- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
[h=2]Banje delotvorne za većinu bolesti[/h]Srbija sa više od 300 različitih vrsta lekovitih voda spada u najbogatija svetska izvorišta, pri čemu svaka opisana voda u svetskoj literaturi postoji i u našoj zemlji
Naš narod od davnina posećuje banje - u njih se odlazi kada se završi sa lečenjem kod doktora, ali i onda kada lekar nema pravo rešenje za njih. Naprosto, banje su deo tradicionalnog lečilišnog miljea, a koliko je ovakav stav prema banjskim lečilištima opravdan, objašnjava stručnjak zabalneoklimatologiju prof. dr Milisav Čutović sa Medicinskog fakulteta.
- U terapijskom smislu, balneoklimatska, a ne banjska lečilišta, kako je u narodu odomaćen naziv, mogu da pomognu u čitavoj lepezi bolesti. Jer, po definiciji, balneoklimatologija je medicinska disciplina koja obuhvata primenu prirodnih lekovitih činilaca u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji bolesti. U prirodne lekovite činioce spadaju lekovite vode i blato, lekoviti gasovi i lekoviti klimati. Radi jasnoće, klimati se odnose na određena klimatska područja koja izrazito blagotvorno deluju na organizam, poznata kao vazdušne banje. Sa druge strane, gde god postoje određeni izvori lekovite vode, postoje i specifični klimati koji u sadejstvu deluju pozitivno na ljudsko zdravlje.
Koliko banje mogu biti zaista lekovite?
- U istoriji medicine ovo je najstariji način lečenja. Do Drugog svetskog rata balneoklimatologija je bila dominantna lečilišna disciplina, iz jednostavnog razloga što nije bilo lekova za lečenje. U prošli vek se ušlo sa dva zvanična leka, kininom i aspirinom, dok su streptomicin i drugi antibiotici, kao i brojni drugi medikamenti, svetlost dana ugledali tek posle Drugog svetskog rata. U takvim uslovima bilo je sasvim prirodno da se lečenje obavlja u banjsko-klimatskim lečilištima koja su iskustveno potvrdila lekovitost za najrazličitije bolesti. Nažalost, već sredinom prošlog veka zahvaljujući razvoju farmaceutske industrije ovaj način lečenja u potpunosti je zvanično potisnut. Međutim, narod nikada nije prestao da odlazi i leči se na ovaj način.
Kako prirodni način lečenja izgleda danas?
- Ponovo se javilo veliko interesovanje, zbog čega se veliki broj banja osavremenjuje u cilju pružanja što kvalitetnijih usluga radi lečenja i očuvanja zdravlja. Lično mislim da tamo gde postoje duga pozitivna iskustva bez kontraindikacija, kao što je u slučaju banjskih lečilišta, ništa ne treba ni dirati. Ovakva mesta samo treba oplemenjivati sadržajima potrebnim savremenom čoveku. Pogotovo ako se zna da Srbija ima više od 300 različitih vrsta lekovitih voda. Koliko je to bogatstvo, najbolje govori podatak da jedna velika Nemačka ima 450, Francuska 74, a Turska samo 80 lekovitih izvorišta. Zapravo, Srbija spada u najbogatija izvorišta sveta. U literaturi ne postoji ni jedna opisana voda a da je nema u našoj zemlji.
Kako sve te vode deluju na zdravlje ljudi?
- Određene grupe voda deluju na određena oboljenja. U tom smislu postoje indikacije prvog, drugog i trećeg reda. Mehanizam delovanja voda je takav da one pospešuju fiziološke procese, deluju na homeostazu, odnosno unapređuju unutrašnju ravnotežu organizma. U svakom slučaju, najviše se koriste u različitim reumatskim bolestima, kao i u posttraumatskim stanjima nakon povreda i operacija. Primenjuju se i u neurološkim oboljenjima nastalim posle šlogova ili moždanih udara. Banjska lečilišta posebno se preporučuju kod steriliteta i drugih kompleksnih ginekoloških stanja, ali i u lečenju ulkusnih i bubrežnih bolesti. Za lečenje žučnih puteva takođe se savetuju određena banjska lečilišta, kao i za očne bolesti, nespecifične bolesti poput astme, bronhitisa i emfizema.
Kako se biraju banje u odnosu na određene bolesti?
