Australija

[crvendac_011]

Australija - Nepoznata južna zemlja

Australija - Nepoznata južna zemlja

Press


Australija je zemlja koja nudi sve što vaša mašta može da zamisli: plaže u zapadnoj Australiji sa belim peskom, kulturno bogatstvo Melburna, zaslepljujući zalazak sunca u crvenoj pustinji Uluru, stotine godina stare šume Tasmanije...

Skrajnuta sa nama uobičajenih turističkih puteva, Australija zapravo mami egzotičnošću i nepoznanicama. Činjenica da tamo daleko, na tom najmanjem kontinentu, ima smrtonosnih paukova, zmija i ajkula, ne sprečava turiste da putuju, a kamoli ljude da žive. I to iz dobrih razloga.
Od praistorijskog nacionalnog parka Kakadu do belih svodova sidnejske Opere - Australija je zemlja koja nudi sve što vaša mašta može da zamisli. Znači, plaže u zapadnoj Australiji sa belim peskom, kulturno bogatstvo Melburna, zaslepljujući zalazak sunca u crvenoj pustinji Uluru... na jugu stotine godina stare šume Tasmanije... Da, Australija je zemlja koju treba upoznati, a ne plašiti je se!

Surfovanje, sunce, novac i seks
No, krenimo od početka - Sidnej! U srcu Sidneja, australijskog najstarijeg i najvećeg grada (4 miliona stanovnika), jeste sidnejska luka, jedna od najzaštićenijih na svetu, u koju je u 18. veku uplovio admiral Pacifika Džejms Kuk i tako definitivno potvrdio postojanje „nepoznate južne zemlje". Zadivljujuća zgrada Opere, živopisna luka i više od 30 zlatnih plaža koje se protežu od severa ka jugu na samo 20 minuta od centra grada, nešto su što bi trebalo videti. Jedna od atrakcija grada je most Harbor koji zovu Vešalica i na koji se većina turista i penje ne bi li imala jedinstven doživljaj pogleda na sidnejsku luku. U Sidneju se stiče utisak da su svi uvek napolju.

Agencija Kon tiki organizuje veliku turu po Australiji (Sidnej, Melburn, Tasmanija) sa odmorom na Fidžiju i posetom Singapuru. Polazak je 25. decembra, a doček Nove godine je u Sidneju gde se tradicionalno nova godina slavi na ulicama grada. Cena aranžmana je 3.790 evra.

Za sidnejsku avanturu morate biti u dobroj fizičkoj kondiciji - plaže podrazumevaju surfing, boravak ispod Harbor mosta znači jedrenje, obilazak Kugi stena znači džoging... I iako ga ostatak Australije naziva „gradom greha koji se bavi samo naočarima za sunce, salonima i sojinim mlekom", Sidnej je mnogo više - multikulturalan, sa veoma izgrađenom zaostavštinom kako Aboridžina (najviše u umetnosti), tako i britanskih i irskih zatvorenika koji su ga i osnovali i koji su opstali mnogo više zahvaljujući verovanju u sebe same, nego u sliku u ogledalu.
I ne propustite da obiđete istorijsku četvrt Roks, Kraljevsku botaničku baštu u kojoj se nalazi „stolica gđe Mekvajrs", mesto sa koga se pruža izuzetan pogled na čuvenu sidnejsku Operu, razgledanje trgovačkog dela grada, Kineske četvrti, luke Darling, Kings krosa, otmenih rezidencijalnih četvrti Dabl bej i Rouz bej, plaže Bondai, mesta sa spektakularnim pogledom na Tihi okean...

Dinamika Melburna
Sofisticiran i mek, ali i grub i na ivici, Melburn je obeležen dinamičnom populacijom uvek željnom dela globalne kulture. Rezultat je najprihvatljiviji multikulturalizam. Viktorijanska arhitektura i široki bulevari prikazuju istoriju glavnog grada države Viktorija. Nalazi se na reci Jari u zalivu Filip. U toku razgledanja upoznaćete se sa njegovom prošlošću i sadašnjim životom. Centralni, poslovni deo, odlikuje se sjajnom arhitekturom. Treba videti Viktorijanski umetnički centar, velelepni spomenik zahvalnosti u obliku piramide, koji dominira čuvenom ulicom St. Kilda, mondensku četvrt Turak, poznatu baštu Ficroj i kuću kapetana Kuka.

Đavolova kuhinja
Hobart je prestonica najmanje i najudaljenije države Australije. Tasmanija je poznata po svojim prirodnim lepotama, interesantnoj istoriji, kao i po endemskoj vrsti životinje tasmanijskom đavolu. Obilazak grada podrazumeva posetu istorijskoj pivnici Kaskad i trgu Salamanka. Treba videti najstarije pozorište u Australiji, Kraljevsko pozorište, botaničku baštu. Kada se pređe Tasmanski most sa tačke Rosni pruža se lep pogled na Hobart sa istočne obale. Na 110 km jugoistočno od Hobarta na poluostrvu Tasman nalazi se Port Artur. Kao značajno istorijsko mesto bogato je kulturno-istorijskim spomenicima. Ovaj grad nastao je takođe kao kažnjenička kolonija 1830. Vožnjom duž tasmanijske obale stiže se do mesta Ričmond, koje je bogatije ostacima kolonijalne prošlosti od bilo kog drugog grada u zemlji. Tu se nalazi najstarija rimokatolička crkva, kao i neke veoma lepe zgrade u džordžijanskom stilu. U Tasmanijskom nacionalnom parku nalaze se i neke od prirodnih lepota kao tasmanijski luk, „kitova nozdrva" i „đavolova kuhinja".

