele niti mogu da razumeju", ističe Dušan Uzelac sa portala Kamatica - Najposhttp://www.kamatica.comećeniji finansijski portal.
Međutim, ni građani često nisu odgovorni prema svom novcu. Oni uglavnom ne čitaju ugovore koje potpisuju, ili ih ne čitaju detaljno. Iako se, po zakonu, finansijske usluge moraju oglašavati na jasan i razumljiv način, građani su neretko i žrtve igre rečima.
"Banka je u obavezi da istakne sve svoje troškove i da kaže građanima, i to je najmanji problem. Najveći je što su ti tarifnici često knjige u ekspoziturama i građani niti umeju niti mogu da bistre sve to i oslanjaju se na opštu informisanost sa druge strane pulta i na dobru volju da će to proći sa tim troškovima koji im budu iskazani", upozorava Dušan Uzelac.
U Udruženju banaka tvrde da prigovori građana nisu uvek i opravdani jer banke mogu u okviru poslovne politike samo ono što zakon nije zabranio.
"Ono što zakon zabranjuje ili izričito zabranjuje banke nemaju izbora. Možda su formulacije u ugovorima malo složenije, pa možda svi ne razumeju, ali na prosto pitanje 'koliko to košta' i 'koliko ja plaćam' svako će dobiti precizan odgovor", ističe predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Kazne za kršenje zakona su i do 800.000 dinara. To nije obeshrabrilo banke da pronađu rupe u propisu i ipak naplate usluge na neki način. Zato bi građani trebalo da se dobro informišu kako bi izabrali između 32 banke u Srbiji.
Izvor:
rts.rs