- Sve vode imaju nespecifična delovanja na ceo organizam. Popravljaju imunitet, fizičku snagu, opuštaju mišiće, deluju protiv bolova utičući da opšte stanje organizma bude što bolje. Istovremeno, određene vode specifično deluju na određene organe koji su zahvaćeni bolešću. Međutim, stroga podvojenost u smislu delovanja ne postoji, jer sve vode sadrže slične sastojke, samo je pitanje kod koje šta dominira. Pa tako, primera radi, na osteomuskularni aparat koji je zahvaćen reumatskim bolestima deluju sumporovite, radonove i slane vode. To znači da osoba može da ode u Ribarsku banju ili Melence ako želi sumporovitu vodu. Može i u Nišku banju gde je radonova voda takođe dobra i za kardiološke bolesnike. Naravno, može i u slanu, odnosno u mladenovački Selters.
Postoje li još neke karakteristične vode?
- Posebnu grupu čine ugljenokisele vode, takozvani kiseljaci, u kojima se nalazi rastvoreni ugljendioksid. Ove vode dobre su za pijenje kod ulkusnih bolesti, regulisanje peristaltike creva, lečenje periferne cirkulacije. Preporučuju se i kod komplikacija dijabetesa, kao što su polineuropatije, odnosno oboljenje perifernih nerava i Birgerove bolesti, odnosno hronične zapaljenske bolesti malih arterija i vena nogu. Najpoznatiji kiseljaci su Vrnjačka, Bukovička i Gamzigradska banja, kao i Palanački kiseljak.
A kada je reč o drugim bolestima?
- Za bubrežne bolesnike preporučuju se niskomineralne blago alkalne vode, kao što je Prolom banja. Kod nespecifičnih plućnih bolesti, kao što su astma, bronhitis i emfizem, preporučuju se jodne vode koje deluju kao bronhodilatatori. Takva je primera radi, Soko banja, a i ceo Bečej pun je jodnih voda. Na kožu takođe deluju sumporovite vode. I za ginekološka oboljenja preporučuju se sumporovite i radonove vode, ali generalno termalne, odnosno tople vode, sa temperaturom između 30 i 40 stepeni Celzijusovih. Takve su banja Junaković, Vrnjačka, Ribarska, Mataruška. Što se tiče Mataruške banje, ona se smatra lekovitom pre svega za reumatološka oboljenja. A kada je reč o ginekološkim oboljenjima banje su najdelotvornije kod lečenja steriliteta. Dokazano je da sumporovita i radonova topla voda stimulišu ovulaciju, ukoliko se primenjuje na stručan način i uz nadzor edukovanog osoblja. Zapravo, Pravilnikom je jasno precizirano šta u kojoj banji može da se očekuje u terapeutskom smislu.
LEČENJE
Bez obzira na veliku brojnost, samo 23 banje ušle su u sistem zdravstvene zaštite. U njima postoje specijalne bolnice i odgovarajući stručni kadrovi koji vode računa o pravilnom lečenju i tretmanu obolelih, ali i zdravih koji na ovakva mesta preventivno dolaze. Iako mogu da leče različite bolesti, svaka od ovih banja primarno je određena za konkretnu bolest. U tom smislu, u Ribarskoj banji leče se reumatološke bolesti, a u Vrnjačkoj dijabetes, periferna cirkulacija. U Niškoj banji kardiovaskularne bolesti, u Rusandi posttraumatska stanja, u Starom Slankamenu teška neurološka stanja... Da bi postigao optimalni efekat ovakvog lečenja, oboleli u određenoj banji treba da provede tri nedelje. Ukoliko se radi o prevenciji, trebalo bi dolaziti više puta u toku godine i boraviti dva do tri dana. Na taj način postiže se kumulativni efekat koji ima zaštitno dejstvo na celokupni organizam. Optimalno bi bilo organizovati 20 dolazaka od po dva dana, kaže dr Čutović.
POČECI
Početak banjskog lečenja u Srbiji datira još od daleke 1834. Te godine je Knjaz Miloš doneo dekret da se šest voda pošalje u Beč na analizu i ustanovi njihov sastav za lečenje. Izabran je Beč jer je Austrougarska prva u Evropi počela da se bavi balneoklimatologijom, a za njom i druge evropske zemlje koje su posedovale ovaj prirodni dragulj. Zanimljivo je da su tadašnji izvori i danas aktuelna banjska lečilišta - Ribarska banja, Palanački Kiseljak kod Smederevske Palanke, Brestovačka banja kod Bora, Višnjička banja, Velika Banjska na Kosovu i Banja Jošanica između Sokobanje i Niša. Kasnije su otvarana i druga banjsko-klimatska lečilišta, a pravi procvat doživela su od početka 20. veka pa sve do Drugog svetskog rata. Inače, Zakon o banjama doneo je 1914. godine Kralj Petar.