Neodoljivi Fidži

Arhipelag Fidži se nalazi na raskrsnici plovnih puteva južnog Pacifika. Sastoji se od više od 300 ostrva, od kojih većina predstavlja pravi raj za odmor, sunčanje, kupanje i razne sportove na vodi. U vreme otkrivanja Južnopacifičkih ostrva od 16. do 19. veka, mornari su ih nazivali „ljudožderskim", zbog njihovih neustrašivih ratnika i opasnih koralnih sprudova. Danas, u vreme džambodžetova, ostrva su postala središte lepog, tropskog, neodoljivog južnog Pacifika, o kome sanjaju mnogi putnici širom sveta.

INFO:
Glavni grad: Kanbera
Najveći grad: Sidnej
Broj stanovnika: 21.200,000
Etnički sastav: belci (92 %), azijski narodi (7 %), Aboridžini (1 %)
Valuta: australijski dolar
Vremenska zona: UTC +8 do +11.5
Državno uređenje: parlamentarna demokratija i konstitutivna monarhija (monarh kraljica Elizabeta Druga)
Geografija: najmanji kontinent, ali šesta država po veličini u svetu

Lavlji grad
Grad čiji naziv u prevodu znači lavlji grad. Singapur je jedan od najmodernijih gradova jugoistočne Azije, sa izuzetnom prirodnom lukom, puno moderne arhitekture, starih hramova sa tipičnom kineskom atmosferom, mnogo raskošnog tropskog zelenila. Obilazak Singapura obuhvata Trg Padan sa značajnim zdanjima građenim u engleskom kolonijalnom stilu, kinesku četvrt, stari kineski hram, hindu hram Sri Marijaman, brdo Faberi...

 

[crvendac_011]

Australija - U senci granitne stene

Australija - U senci granitne stene

13. 01. 2010
Uspavani australijski gradić Tenterfild nudi brojne atrakcije, a glavna je Bold Rok, najveći monolit južne hemisfere

Najmanji kontinent na svetu Australija jedno je od najzanimljivijih mesta na planeti. Mnoge od atrakcija nisu dovoljno poznate, a jedna od njih su gradić Teterfild i njegova okolina. Ako vas put nanese, ipak bi trebalo da znate šta vas očekuje. U ovom malom mestu u Novom Južnom Velsu sasvim izvesno nećete moći da večerate posle osam sati uveče. Stanovnici su u to vreme već večerali i u barovima može da se dobije samo pivo, a lokalci slušaju kantri i gledaju utakmice kriketa. Da, Tenterfild je pravi provincijski australijski grad s oko 3.200 stanovnika i iako je od Sidneja udaljen 770 kilometara, njegova okolina je vredna istraživanja.
Kamene skulpture
Kratka vožnja na sever vodi do Bold Roka, najvećeg granitnog monolita u južnoj hemisferi. Za turiste koji radije žele da ostanu na istočnoj obali i ne žele da se upuste u avanturu do Ajers Roka, ova ogromna stena je fascinantna alternativa.
Bold Rok se ne izdiže spektakularno na horizontu poput Ajers Roka, ali pogled s njega je potpuno jedinstven. Na koju god stranu da se pogleda vidi se bujna vegetacija, kao potpuni kontrast monolitu, koji prema nekim procenama tu stoji poslednjih 200 miliona godina. Najviša tačka Nove Engleske je značajno mesto za Aboridžine i njihovo ujedinjavanje. Godine 1971. Bold Rok je proglašen za nacionalni park i napravljen je put do njegovog podnožja. Tada su se i brojni putnici osmelili i napravili prečice svojim automobilima.

Ovaj granitni stražar visok je iznad 200 metara, rasprostire se na 500, a dugačak je 750 metara. Dva puta vode do vrha - strmi poznat i kao „Summit Walk" i jednostavniji „Bungoona Walk", ali kojim god da se krene stiže se za oko sat vremena. Okolni teren je divlji, s granitnim stenama razbacanim između drveća poput ogromnih skulptura. Kada se jednom izađe iz šume, pod nogama se ne oseća ništa drugo osim čistog granita. Pogled s vrha je raskošan i pruža se čak do susedne države Kvinslend.
U blizini je još jedan nacionalni park Giravin, a još malo dalje na istoku je Bunu Bunu, treća zaštićena zona. Bunu Bunu su spektakularni vodopadi i glavna atrakcija. Uzan put vodi do „srca" vodopada kroz izuzetno okruženje. Mnogi turisti su ranije išli do izvora, ali s obzirom na to da je povratak prilično opasan, to danas više nije dozvoljeno.
Mesto rođenja nacije
Tenterfild su u 19. veku naselili nemački doseljenici. Čak 61 porodica došla je u potrazi za boljim životom, ali su se neke stare navike održale - svake druge godine organizuje se bavarski festival piva, a novac zarađen od prodaje goveda i ovaca troši se nemilice. Oni koje zanima istorija mesta mogu da se informišu u Tenterfildskoj školi umetnosti, u kojoj se nalaze bioskop i biblioteka. Zgrada je posvećena ser Henriju Parksu, političaru iz Novog Južnog Velsa, koji je proglasio veliku nacionalnu vladu Australije tokom famoznog govora iz 1889. u lokalnoj školi. Taj događaj obeležio je Tenterfild kao „mesto rođenja nacije". Zdanje je samo malo menjano tokom godina, ali i tu važi slično pravilo kao i kad je reč o restoranima - za posetioce je otvoreno samo do 16 sati. Što, s druge strane, ostavlja mogućnost da ipak ne ostanete gladni i da posle opušteno nastavite provod u pabu.

