LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Finansijska politika Brisela
Bankarski porez u deset zemalja EU
Deset zemalja Evropske unije uvelo je ili planira da uvede posebni bankarski porez koji bi, kako se procenjuje, nekim bankama oduzeo čak četvrtinu profita.
To su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Belgija, Danska, Kipar, Austrija, Portugal, Mađarska i Švedska, objavio je londonski "Fajnenšel tajms".
O uvođenju tzv. bankarskog poreza u zemljama EU razgovarano je i na poslednjem skupu u Briselu u decembru, kada je zaključeno da je to u kompetenciji država članica i da svaka zemlja treba sama da se opredeli.
Uvođenje ovog poreza ima za glavni cilj da spreči da u slučaju ponovne finansijske krize zemlju spasavaju poreski obveznici, a ne oni koji su faktički odgovorni za tu krizu, tj. banke.
Pitanje je, međutim, koliko će vlada to učiniti, jer je deo njih tu meru faktički najavio kao neku vrstu prijetnje "ekonomski i socijalno bezobzirnim bankama", piše "Slobodna Dlmacija" .
Jedna od prvih zemalja koja je još sredinom prošle godine donela zakon o uvođenju ovog poreza je Mađarska. Dosta vlada se o tome uopšte nije ni izjašnjavalo, a bilo je i takvih koje su, poput češke vlada desnog centra, takvu intervenciju kategorično odbile.
Po predviđanima "Fajnenšel tajmsa", ovim porezom najviše bi bila pogođena velika francuska banka Kredi Agrikol, kojoj bi bila oduzeta gotovo četvrtina profita pre oporezivanja.
Druga najviše pogođena banka bi bila holandski ING, koji ostaje bez oko 21 odsto profita, treća je danski Bank (15 odsto).
Način oporezivanja se razlikuje od zemlje do zemlje, ali se računa s tim da se u prosjeku oduzme oko 0,05 odsto bankarske pasive, to jest obaveza. U nekim zemljama to bi bilo i više, na primer, u Velikoj Britaniji 0,075 odsto ukupnih obaveza.
U Mađarskoj se procjenjuje da će se od bankarskog poreza ubrati gotovo milijardu dolara i oko 720 miliona evra.
Za Mađarsku, čija je državna kasa bila ispražnjena i našla se u krizi još pre izbijanja svetske finansijske krize u jesen 2008, to nije mali efekt.
Tamo je, međutim, cilj pre svega punjenje prazne državne kase i pokrivanje deficita.
Nakon odluke Mađarske o uvođenju ovog poreza, austrijska Erste bank saopštila je da će zatvoriti u Mađarskoj 17 fijalila i otpustiti oko 200 ljudi.
Blic
Bankarski porez u deset zemalja EU
Deset zemalja Evropske unije uvelo je ili planira da uvede posebni bankarski porez koji bi, kako se procenjuje, nekim bankama oduzeo čak četvrtinu profita.
To su Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Belgija, Danska, Kipar, Austrija, Portugal, Mađarska i Švedska, objavio je londonski "Fajnenšel tajms".
O uvođenju tzv. bankarskog poreza u zemljama EU razgovarano je i na poslednjem skupu u Briselu u decembru, kada je zaključeno da je to u kompetenciji država članica i da svaka zemlja treba sama da se opredeli.
Uvođenje ovog poreza ima za glavni cilj da spreči da u slučaju ponovne finansijske krize zemlju spasavaju poreski obveznici, a ne oni koji su faktički odgovorni za tu krizu, tj. banke.
Pitanje je, međutim, koliko će vlada to učiniti, jer je deo njih tu meru faktički najavio kao neku vrstu prijetnje "ekonomski i socijalno bezobzirnim bankama", piše "Slobodna Dlmacija" .
Jedna od prvih zemalja koja je još sredinom prošle godine donela zakon o uvođenju ovog poreza je Mađarska. Dosta vlada se o tome uopšte nije ni izjašnjavalo, a bilo je i takvih koje su, poput češke vlada desnog centra, takvu intervenciju kategorično odbile.
Po predviđanima "Fajnenšel tajmsa", ovim porezom najviše bi bila pogođena velika francuska banka Kredi Agrikol, kojoj bi bila oduzeta gotovo četvrtina profita pre oporezivanja.
Druga najviše pogođena banka bi bila holandski ING, koji ostaje bez oko 21 odsto profita, treća je danski Bank (15 odsto).
Način oporezivanja se razlikuje od zemlje do zemlje, ali se računa s tim da se u prosjeku oduzme oko 0,05 odsto bankarske pasive, to jest obaveza. U nekim zemljama to bi bilo i više, na primer, u Velikoj Britaniji 0,075 odsto ukupnih obaveza.
U Mađarskoj se procjenjuje da će se od bankarskog poreza ubrati gotovo milijardu dolara i oko 720 miliona evra.
Za Mađarsku, čija je državna kasa bila ispražnjena i našla se u krizi još pre izbijanja svetske finansijske krize u jesen 2008, to nije mali efekt.
Tamo je, međutim, cilj pre svega punjenje prazne državne kase i pokrivanje deficita.
Nakon odluke Mađarske o uvođenju ovog poreza, austrijska Erste bank saopštila je da će zatvoriti u Mađarskoj 17 fijalila i otpustiti oko 200 ljudi.
Blic