Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Antićev poraz
Reprezentacija Srbije doživela krah na SP jer selektor nije ostao dosledan sopstvenim idejama. Najavljivali su ofanzivu, a igrali su sa jednim špicem.
JOŠ jedan mundijal nam prođe u neuspehu i frustraciji. Srbija nije smela da se vrati iz Južne Afrike već 25. juna jer je imala sve preduslove da dogura daleko. Ili se to opet samo nama činilo...
Opšti utisak je da ovog puta nismo bili robovi prevelikih i nerealnih očekivanja, već da je optimizam zasnivan na postojanim temeljima. A, onda je sam arhitekta potkopao osnove građevine čije su se zidine urušile zatrpavajući pod sobom sve što je mukom stvarano u poslednje dve godine. Selektor Radomir Antić nije ostao dosledan sopstvenoj fudbalskoj filozofiji i glasnim obećanjima da Srbija nikad neće odstupati od napadačke igre. Zašto smo onda samo na prvoj utakmici igrali s dva špica? Uveravao nas je iskusni stručnjak i da je ekipu sastavio od pobednika, od igrača koji najviše pružaju kad su pod najvećim opterećenjem. Zašto onda nisu pobedili pritisak i strah od mundijalske premijere protiv Gane? Kako je moguće da u drugom poluvremenu protiv Nemačke dospeju u potpuno podređen položaj i samo pukom srećom (čitaj: zahvaljujući Stojkoviću) sačuvaju tri boda. Ako je tada cilj opravdao sredstvo, zašto je pet dana kasnije protiv Australije, kad smo znali da nam pobeda garantuje plasman u osminu finala, Srbija opet igrala samo s jednim igračem u špicu i podlegla pritisku i preplašenosti koji su nastali posle neverovatnog niza promašenih prilika u prvih 45 minuta?
Srbija je ispala sa Mundijala jer nije pobedila dva slabija protivnika. Srbija je ponovo razočarala jer nije imala hrabrosti, kako na klupi, tako i na terenu. Srbija se vratila kući posle prve faze samo zato što je odustala od igre koju je forsirala tokom celih kvalifikacija i priprema, usled čega je za 270 minuta postigla samo dva gola. To je istina!
Šta sada vredi što je skinuta anatema s naših fudbalera da ne mogu da pobede nijednu vrhunsku reprezentaciju? Tek puki kuriozitet. Čak i tada su se ponovile boljke iz prošlosti. Kao protiv Francuza u Beogradu, imali smo i protiv Nemačke u Port Elizabetu igrača više i gol prednosti. Zašto su se „orlovi“ tada opet povukli i uplašili pobede? Selektor je sa klupe morao da naredi napad jer se svaka zrela ekipa na taj način najuspešnije brani od protivnika.
Pitanje bez odgovora je i zašto su se dešavali padovi i osetne oscilacije na fizičkom planu. Protiv Gane smo izgubili u završnici, Nemci su nas davili celo drugo poluvreme s igračem manje, a Australija je slomila Srbiju na 20 minuta pred kraj. Selektor tvrdi da je ekipa bila više nego spremna i da je forma tempirana da budu najbolji kad je najvažnije. Pa zašto nisu bili? Neko je možda očekivao da nam se rivali sklone s puta tamo negde do četvrtfinala, pa da onda zablistamo? Neće moći.
Esencija svega je da Srbija nije uspela da opravda renome i autoritet, na koje smo se tako često pozivali. Krivci moraju da snose odgovornost jer pitanje je kada ćemo opet imati ovakve igrače (ne i tim) i ovakav sklop okolnosti, da nam se praktično otvori put do polufinala Svetskog prvenstva. Amerikanci, pa pobednik meča Urugvaj - Južna Koreja. Da li je moglo savršenije?
Ovako, ostaje nam da po ko zna koji put žalimo zbog propuštene šanse i koristimo floskule tipa „okrećemo se novim kvalifikacijama“. Ako konačno ne naučimo lekcije i ostanemo fudbalski đaci ponavljači, kome će značiti plasman Srbije na Evropsko prvenstvo? Jedino rivalima.