Press

 

[crvendac_011]

Na kraju sveta

17. 01. 2010 PRESS
Na kraju sveta

Kopno Zapadne Australije poslednja je granica planete pred večnim ledom Južnog pola. Međutim, ni ova udaljenost nije sprečila brojne naše iseljenike da se nastane upravo ovde, ali i da ponesu neke ustaljene navike

Stigao sam do najizolovanijeg grada na svetu - Perta, u Zapadnoj Australiji, jednoj od država koje čine australijsku federaciju. Pert je, po tradiciji njegovih starosedelaca, nosio naziv Boorlo i bio je deo Mooroa, odnosno Jelagonga, pod direktnom upravom Vhajduka, koji su, opet, deo veće etničke grupe Noongar, kojim je vladao Midgegooroo.
Na ogromnom prostranstvu u okolini danas živi više kengura nego ljudi i daleko više ljudi iz bivših jugoslovenskih republika nego starosedelaca Aboridžina. Drugim rečima, Pert bi danas pre mogao da se tako da se nazove Mrčajevci Mileta od Mojkovca nego Boorlo od Midgegoorooa. Po etničkom sastavu Engleza ima više nego Australijanaca, ali me je ipak na aerodromu dočekao carinik na srpskom - Nik, verovatno Nikola. Na „kraju sveta", poslednjoj granici planete pred Južnim polom, samo u okolini Perta postoje tri srpska udruženja i dve srpske crkve. Naši zemljaci, iako daleko od otadžbine, nisu zaboravili osnovno pravilo: dva Srbina, tri partije!

U Zapadnoj Australiji je još 1933. godine održan referendum o formiranju nezavisne države. Iako se dve trećine glasača (68 odsto) izjasnilo za nezavisnost, optužujući centralnu vlast da nesrazmerno više novca dobija od ove oblasti nego što vraća nazad, strasti su se naizgled primirile i od nezavisnosti nije bilo ništa. Kažem naizgled, jer je nekoliko mojih poznanika iz ove regije prosto zapenilo objašnjavajući kako bi trebalo da imaju svoju državu. Jedan farmer, na primer, Leonard Kasli, otišao je znatno dalje od referenduma. Nezadovoljan novim zakonima Zapadne Australije, proglasio je svoju farmu za nezavisnu državu, a sebe za princa! Podigla se prilična prašina, ali je ostao na prestolu i dalje vlada svojom zemljom u pustinji. Na utvrđivanju nezavisnosti radio je vrlo aktivno, njegova četiri sina još aktivnije, pa tako sada imaju 24 unuka i 22 praunuka, čime se broj podanika intenzivno razvija.

Plavokosi Abordžini
U Zapadnoj Australiji trećina stanovništva je rođena u inostranstvu, pa je veoma teško opisati sliku tipičnog Australijanca. Bilo je, međutim, zanimljivo da vidim tamne Aboridžine sa plavom, kovrdžavom kosom, kojih ima prilično. Legenda kaže da se na ove prostore pre dva veka iskrcala dva holandska dečaka, koji su kao razbojnici izbačeni sa broda. Isplivavši na obalu, pomešali sa starosedeocima, pa je i to, navodno, objašnjenje za boju kose ovih dobroćudnih ljudi.



Zapadna Australija je zemlja vina, morskih kitova i žbunja. Australija je četvrti po veličini izvoznik vina na svetu, a tek nešto više od 20 miliona stanovnika godišnje popije više od 400 miliona litara ove rajske kapljice! Što se tiče zapadne obale, teško je reći da li vino zapljuskuje obale ili vinograde. Tu se proizvode neka od najkvalitetnijih vina sveta. Da li zbog vina ili golišavih devojaka na mnogobrojnim plažama, tek se i sami kitovi, najveće morske nemani, redovno nađu među gostima u turističkom obilasku zapadne obale. Nešto severnije su i njihova omiljena mesta za mrešćenje, doskora su masovno lovljeni, a sada su zakonom zaštićeni.

Nekadašnje pristanište, prava barbika za ubijanje ovih morskih nemani, danas je muzej. Međutim, ako su Australijanci zakopali ratnu sekiru, drugi nisu, pa ovde trenutno vlada velika afera oko posada japanskih brodova, koje zalaze u njihove teritorijalne vode, love kitove, a uzgred se malo bave i „igricama" potapanja brodova iz organizacija za zaštitu životinja. Kitovi veličine solitera često se mogu videti kako iskaču iz vode. Njihova veličanstvenost ujedno ilustruje i veličinu prostranstva koje se krije ispod plavetnila mora. Zanimljivo je da ovi sisari nikada ne spavaju, već se odmaraju tako što uspavljuju samo jednu polovinu mozga i samo sa jednim zatvorenim okom! Znaju da uče i podučavaju mlade, da se vesele i da plaču.
Jedini način da se Australija zaista obiđe je automobil. Prevoz javnim transportom je izuzetno spor, a pri tom i nesrazmerno skup. Pošto mi je budžet veoma ograničen, rešio sam da kupim polovan automobil australijske proizvodnje star 18 godina, što je trebalo manje da me košta od autobuskih i voznih karti do svih mesta koje sam želeo da posetim. Nažalost, „kršina" se ubrzo pokvarila, pa sam se umesto u pesak pustinje, zagnjurio u članove zakona ne bih li prodavca automobila naterao da pokrije barem deo popravke i čađave ruke automehaničara.
Obilazak lokalnih sudova kao turističkih atrakcija nije mi se previše dopao, a naš Božić sam proveo u desetočasovnom ubeđivanju i prepirci. Svako zlo ima svoje dobro, pa sam imao prilike da napišem prvu tužbu na engleskom, ali i da upoznam Pert do detalja. Dogovor je, ipak, postignut i nadam se da će se točkovi starog automobila uskoro naći u pustinji, ali da će iz nje uspeti i da se vrate. Viktor Lazić

 

[crvendac_011]

Tamo daleko, iza leđa i bogu i đavolu

03. 03. 2010 Press

Put oko sveta, Viktor Lazić

Tamo daleko, iza leđa i bogu i đavolu

Kad si već u Australiji, red je i da je obiđeš ako možeš. Viktor je napravio turu od Perta ka istoku kontinenta, dugu kao od Beograda do Vladivostoka. Stotine kilometara šuma, pa više stotina kilometara žbunja, da bi se stiglo do nekoliko hiljada kilometara pustinje

