LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Antoan Vato
Žan Antoan Vato (fra. Antoine Jean Watteau; Valensijen 1684. – Nožen-sir-Marn, 1721) je bio francuski slikar, rodonačelnik slikarstva rokokoa u Francuskoj. U periodu od 1704. do 1708. učio kod K. Žiloa u Parizu. U umetničkim zbirkama palate Luksemburg i svog mecene Pjera Krozaa došao je u dodir sa venecijanskim i flamanskim slikarstvom 16. veka (naročito sa delima Ticijana, Rubensa i van Dajka) koji su uticali na stil njegovih ranih dela. Godine 1717. postao je član Akademije. Tokom svog boravka u Engleskoj (1719/20) teško je oboleo i od te bolesti se nije oporavio. Vatoov stil, kojim je uveo epohu rokokoa, karakteriše jaki a ipak nežni kolorit, mirisna atmosfera kao i lake i elegantne figure. Njegove glavne teme bile su intimne svečanosti dvorskog društva (Fêtes galantes) u slobodnom prostoru kao i scene iz Commedia dell'arte (na primer Žil, 1718/19).
Mada je od francuskih slikara rokoroa kod njega učio samo Ž. B. Pater, Vatoov način slikanja i njegove teme imale su mnoge slebdenike (kao što su N. Lankre, F. Buše ili Ž. O. Fragonar). Sačuvana je otprilike trećina njegovih dela ali brojni crteži i bakrorezne reprodukcije njegovih dela svedoče o obimu njegovog opusa.
( Vikipedija )
Žan Antoan Vato (fra. Antoine Jean Watteau; Valensijen 1684. – Nožen-sir-Marn, 1721) je bio francuski slikar, rodonačelnik slikarstva rokokoa u Francuskoj. U periodu od 1704. do 1708. učio kod K. Žiloa u Parizu. U umetničkim zbirkama palate Luksemburg i svog mecene Pjera Krozaa došao je u dodir sa venecijanskim i flamanskim slikarstvom 16. veka (naročito sa delima Ticijana, Rubensa i van Dajka) koji su uticali na stil njegovih ranih dela. Godine 1717. postao je član Akademije. Tokom svog boravka u Engleskoj (1719/20) teško je oboleo i od te bolesti se nije oporavio. Vatoov stil, kojim je uveo epohu rokokoa, karakteriše jaki a ipak nežni kolorit, mirisna atmosfera kao i lake i elegantne figure. Njegove glavne teme bile su intimne svečanosti dvorskog društva (Fêtes galantes) u slobodnom prostoru kao i scene iz Commedia dell'arte (na primer Žil, 1718/19).
Mada je od francuskih slikara rokoroa kod njega učio samo Ž. B. Pater, Vatoov način slikanja i njegove teme imale su mnoge slebdenike (kao što su N. Lankre, F. Buše ili Ž. O. Fragonar). Sačuvana je otprilike trećina njegovih dela ali brojni crteži i bakrorezne reprodukcije njegovih dela svedoče o obimu njegovog opusa.
( Vikipedija )