V. Novosti
Naš narod od davnina posećuje banje - u njih se odlazi kada se završi sa lečenjem kod doktora, ali i onda kada lekar nema pravo rešenje za njih. Naprosto, banje su deo tradicionalnog lečilišnog miljea, a koliko je ovakav stav prema banjskim lečilištima opravdan, objašnjava stručnjak zabalneoklimatologiju prof. dr Milisav Čutović sa Medicinskog fakulteta.
- U terapijskom smislu, balneoklimatska, a ne banjska lečilišta, kako je u narodu odomaćen naziv, mogu da pomognu u čitavoj lepezi bolesti. Jer, po definiciji, balneoklimatologija je medicinska disciplina koja obuhvata primenu prirodnih lekovitih činilaca u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji bolesti. U prirodne lekovite činioce spadaju lekovite vode i blato, lekoviti gasovi i lekoviti klimati. Radi jasnoće, klimati se odnose na određena klimatska područja koja izrazito blagotvorno deluju na organizam, poznata kao vazdušne banje. Sa druge strane, gde god postoje određeni izvori lekovite vode, postoje i specifični klimati koji u sadejstvu deluju pozitivno na ljudsko zdravlje.
Koliko banje mogu biti zaista lekovite?
- U istoriji medicine ovo je najstariji način lečenja. Do Drugog svetskog rata balneoklimatologija je bila dominantna lečilišna disciplina, iz jednostavnog razloga što nije bilo lekova za lečenje. U prošli vek se ušlo sa dva zvanična leka, kininom i aspirinom, dok su streptomicin i drugi antibiotici, kao i brojni drugi medikamenti, svetlost dana ugledali tek posle Drugog svetskog rata. U takvim uslovima bilo je sasvim prirodno da se lečenje obavlja u banjsko-klimatskim lečilištima koja su iskustveno potvrdila lekovitost za najrazličitije bolesti. Nažalost, već sredinom prošlog veka zahvaljujući razvoju farmaceutske industrije ovaj način lečenja u potpunosti je zvanično potisnut. Međutim, narod nikada nije prestao da odlazi i leči se na ovaj način.
Kako prirodni način lečenja izgleda danas?
- Ponovo se javilo veliko interesovanje, zbog čega se veliki broj banja osavremenjuje u cilju pružanja što kvalitetnijih usluga radi lečenja i očuvanja zdravlja. Lično mislim da tamo gde postoje duga pozitivna iskustva bez kontraindikacija, kao što je u slučaju banjskih lečilišta, ništa ne treba ni dirati. Ovakva mesta samo treba oplemenjivati sadržajima potrebnim savremenom čoveku. Pogotovo ako se zna da Srbija ima više od 300 različitih vrsta lekovitih voda. Koliko je to bogatstvo, najbolje govori podatak da jedna velika Nemačka ima 450, Francuska 74, a Turska samo 80 lekovitih izvorišta. Zapravo, Srbija spada u najbogatija izvorišta sveta. U literaturi ne postoji ni jedna opisana voda a da je nema u našoj zemlji.
Kako sve te vode deluju na zdravlje ljudi?
- Određene grupe voda deluju na određena oboljenja. U tom smislu postoje indikacije prvog, drugog i trećeg reda. Mehanizam delovanja voda je takav da one pospešuju fiziološke procese, deluju na homeostazu, odnosno unapređuju unutrašnju ravnotežu organizma. U svakom slučaju, najviše se koriste u različitim reumatskim bolestima, kao i u posttraumatskim stanjima nakon povreda i operacija. Primenjuju se i u neurološkim oboljenjima nastalim posle šlogova ili moždanih udara. Banjska lečilišta posebno se preporučuju kod steriliteta i drugih kompleksnih ginekoloških stanja, ali i u lečenju ulkusnih i bubrežnih bolesti. Za lečenje žučnih puteva takođe se savetuju određena banjska lečilišta, kao i za očne bolesti, nespecifične bolesti poput astme, bronhitisa i emfizema.
Kako se biraju banje u odnosu na određene bolesti?