Krenuo sam da se vozim od Perta ka istoku. Zacrtao sam poprilično dugu rutu, sa obilascima otprilike taman toliko koliko ima od Beograda do Vladivostoka. Kada sam već u Australiji, red je i da je obiđem. Vozim se teritorijom koju meštani zovu „outback", što bi se moglo prevesti kao „tamo daleko, iza svega", i bogu i đavolu iza leđa.
Prvo kreću stotine kilometara šuma, zatim ih zamenjuje još više stotina kilometara žbunja, da bi se na kraju prelazile hiljade kilometara pustinjskog peska... Na jednoj relaciji, odmah pre platoa veličine Vojvodine, bez ijednog jedinog drveta, nalazi se jedan od najdužih pravih puteva na svetu - čak 146 kilometara bez najmanje krivine! Pravo kroz žbunje. Benzinskih pumpi ima na svakih nekoliko stotina kilometara, ali su cene astronomske. Vrućine su još veće, čini mi se da je u nekoliko navrata skala termometra prešla pedeseti podeljak.

Vučeni zlatom kojim je ova zemlja obilovala, u ovim predelima belci su osnovali nekoliko velikih gradova i gomilu zaostalih sela. Kopali su zlato i menjali ga za vodu koja je u nekim trenucima bila skuplja od ovog dragocenog metala. I danas se na benzinskim pumpama u pustinji gorivo plaća 1,71 dolar, a voda - pet!
Zlatna groznica je prošla. Napušteni „gradovi duhova" raštrkani su po pustinji. Jedno takvo mesto naš čovek je bukvalno pokopao pod zemlju - neki zlosrećni Ivan Vuković, koji je radio kao grobar u mestu u kome su svi ili pomrli ili ga napustili. Danas se na mestu gde je stajala njegova grobarska radnja, a koje je danas gomila žbunja, stecište zmija, guštera i ko zna još kakvih otrovnih životinja, nalazi drveni znak da je tu gosn Vuković radio i uvek bio na finansijskom dobitku.
Vaditi zlato iz zemlje težak je posao i dok taj dragoceni metal čovek vadi, on sebe u zemlju istovremeno ukopava - tako mi je govorio dobroćudni Australijanac, kustos jednog od muzeja. U najvećem „zlatnom" gradu Kalgorliju sada Aboridžini čine skoro većinu stanovništva.

Časni Australijanci bele kože njih nazivaju jedinim pravim Australijancima.
Ovaj grad video je svakakve sorte ljudi. Zlatni rudnici ovde još rade i mnogima donose velike prihode. Posetio sam jednu od najvećih otvorenih iskopina, takozvani Super pit, koja ide i do 512 metara u dubinu, dugačka je 3,6 kilometara, a široka 1,6 kilometara! Gledao sam na ogromnu rupetinu u zemlji sa vrha iskopine, kao na crnu, inficiranu ranu po kojoj gmižu stotine ogromnih kamiona koji svaki dan, kao otrovne gusenice, sa dna vade tone materijala na preradu, u potrazi za zlatnim srcem planete.
Grad Kalgorli glavno je stecište bordela za rudare i njihove pomoćnike hiljadu kilometara u okolini. Čak postoji i organizovan turistički obilazak znamenitosti bordela i njihovih kurvi!
- Nekom zlato leži u zemlji, a nekom među nogama - rekla mi je lepuškasta dama makro.
Dalju odiseju putem koji u nedogled prolazi kroz žbunje nastavio sam prateći - najduže terene za golf na svetu! Naime, ludi Australijanci su većim delom tog puta, čitavih 1.365 kilometara, rasporedili terene za golf tako da je ta kilometraža ujedno udaljenost od prve do osamnaeste rupice! Dok su mi kenguri, ali i razne druge životinje iskakale na put (uglavnom razni gmizavci i zmije, ali i jedna kamila), sve mi se priviđalo da sa strane vidim našeg Kapetana Dragana, inače vrlo omiljenog instruktora golfa u Pertu, kako zamahuje palicom i juri lopticu u nedogled...

Detaljan opis ovog dela Australije glasio bi: fenomenalne plaže, duboki kanjoni, peščane dine i žbunje, žbunje, žbunje. Poneka razrušena telegrafska stanica potonula u pesak jedini je trag ljudskog prisustva. Prvi koji je prešao sa istoka na zapad ovom obalom bio je Englez Edvard Džon Ajre, po kome put po kome se vozim i nosi ime.

U svom dnevniku on je napisao: „Ovo je mesto tako strašno... nalik predelima u kojima se zaluta u košmarnim snovima."
Tako je ovde zalutao američki spejs-šatl, čije delove još drže u muzeju na jednoj od udaljenih pumpi... Čudo tehnike, sa neba je zajedno sa sjajem zvezda padalica završio negde u dubini pustinje. Još nisam siguran otkud me je i kako put baš dovde doveo, ali jedno je sigurno: ako uspem da prođem putem kojim sam zacrtao i još se kući vratim u jednom komadu, to će zaista biti pravi poduhvat.

Pumpa na kraju sveta, na zidu okačen spisak svih odgovora na najčešća pitanja
Na zidu jedne od usamljenih pumpi, jedini radnik i meštanin te zabiti postavio je spisak sa pitanjima koja najčešće dobija od putnika i dao je adekvatne odgovore, da ga ne pitaju ponovo. Ovde navodim nekoliko:
*Nismo videli kengura - putujte noću i sigurno ćete ga videti, izbliza, na šoferšajbni.
*Da li znate vremensku prognozu za sutra? Da, za sutra i za sve dane do večnosti: toplo, toplije i još toplije od pakla.
*Gde je najbliža prodavnica? Od šesto do hiljadu kilometara u bilo kom pravcu, sem na jug (tamo je Južni pol, ali malo dalje).
*Nema signala za mobilni telefon. Nije ga nikad ni bilo niti će ga biti.

