Apsolutno romanticno

[GKZ]

Nevesta

Nevesta

Nije bila baš nešto lepa,
al’ prijala je srcu mome,
imala je na licu pega,
bila je nežna i drukčija od ove.

Nije bila mnogo ni važna,
ćutala je a bila sretna,
znala je da ću jednog dana
izgubit’ glavu i zbog nje biti setan.

Nije bila naročito moja,
bilo je mnogo drugih pored mene,
ali k’o senka zamnom je išla
i tražila izgubljeno svoje.

Danas je nekom dobra mati
i decu svoju puno voli,
al’ pomogla mi je da shvatim
da je dobrota ono što volim.

Znala je da neće biti
nikad moja nevesta u belom,
znala je sve ono što i ti
a ćutala je pod mračnim velom.

Draga je ova, baš kao slika
k’o gutljaj vina u grlu stoji,
samo na tren osetim tu je,
nestane – ode i ne postoji.

Dokle da lutam? Gde još da tražim?
te ključe zlatne za vrata sreće,
srce mi kaže da uzalud je,
niko te nikad zamenit’ neće.

Sada se kajem, što pustio sam
da moja ptica odleti
i odnese osmeh s’ lica,
sad ostaje da se setim...
...koliko sam je voleo.

 

[GKZ]

Slaži me

Slaži me

Na kraju početka smo
i šta sad. Ti kažeš: „Svuci se“,
sve što je ostalo iza nas
nek’ nestane.

Potonimo u mrak
još veče ovo ljubavi – ti i ja
potonimo do dna.

Ne baš daleko iznad nas – plovi san,
glavni putnik sreća je,
naša s’ njim i bolji dan.

Slaži me večeras,
slaži me večeras – molim te,
slaži me večeras jer mi je dosta istine,
slaži me.

Na početku kraja smo
i šta sad. Ti kažeš: „Obuci se“,
misliš li da lako je,
otići i ostaviti sve.

 

[GKZ]

Šta će ti zima bez kaputa

Šta će ti zima bez kaputa

Idi mala – šta ću ti ja,
šta će ti čovek ruševina.
Idi mala i ne skreći,
šta će ti čovek koji kleči.

Idi mala, ne trebam ti ja,
moj bol nikom, nikom ne treba.
Duša što plače i džak suza pun,
ne treba tebi za postelju drum.

Šta će ti zima bez kaputa,
i jesen ova dunjo žuta,
šta će ti proleće – cvete plavi
i leto ovo bez ljubavi.

Ona kaže:
Neću da odem, tebe volim ja
i srce moje samo za tebe zna,
nije mi važno delićemo sve
samo da budem uz tebe.

Želim da s’ tobom oteram sav bol,
da uz mene budeš svoj na svom,
svaki je čovek ponekad blizu sna,
neko ga zgrabi, a nekom odluta.

 

[GKZ]

Rođendan

Rođendan

Pucketa vatra lagano
i sve je spremno, pun je sto.
Na stolu cveće i čaša par,
bogatstvo moje ti si znaj.

Uz odsjaj vatre – divan lik,
ovo je najdraži dan moj,
ti gasiš sveće - kao film,
nekad je divan život moj!

Nekad je divan život moj,
srećan sam, rođendan je tvoj,
večeras zaboravi sve,
daću ti sebe zauvek.
Neka ti lepo bude sve,
daću ti sebe zauvek – uzmi me!

Večeras nikom ne otvaraj,
bićemo sami ti i ja,
izbaci sve iz glave,
neka i vreme malo stane.

Dodir tvoj i telo tvoje
želim da prate me do jutra,
a jutro nek’ nikad ne svane,
želim da pamtim ove dane!

 

[GKZ]

Nikad neću te zaboravit’

Nikad neću te zaboravit’

Što me gledaš draga tako tužno,
sa tim tvojim crnim očima.
Uzalud je sada tražit’ spas,
nema više ljubavi za nas.

To što vidiš draga – to je kraj,
nisam bolji ni od koga ja,
zavela me, svi smo isti,
odvela me k’o da nikad,
k’o da nisam ja ni bio tvoj.

Nikad neću te zaboravit’ i
nikad neću te preboleti,
zauvek ću tebe nosit’ ja u mislima,
jer mi duša samo s’ tobom počiva.

Otići ću negde daleko,
da ti više ne čujem ja glas,
da ne vidim, jer ne umem
da sakrijem suze svoje,
one će me tebi odati.

 

[GKZ]

Konji se ne žene

Konji se ne žene

U ovom ludom svetu,
gde svi maštaju o romantici i o pravoj ljubavi,
gde da nađem tebe... draga kobilo.

Moji putevi su davno zatvoreni,
moji vidici dosežu u zlatna polja,
kako pronaći tebe – voljena... kobilo moja.

I dok kaskam tako na flaši vina
„ždrepčije krvi“, tužno mi se ovaj moj život mrvi.

Ej, da nisam konj – napio bih se sada
i ja bih platio muziku
i znao da zaplačem iz sveg glasa.

Gledam svoju ljubav – nebo zeleno,
gledam plovi more nebesko,
ljubav teče, život nosi – sve je bol,
k’o prosjak večno tražim – vidi Bog!?

Ej, što ja nisam s’ tobom,
ej, prijatelji konji vrani - zbogom

Konji se ne žene,
pokraj mene ruda, prazna je,
konji se ne žene,
šta ću jadan bez tebe

Moje drage nema, a ruda je prazna,
zašto su oni najdraži uvek daleko,
da li je to kazna?

Braca reče: „Eej, žao mi konja“,
znam, znam i meni je žao... al’ ljudi,
kad se u meni neka seta probudi.

Polako al’ krupnim korakom,
svet ide na dole,
joj da mi je da vidim još jednom
drage oči kobile moje.

 

[GKZ]

Moja mala nema mane

Moja mala nema mane

Moja mala nema mane,
niko nema tako lepe dragane.

Nema, nema, nema – ona nikoga,
ona voli samo mene jednoga.
Moja mala nema mane,
niko nema tako lepe dragane.

Kad zagrli, kad poljubi,
u ljubavi sva se ona izgubi.

Nigde nema takvog hlada
k’o u krilu Novog Sada,
ni milije cure gradske
od te cure novosadske.


Nigde nema male slađe
kao kod nas da se nađe.
Ta širom to sveta znadu,
najlepše su u Novom Sadu.

Ako mi je mama ne da
ukrašću je pa nek’ pukne od jeda!
Ako mi je tata ne da
ukrašću je pa nek’ pukne od jeda!

 

[GKZ]

Rumba – cumba

Rumba – cumba

Važno je da ritam tumba,
nisu više važne reči,
nek’ muzika valja samo,
gore ruke – svi to znamo.

Važno je da guza radi,
i osmeh na licu da je,
probleme u ćošak stavi,
na tugu ti sada zaboravi.

Večeras su ovde svi,
i tužni i veseli,
to znači da nisam sam,
ljubavi ću da ti dam.

Sad se vidi - sad se zna,
ko se kome dopada,
oborile oči dole,
sad se vidi ko se vole,
a sada se viđa – ko se kome sviđa.

Da me merkaš davno vidim,
al’ se nadam da ćeš prići,
daj požuri, nervozna sam,
ljubav će nas zaobići.

Priš’o bih ja ranije
ali ne znam šta me koči,
tol’ko si lepa, mila,
ispašće mi, Bože, oči!