- Sve vode imaju nespecifična delovanja na ceo organizam. Popravljaju imunitet, fizičku snagu, opuštaju mišiće, deluju protiv bolova utičući da opšte stanje organizma bude što bolje. Istovremeno, određene vode specifično deluju na određene organe koji su zahvaćeni bolešću. Međutim, stroga podvojenost u smislu delovanja ne postoji, jer sve vode sadrže slične sastojke, samo je pitanje kod koje šta dominira. Pa tako, primera radi, na osteomuskularni aparat koji je zahvaćen reumatskim bolestima deluju sumporovite, radonove i slane vode. To znači da osoba može da ode u Ribarsku banju ili Melence ako želi sumporovitu vodu. Može i u Nišku banju gde je radonova voda takođe dobra i za kardiološke bolesnike. Naravno, može i u slanu, odnosno u mladenovački Selters.
Postoje li još neke karakteristične vode?
- Posebnu grupu čine ugljenokisele vode, takozvani kiseljaci, u kojima se nalazi rastvoreni ugljendioksid. Ove vode dobre su za pijenje kod ulkusnih bolesti, regulisanje peristaltike creva, lečenje periferne cirkulacije. Preporučuju se i kod komplikacija dijabetesa, kao što su polineuropatije, odnosno oboljenje perifernih nerava i Birgerove bolesti, odnosno hronične zapaljenske bolesti malih arterija i vena nogu. Najpoznatiji kiseljaci su Vrnjačka, Bukovička i Gamzigradska banja, kao i Palanački kiseljak.
A kada je reč o drugim bolestima?
- Za bubrežne bolesnike preporučuju se niskomineralne blago alkalne vode, kao što je Prolom banja. Kod nespecifičnih plućnih bolesti, kao što su astma, bronhitis i emfizem, preporučuju se jodne vode koje deluju kao bronhodilatatori. Takva je primera radi, Soko banja, a i ceo Bečej pun je jodnih voda. Na kožu takođe deluju sumporovite vode. I za ginekološka oboljenja preporučuju se sumporovite i radonove vode, ali generalno termalne, odnosno tople vode, sa temperaturom između 30 i 40 stepeni Celzijusovih. Takve su banja Junaković, Vrnjačka, Ribarska, Mataruška. Što se tiče Mataruške banje, ona se smatra lekovitom pre svega za reumatološka oboljenja. A kada je reč o ginekološkim oboljenjima banje su najdelotvornije kod lečenja steriliteta. Dokazano je da sumporovita i radonova topla voda stimulišu ovulaciju, ukoliko se primenjuje na stručan način i uz nadzor edukovanog osoblja. Zapravo, Pravilnikom je jasno precizirano šta u kojoj banji može da se očekuje u terapeutskom smislu.
LEČENJE
Bez obzira na veliku brojnost, samo 23 banje ušle su u sistem zdravstvene zaštite. U njima postoje specijalne bolnice i odgovarajući stručni kadrovi koji vode računa o pravilnom lečenju i tretmanu obolelih, ali i zdravih koji na ovakva mesta preventivno dolaze. Iako mogu da leče različite bolesti, svaka od ovih banja primarno je određena za konkretnu bolest. U tom smislu, u Ribarskoj banji leče se reumatološke bolesti, a u Vrnjačkoj dijabetes, periferna cirkulacija. U Niškoj banji kardiovaskularne bolesti, u Rusandi posttraumatska stanja, u Starom Slankamenu teška neurološka stanja... Da bi postigao optimalni efekat ovakvog lečenja, oboleli u određenoj banji treba da provede tri nedelje. Ukoliko se radi o prevenciji, trebalo bi dolaziti više puta u toku godine i boraviti dva do tri dana. Na taj način postiže se kumulativni efekat koji ima zaštitno dejstvo na celokupni organizam. Optimalno bi bilo organizovati 20 dolazaka od po dva dana, kaže dr Čutović.
POČECI
Početak banjskog lečenja u Srbiji datira još od daleke 1834. Te godine je Knjaz Miloš doneo dekret da se šest voda pošalje u Beč na analizu i ustanovi njihov sastav za lečenje. Izabran je Beč jer je Austrougarska prva u Evropi počela da se bavi balneoklimatologijom, a za njom i druge evropske zemlje koje su posedovale ovaj prirodni dragulj. Zanimljivo je da su tadašnji izvori i danas aktuelna banjska lečilišta - Ribarska banja, Palanački Kiseljak kod Smederevske Palanke, Brestovačka banja kod Bora, Višnjička banja, Velika Banjska na Kosovu i Banja Jošanica između Sokobanje i Niša. Kasnije su otvarana i druga banjsko-klimatska lečilišta, a pravi procvat doživela su od početka 20. veka pa sve do Drugog svetskog rata. Inače, Zakon o banjama doneo je 1914. godine Kralj Petar.
V. Novosti