VODA SKUPLJA OD GORIVA
Vučeni zlatom kojim je ova zemlja obilovala, u ovim predelima belci su osnovali nekoliko velikih gradova i gomilu zaostalih sela. Kopali su zlato i menjali ga za vodu, koja je u nekim trenucima bila skuplja od ovog dragocenog metala. I danas se na benzinskim pumpama u pustinji gorivo plaća 1,71 dolar, a voda - pet!

SRBIN POKOPAO GRAD
Zlatna groznica je prošla. Napušteni „gradovi duhova" raštrkani su po pustinji. Jedno takvo mesto naš čovek je bukvalno pokopao pod zemlju - neki zlosrećni Ivan Vuković, koji je radio kao grobar u mestu u kome su svi ili pomrli ili ga napustili. Danas se na mestu gde je stajala njegova grobarska radnja nalazi drveni znak da je tu gosn Vuković radio i uvek bio na finansijskom dobitku.

 

[crvendac_011]

07. 02. 2010 PRESS

Srpska svetinja usred pustinje

U australijskoj nedođiji zvanoj Kober Pedi rudari 40 nacija traže dragoceni opal. Tu je, u jednom od napuštenih rudnika, i prelepa crkva proroka Ilije

Crkva proroka Ilije

Doći u određene delove Australije prava je avantura... Kako mi je moj srpski domaćin iz Perta rekao, on na takav put ne bi nikad krenuo bez dobre puške i najmanje dva telohranitelja. Jer nikada ne znaš šta te iza kog ugla ili krive ove ogromne zemlje čeka... Nemali broj njih prosto je nestao i nikada se nije saznalo šta im dogodilo. Ja sam, pak, krenuo naoružan željom da upoznam nešto novo i sa tolerancijom za različito. Sa nadom da će želja za znanjem pobediti opasnosti.

Crkva proroka Ilije

Moj auto nije bio pripremljen za takve puteve i toplotu. Uz pomoć još većih avanturista, koji u ovim predelima žive, organizovan mi je prevoz džipom, pa helikopterom, pa kamilom, do kuće porodice Hačinson, na hiljadu i trista kilometara od prvog većeg grada, kako bih se bolje upoznao sa pravim životom „tamo daleko iza leđa svetu". U porodici sa četiri člana, plus nešto stoke, primljen sam srdačno. Dvoje dece uzbuđeno je trčalo oko mojih nogu. Prvi sam stranac koga vide u životu. Svake nedelje majka ih vozi specijalnim džipom 300 kilometara do susedne farme, da bi se tamo družila sa drugom decom. Mala Mija ima samo osam godina, ali već ima svoj džip, bez sedišta. Vozi stojeći, a kada treba da menja brzine, saginje se ispod volana kako bi dohvatila menjač! Nema nikakve veze jer u tolikoj pustinji sledećeg automobila, pa ni drveta nema na stotine kilometara... Ovo dvoje dece redovno idu u školu - kutak u trpezariji posebno je određen za obrazovanje. Tu je kompjuter, a ispred kuće satelit. Poseban sistem školstva, takozvana škola u vazduhu. U velikim gradovima, u posebno opremljenim studijima, učitelji drže predavanja ovoj deci preko satelitskog interneta. Svoje učitelje i drugare iz „učionice", raštrkane po pustinji kao zvezdice na nebu, sreću jedanput godišnje u posebno organizovanim susretima.

Usred pustinje, u blizini pejzaža najsličnijeg Mesečevoj površini, nalazi se gradić u kome se kopa dragoceni kamen opal. Ovde se iskopa više od 70 odsto tog plemenitog kamenčića skupocenog kao zlato ali, uprkos tome, kopaju ga samo pojedinci. Veoma ga je teško naći i taj rizik je neprihvatljiv za krupne investitore. Zato je ovo i dalje mesto usamljenih rudara koji su došli iz svih krajeva sveta - više od 40 nacija, a tek njih nekoliko stotina, da ručno prevrću zrno po zrno zemlje tragajući za bogatstvom... Mnogi propadaju, ubijaju se, ne nalaze dovoljno ni da kupe hranu... Drugi zgrću milione čistom slučajnošću, ponekad ni ne tražeći ništa, tek slučajno se zagledavši u rupu u podu.
Teško je ovde živeti. Temperature su redovno iznad 50 stepeni, a ja sam imao sreću da budem kada je bilo „samo" 49. Zato se ne živi u kućama, jer bi se umrlo od vrućine. Umesto toga, rudari i ostali stanovnici iskopali su sebi rupe u zemlji ili, još češće, koriste napuštene rudnike da od njih isklešu dom. U tim rupama u kamenu temperatura retko prelazi prijatnih 25 stepeni, ali u te domove ni svetlost, kao ni signal telefona, radija ili televizije nikada ne dopiru. Po tim kućama ovom mestu su Aboridžini dali ime koje i danas nosi: Kober Pedi, udubljenja belaca.

Zabave i u ovim predelima ima na pretek, a omiljena je igranje golfa noću, svetlećim lopticama, kako bi se izbegle visoke temperature preko dana! Žive ljudi normalno i u ovoj nedođiji. A među njima i - Srbi! Mada nijednog nisam upoznao, svoj pečat su duboko utisnuli u ovaj grad ili, bolje reći, u njegovo kamenje. U jednom od napuštenih rudnika nalazi se, ni manje ni više, nego - srpska crkva proroka Ilije! Otkud ova divna crkvica ovde niko nije znao da mi kaže. Turistički vodič mi je idiotski objasnio da „ovde ima mnogo nacija, pa im treba i srpska crkva". Sveštenika odavno nema, a izgleda ni Srba. Tužan Grk sa podužom bradom rekao mi je da Srbima, dok su bili ovde i tražili sreću u kamenu, nisu smetale ni temperature, ni pustinja, ni opasni gmizavci, ni zmije, dokle god za slavu i za Božić imaju mesto gde da odu da se pomole... Ja sam ovde zalutao baš na Svetog Savu i dok mi je duša treptala, prošao sam kroz tunel ispod srpske trobojke i grba, pored table na kojoj je na pogrešnom engleskom napisana donacija koju očekuju za ulaz u ovo zaista sveto mesto.

