- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Banjaluka: Magistar ekonomije u 24. godini
Izvor:
Novosti.rs
MISLIM da je naša sredina gotovo uspavljujuća, a da bi se postigao uspeh morate biti puni energije i nalaziti je unutar sebe, uvek želeti i raditi više, jer male su šanse da ćete biti uspešni u ovakvom okruženju.
Ovako razmišlja Srđan Vujasin iz Banjaluke, mladić dečačkog lica koji je u 24. godini ispred svog imena dobio zvanje mr, ili u produženoj varijanti - magistra ekonomskih nauka.
Srđan se vratio u Banjaluku nakon završenih studija na prestižnom Univerzitetu Bokoni u Milanu i master studija na IE Univerzitetu u Madridu. Roditelji su ponosni na sina, a on krajnje realan.
Bokoni sam završio sa prosečnom ocenom, ako ih uporedim sa našim kriterijumima, sa 7,8 od mogućih 10. Ne bih rekao da sam previše ponosan na taj prosek. Master sam završio na Biznis školi u sastavu IE Univerziteta u Madridu za godinu dana. Odlučio sam se jednu od najcenjenijih škola na svetu, osmoplasiranu na listi uglednog “Fajnenšel tajmsa”. Ove studije sam završio sa prosečnom ocenom 3,2, dok je najbolji kolega iz moje generacije imao 3,6 - navodi naš sagovornik.
Najveći sponzor, ponosan je Srđan, bio mu je otac Vinko. Zato se odlučio na povratak, a radnu energiju i nauku primeniće u očevoj firmi u Banjaluci.
- Kada bih, izuzimajući naše krajeve, birao životnu destinaciju onda bi to bila Španija, iz koje nosim najlepše utiske - kaže Srđan. - Siguran sam da bi moji roditelji bili jednako srećni da sam posao našao u inostranstvu, ali sam odlučio da se vratim kući, u Banjaluku. Razlog je naš porodični biznis koji vodi moj otac i koji ima veliku perspektivu. Očevoj kompaniji nedostaje kvalitetan marketinški pristup da se proizvod približi kupcima.
Svojoj generaciji i onima koji dolaze Srđan poručuje:
- U Banjaluci vlada pasivna atmosfera gde je ideal raditi za neku državnu ili gradsku ustanovu, u kojoj je posao siguran, plata redovna i nema puno znoja. Rečju, ne radi se mnogo. Proces selekcije za te poslove je veoma loš. Moja generacija se zapošljava u administrativnom i državnom sektoru jer je u privatnom potražnja za kadrovima u menadžmentu veoma mala. Kažu - tržište u RS i BiH je malo. Ne slažem se, jer sam ubeđen da su i naša ekonomija, ali i ljudi koji kreiraju poslovni ambijent, u rukama onih koje je pregazilo vreme.
TRENINZI I ČAVIĆ
SRĐAN Vujasin je bio talentovani plivač. Pre studija bio je olimpijski kandidat za igre u Pekingu. Imao je čast da jedno vreme trenira i sa Miloradom Čavićem.
- Shvatio sam da ovaj sport u našim krajevima nema perspektivu, pa sam odustao od vrhunskog plivanja koje je zahtevalo veliko odricanje i gubitak vremena. Ali, na taj period mog života sam izuzetno ponosan. Sada ulazim u biznis koji smatram mešavinom nauke i umetnosti, a moje školovanje ne doživljavam kao veliki uspeh. Mene sada čeka glavni ispit, a to je – posao.
Izvor:
Novosti.rs
MISLIM da je naša sredina gotovo uspavljujuća, a da bi se postigao uspeh morate biti puni energije i nalaziti je unutar sebe, uvek želeti i raditi više, jer male su šanse da ćete biti uspešni u ovakvom okruženju.
Ovako razmišlja Srđan Vujasin iz Banjaluke, mladić dečačkog lica koji je u 24. godini ispred svog imena dobio zvanje mr, ili u produženoj varijanti - magistra ekonomskih nauka.
Srđan se vratio u Banjaluku nakon završenih studija na prestižnom Univerzitetu Bokoni u Milanu i master studija na IE Univerzitetu u Madridu. Roditelji su ponosni na sina, a on krajnje realan.
Bokoni sam završio sa prosečnom ocenom, ako ih uporedim sa našim kriterijumima, sa 7,8 od mogućih 10. Ne bih rekao da sam previše ponosan na taj prosek. Master sam završio na Biznis školi u sastavu IE Univerziteta u Madridu za godinu dana. Odlučio sam se jednu od najcenjenijih škola na svetu, osmoplasiranu na listi uglednog “Fajnenšel tajmsa”. Ove studije sam završio sa prosečnom ocenom 3,2, dok je najbolji kolega iz moje generacije imao 3,6 - navodi naš sagovornik.
Najveći sponzor, ponosan je Srđan, bio mu je otac Vinko. Zato se odlučio na povratak, a radnu energiju i nauku primeniće u očevoj firmi u Banjaluci.
- Kada bih, izuzimajući naše krajeve, birao životnu destinaciju onda bi to bila Španija, iz koje nosim najlepše utiske - kaže Srđan. - Siguran sam da bi moji roditelji bili jednako srećni da sam posao našao u inostranstvu, ali sam odlučio da se vratim kući, u Banjaluku. Razlog je naš porodični biznis koji vodi moj otac i koji ima veliku perspektivu. Očevoj kompaniji nedostaje kvalitetan marketinški pristup da se proizvod približi kupcima.
Svojoj generaciji i onima koji dolaze Srđan poručuje:
- U Banjaluci vlada pasivna atmosfera gde je ideal raditi za neku državnu ili gradsku ustanovu, u kojoj je posao siguran, plata redovna i nema puno znoja. Rečju, ne radi se mnogo. Proces selekcije za te poslove je veoma loš. Moja generacija se zapošljava u administrativnom i državnom sektoru jer je u privatnom potražnja za kadrovima u menadžmentu veoma mala. Kažu - tržište u RS i BiH je malo. Ne slažem se, jer sam ubeđen da su i naša ekonomija, ali i ljudi koji kreiraju poslovni ambijent, u rukama onih koje je pregazilo vreme.
TRENINZI I ČAVIĆ
SRĐAN Vujasin je bio talentovani plivač. Pre studija bio je olimpijski kandidat za igre u Pekingu. Imao je čast da jedno vreme trenira i sa Miloradom Čavićem.
- Shvatio sam da ovaj sport u našim krajevima nema perspektivu, pa sam odustao od vrhunskog plivanja koje je zahtevalo veliko odricanje i gubitak vremena. Ali, na taj period mog života sam izuzetno ponosan. Sada ulazim u biznis koji smatram mešavinom nauke i umetnosti, a moje školovanje ne doživljavam kao veliki uspeh. Mene sada čeka glavni ispit, a to je – posao.