Crkva usred pustinje

Nešto pre pomenutog Mesečevog prostranstva, naleteo sam i na „magnetsko brdo". Reč je o povišem brdašcetu ispod koga leže naslage raznih namagnetisanih metala. U njegovom podnožju sam isključio automobil, stavio ga u ler i, vučen magnetima, auto se sam popeo do vrha!

Nesnosne kiše u pustinji
Veliki deo jedne od australijskih pustinja koju sam obišao, veće od dve Srbije po teritoriji, nije ni po čemu ličio na pustinju. Pre mog dolaska pala je žestoka kiša i ozelenela čitavo prostranstvo. Kako sam dalje napredovao ka severu, kiše su postajale sve nesnosnije, a po izlasku iz pustinje, na ulazu u tropska područja, zadesile su me ogromne poplave. Reke su prelivale mostove i tekle preko puteva. Čekao sam da voda padne ispod 30 centimetara i dok je brzo tekla, prelazio sam potopljena mesta na putu uz pomoć dobrodušnih vozača džipova i kamiona. Naime, kada kroz more vode prolazi kamion, on za sobom ostavlja raspolućenu vodu i ukoliko ga običan automobil prati u stopu, na nekoliko centimetara razdaljine, može se iskoristiti taj prazan prostor. Ali ukoliko se vozi na većoj razdaljini, voda će se zatvoriti i najverovatnije odvući auto tokom reke u provaliju. Tako sam uspeo da se probijem kroz najneverovatnije predele, sve do Kvinslenda.

Viktor Lazić

 

[Rekontra]

Dobar izbor teksta, baš mi se svideo! Kakvih mesta ima na ovoj planeti, neverovatno!! Naša Srbija je raj na Zemlji...

 

[crvendac_011]

Kanbera

Kanbera





Kanbera je izabrana za glavni grad Australije 1908. godine. Tako je rešena dugačka debata između dva velika rivala, Sidneja i Melburna. Australijska glavna teritorija (AGT) ime je zemlje oko grada. Polovinu AGT-a čine prirodni rezervati i Nacionalni park "Namadgi". AGT je dugačak 80 km od zapada ka jugu i širok 30 km. U poređenju s ostalim australijskim državama može se smatrati patuljkom. Međutim, da veličina nije sve dokazuje lepota ovog predela: parkovi i brda za šetnju, čuveni buš (predeli sa žbunjem i niskim rastinjem) i vinarije. Snežne planine, koje izranjaju iz obližnjeg Novog Južnog Velsa, prirodna su granica države.
Iako su Melburn i Sidnej relativno blizu, Kanbera poseduje autentičnu atmosferu. Urađena je po dizajnu američkog arhitekte Valtera Berlija Grifina i namerno sagrađena kao prostran grad velikih površina s puno parkova i 11 km jezera koje okružuje Parlamentarni centar.
Kanbera se nalazi na zapadnim padinama Great Dividing Range. Osnovana je početkom 20. veka u nameri da se napravi glavni grad u federalnoj državi odvojenoj od ujedinjenih država. Spektakularni zeleni okoliš opasan je planinama na oko 600 metara nadmorske visine. Veštačko jezero Berli Grifin je centralna tačka ovog modernog grada koji se neprestano razvija. Brda, drveće i zelenilo izdvajaju se od arhitekture grada, koji je atraktivan, uredan, prostran, kako i dolikuje jednoj prestonici.
Kada ste u poseti Kanberi, ne smete da propustite da vidite impresivni Stari parlament i da naučite nešto o ulozi federalnog parlamenta u novoj Parlamentarnoj kući, modernom zdanju završenom 1988. godine, na 200-godišnjicu Australije. Samo na vas čekaju neki od najopasnijih i najživopisnijih reptila u Australijskom reptil centru. Istražite bogatstvo biljnog i životinjskog sveta u pravom prirodnom bušu Tridinbila prirodnog rezervata u Tarvi, na samo 40 km od grada. Tu možete da uživate u šetnji kroz buš i posmatrate kengure, koale, platipuse i ptice u njihovom prirodnom staništu.
Ako ste više ljubitelj akcije nego razgledanja, let balonom iznad Kanbere doneće vam poprilično uzbuđenje. Stereotipne australijske aktivnosti su vam nadohvat ruke u Glenlok ovčarskoj stanici, koja se nalazi na obodima Kanbere; u to je uključeno striženje ovaca, bacanje bumeranga i demonstracija veština pasa ovčara. Tipično australijski ručak - roštilj (barbeque), biće vam poslužen nakon napornog "rada". Jahanje konja i piknik u Murrumbidgee River Corridor-u je još jedna od aktivnosti koja dočarava australijski način života, baš kao i rafting po Upper Murray, Murrumbidgee, Goodradigbee ili Cotter Rivers. Nađite vremena i za partiju golfa, čak i ako ne znate da igrate ili ne znate niti jedno pravilo, jer zelena polja su tu jednostavno najbolja na svetu.
Posle sve te strke i akcije, ostaje vam da se malo odmorite u nekom od restorana Kanbere. Izbor kuhinja dostupnih u ovom gradu je impresivan; u ponudi je hrana iz svih krajeva sveta, od Austrije do Zanzibara. Ipak, nacionalni specijaliteti su za svaku preporuku. Potočna ili jezerska pastrmka sa Snežnih planina ili govedina i jagnjetina s farmi Kanbere odlično se slažu s lokalnim vinima, šardoneom i širazom. Noćni život živi se u mnogobrojnim pabovima, džez, klavirskim i vinskim barovima i prilično je aktivan, uprkos brzom i napornom dnevnom životu.
Za ljubitelje šopinga - radosna vest. Radnje su otvorene sedam dana u nedelji, a najzanimljiviji pokloni iz Kanbere biće sigurno iz domaće radinosti. Drveni bumeranzi, dugački indigenos (aboridžinski nacionalni duvački instrument) ili, jednostavno, plišana koala biće dovoljni da vas podsete na ovo lepo putovanje.
Kanbera je najsunčaniji od svih ostalih glavnih gradova Australije. Topla leta i osvežavajuće čiste i jasne zime. Za kišu ne postoji određeno godišnje doba, pada cele godine. Od garderobe vam neće trebati mnogo stvari, jedino je neophodno poneti nepromočivu obuću i kabanicu, pogotovo za zimsku posetu.

Izvor: Krstarica

 

[zvrka]

Najvisi kameni toranj (prirodno formiran) na svetu - Stena (Bolova piramida) visina preko 550 m i sirina u podnozju 400 m uzdize se iz Tihog okeana (juzni deo) uz istocnu obalu Australije. Vrh stene je formirao davno ugaseni vulkan pre 7 miliona godina a prvi je otkrio Henry L. Ball 1788 god. brodom prevozio doseljenike (1931 god. izgled stene je opisao Francis Ch.).

 

[crvendac_011]

Melburn - grad zlatne groznice

Melburn - grad zlatne groznice

Luka VUJAČIĆ | 14. mart 2011. 14:19 | Večernje novosti

Grad različitosti - u njemu živi oko četiri miliona stanovnika, i više od 75 nacija


Melburn

Od 1802. godine, kada su ga naselili prvi kopači zlata, čarobni Melburn privlačio je avanturiste i zanesenjake, pesnike i rudare, lovce na brzu zaradu i instant sreću.
Prestonica Viktorije, drugi najveći australijski grad, danas je moderan industrijski i trgovački centar sa najvećim multinacionalniim kompanijama. Iako relativno mlad, (zvanično su ga osnovali 1835. Džon Betmen i Pasko Fokner), Melburn je središte kulture, umetnosti i sporta. Sedam univerziteta čine ga i i značajnim obrazovnim i naučno-istraživačkim centrom ovog dela sveta.

Engleski doseljenici, u potrazi za "zrnom sreće", iz Sidneja, u kojem su osnovali koloniju, pomerali su se južno, i na 700. kilometru od zaliva Filips, na obali reke Jara, podigli gradić u viktorijanskom i edvardijanskom stilu. Zlatna groznica iz 1850. godine označila je početak nezaustavljivog razvoja grada.
Najlepše u Melburnu su - ljudi. Pristigli sa svih strana sveta, svih rasa i boja kože, različitih običaja i tradicije, udahnuli su mu lepotu, učinili ga svežim, živim. U Melburnu živi oko 4 miliona stanovnika, više od 75 nacija. Kinezi su grad obogatili živopisnom kulturom. U srcu Melburna, još davne 1856, podigli su atraktivnu kinesku četvrt. Vremenom, kupovali su stanove u najatraktivnijim kvartovima. Grad vrvi i od temperamentnih Italijana i glasnih Grka koji su ovde otvorili mnogobrojne nacionalne restorane. Ulicu Ričmond popularnom su učinili vijetnamski kafei, restorani i prodavnice u duhu "malog Sajgona". Oaza na rajskom ostrvu sve je popularnija i za Indijce koji je masovno naseljavaju.

Pešačku zonu, nezaobilaznu turističku odrednicu u strogom centru grada, zanimljivom čine arkade ispod kojih, kao u kakvom bajkovitom crtežu, stoje ušuškane ekskluzivne prodavnice. "Rojal" arkada je najpoznatiji natkriveni pasaž. Sredinom leta u Melburnu se održava i festival "Mumba" (ime potiče iz aboridžanskog jezika i znači: "Dođite i zabavite se!"). Tokom uzbudljivih festivalskih dana, uz igru i muziku koja ih prati, održavaju se neobična takmičenja i pozorišne predstave.Melburžani nisu opterećeni izgledom i modom. Ova šarmantna opuštenost čini ih prijemčivim za radoznale turiste kojima će na svako pitanje odgovoriti uz ljubazan osmeh. Velike kupovine obavljaju uglavnom u vreme sezonskih rasprodaja, u popularnim robnim kućama "Majer" i "Dejvid Džons“. Garderoba sa potpisima najvećih svetskih kreatora može se kupiti po cenama petostruko nižim nego u Rimu, Londonu, Parizu.
S obzirom na standard (prema nekim pokazateljima Australijanci su na trećem mestu, posle Norvežana i Islanđana), stiče se utisak da ih nikakve svetske ekonomske krize ne pogađaju, ali borba za egzistenciju je - surova. Sve je posvećeno radu i zaradi oko kojih se i život vrti.
Kupoprodaja zemljišta je unosno zanimanje i donosi dobru zaradu. Područja do 50 km od centra Melburna atraktivna su naročito za mlađe koji, uz povoljne kredite, kupuju placeve i kuće. Iako imaju izuzetnu saobraćajnu mrežu, gužve su nezaobilazne. U jutarnjim i večernjim satima autoputevima (sa pet saobraćajnih traka plus dve zaustavne) mile kilometarske kolone vozila.



- Žitelji Melburna voze izuzetno snažne automobile koji troše mnogo goriva. Litar benzina malo je skuplji nego kod nas. Brzina je limitirana na 100 km na čas i svako prekoračenje podleže drakonskoj kazni. Melburn je poznat kao grad sa najviše saobraćajnih kamera na svetu. Radare mogu da ugrade i obični građani i da snimak neprikladne brzine učesnika u saobraćaju pošalju policiji.
Kao i ostale stanovnike dalekog kontinenta, i Melburžane pritiskaju visoki porezi (planirano je da uvedu i porez na kišnicu koju seljaci prikupljaju). Nameti se drastično uvećavaju, naročito posle prirodnih nepogoda. Tako se pokazuje solidarnost sa nastradalima u zemljotresu ili poplavama.
Ovde važi i jedinstven penzioni zakon: na primer, ako neko ima dve kuće, ne naročito velike kvadrature, nema pravo na penziju. Iako je za penzioni fond izdvajao čitav radni vek, podrazumeva se da mu je renta od izdavanja kuće ili apartmana dovoljna za pristojan život. Takođe, penziju ne dobija ni supružnik čiji partner radi.
Uz teniske turnire u Sidneju, Adelajdu, Pertu, Brizbejnu, Melburn je poznat po grend slem turniru. Srpski teniseri na najlepši način promovišu našu zemlju u ovoj dalekoj zemlji. Pri pomenu Srbije prva asocijacija je Novak Đoković, koga obožavaju. Popularne su i trke formule 1 i trke konja. U sport se ulažu ogromne pare, tolike da se sa političkih govornica čuju oštre osude na račun "neplanskog ulaganja na uštrb školstva i zdravstvene zaštite". Ali, svejedno, Melburžani obožavaju profesionalne sportove a većina amaterski trenira. Po lepom vremenu parkovi su puni džogera i radosne dece koja voze rolere i bicikle.
Dušu Melburna čine prekrasni parkovi. Tradicionalno pedantni ali i državnim propisima obavezni, žitelji besprekorno održavaju gradske vrtove i svoja dvorišta. Ulice su čiste, široke, uredne, a okućnice pune cveća. U centru se, neretko, umesto golubova mogu videti papagaji svih boja. Turiste umeju da iznenade i kenguri i oposumi koji iskoče iz grma kakvog prigradskog parka.
Srbi, kojih, prema nekim pokazateljima, ima oko 160.000, drže do svoje tradicije i pravoslavnih običaja. Iako 16.000 kilometara daleko od domovine, slave Božić, Uskrs i druge praznike, a većina srpskih porodica i krsnu slavu. I mladi Srbi, zahvaljujući roditeljima i srpskim učiteljima, trude se da održe srpsko nasleđe i ne zaborave maternji jezik.
Koliko god se činila obećanom zemljom, australijski zakoni i pravila života nisu uvek humani: većina građana "zarobljena" je u začaranom krugu kredita i pritiscima banaka da se na vreme otplate. Neizvesnost pojačava i strah od bolesti jer je lečenje veoma skupo, a doktori nisu uvek i ljudi od poverenja. Preskupe su i usluge advokata.
Noćni život Melburna, kao i većine australijskih gradova, odvija se subotom i nedeljom. Stres od naporne radne nedelje nestaje u mnogobrojnim noćnim klubovima, restoranima, kafeima.

VRT



Botaničku baštu, smeštenu u srcu Melburna, fascinantno lepu, čini grandiozno drveće doneseno sa svih strana sveta. Mir, predivno rastinje i boje, stvaraju utisak kao da ste u nekoj začaranoj zemlji. Pripremajući se za nedavni turnir, Novak Đoković je snagu za mečeve i protivnike skupljao u botaničkoj bašti.
Da bi zadovoljstvo posete nestvarno lepom mestu duže trajalo, pobrinuli su se ljubazni domaćini i gostima umornim od šetnje "servirali" projekcije filmova na otvorenom. Utisak pojačavaju i svetla grada koja se prelivaju iznad bioskopskog platna.

„METLINK“



Krajem 19. veka Melburn je dobio savremen saobraćajni sistem "Metlink", koji funkcioniše i danas. Rasklimatani stari tramvaji simbol su grada i besplatno turiste voze do najzanimljivijih destinacija. U Melburnu su popularni i tramvaji-restorani, jedinstveni u svetu, a specijalitet je šnicla od kengura.
Gradska mreža povezana je sa 300 autobuskih i 15 metro-linija. Sa stanice „Sautern kros“ vozovi saobraćaju do Adelajda i Sidneja.


ABORIDŽINI
Australijanci se ponose svojom zemljom. Ali, Dan državnosti, koji slavi cela nacija, za Aboridžine je "crni dan". Danas je prava slučajnost videti nekog Aboridžina na ulici. Većina je ili nestala ili asimilovana u australijsko društvo.
Naučnici tvrde da su ova domorodačka plemena naselila područja Australije pre 30.000 godina, u vreme poslednjeg ledenog doba. Veruje se da su govorili oko 600 jezika.

PEDESET MILIONA KENGURA
Simbol Australije je ova prelepa životinja endemskog roda. Njen lik je na državnom grbu, na nekim novčanicama i svim važnijim institucijama. Smatra se da je kapetan Kuk prvi Evropljanin koji je 1770, isplovivši iz svoje barke, video kengura i dao mu ime. Priča kaže da su mu Aboridžini, kada ih je upitao kako se zove neobična životinja, rekli "kenguru" (na aboridžanskom "ne znamo"). U Australiji ima oko 50 miliona kengura.

 

[zjovan29]

Sydney Opera House And Harbour Bridge At Dusk, Australia


Sydney Opera House, Australia


The Pinnacles, Nambung National Park, Western Australia


Hopetoun Falls, Aire River, Otway National Park, Victoria, Australia


Victoria Square Fountain, Adelaide, Australia


Remarkable Rocks, Flinders Chase National Park, Kangaroo Island, Australia


Kata Tjuta (the Olgas) At Sunset, Uluru Kata Tjuta National Park, Australia


Aerial Of Heron Island, Great Barrier Reef Marine Park, Queensland, Australia

izvor:wallpaperweb