NEMCI SA TEGOVIMA, SRBI SA ČUNJEVIMA
EVIDENTNA je bila loša pripremljenost naših reprezentativaca. Na pripremama bili smo svedoci gladijatorskog rada Nemaca, sa tegovima, spravama, vežbama snage...
Na treninzima srpskog tima u Leogangu viđali smo samo lopte i čunjeve, bar za onih 15 minuta prisustva. Radi li ozbiljna ekipa samo devet puta za deset dana priprema?
GDE JE “NESTAO“ DRAGAN MRĐA?
AKO u tri kontrolna meča ekipa forsira jedan stil igre i ako se neki igrač nametne u ulozi džokera, onda se od te igre i tog igrača ne odstupa. Dragan Mrđa je tri puta ulazio sa klupe i odlično delovao po desnoj strani, a na Mundijalu nije dobio ni minut da pokaže šta zna! Bio je 12. igrač „orlova“, a u Africi ni 19.
STOJKOVIĆ (7,5)
Branio svih 270 minuta, zaustavio penal Podolskog i primio tri gola od kojih nijedan ne ide njemu na dušu. Imponovao sigurnošću, bio srpski igrač sa najkonstantnijom formom na Mundijalu.
KOLAROV (6)
Očekivali smo više od levog beka Lacija. Na dva meča odigrao 180 minuta, protiv Gane se namučio sa Tagoeom, utisak popravio u duelu s Nemcima kad njegova ubacivanja u napad nisu dovoljno iskorišćena.
KAČAR (7)
Nezasluženo sklonjen u treći plan od strane selektora. Za 20 minuta protiv Nemaca pokazao koliko je koristan i u defanzivnim i u ofanzivnim zadacima - morao mnogo više da igra.
VIDIĆ (7)
Odigrao svaki mundijalski minut i napravio dve greške, od kojih je jedna skupo plaćena, kada ga je Kejhil nadskočio i postigao prvi gol za Australiju. Sve ostalo bilo je dostojno renomea jednog od najboljih defanzivaca sveta.
IVANOVIĆ (6,5)
Mogao je mnogo bolje, pre svega, u utakmici protiv Gane, ali je formu podigao u narednim mečevima. Mora se uzeti u obzir da je Mundijal odigrao pod injekcijama zbog bolova u kolenu.
TOŠIĆ (6)
Za 28 minuta protiv Australije nije pokazao ni deo repertoara iz poslednjih šest meseci u dresu Kelna. Šansu koju je dobio morao je da iskoristi bolje, pogotovo jer je ušao kod 0:0.
LAZOVIĆ (6,5)
Da je protiv Gane ušao ranije, možda bismo i izbegli poraz jer je uneo krv u beživotne „orlove“. Protiv Australije imao nekoliko prodora i centaršuteva, ali, na kraju, bacio mrlju neprimerenom svađom sa navijačem.
OBRADOVIĆ (6)
Odigrao celu utakmicu protiv Australije, ispunio većinu defanzivnih zadataka, ali nije bio od velike pomoći u napadu, iako se to od njega očekivalo. Može i mora bolje.
KRASIĆ (5,5)
Krasić je potpuno podbacio. Odigrao 242 minuta, bio preplašen protiv Gane, iskupio se solidnom partijom protiv Nemaca, u duelu s Australijom promašio zicere.
NINKOVIĆ (7,5)
Otkrovenje! Za 162 minuta na terenu bio je najbolji igrač. Stigao da zatvori sve u defanzivi, razigravao saigrače, imponovao smirenom i iskusnom igrom.
PETROVIĆ (7)
Samo 15 minuta na terenu. Kao najmlađi igrač, svoju preskromnu šansu iskoristio na najbolji način, a pamtiće se kako je Gomezu hladnokrvno „prodao“ dribling u finišu meča.
SUBOTIĆ (7)
Odigrao 104 minuta - bez greške ceo meč protiv Nemaca i korektno finiš duela s Ganom, kad nije bio kriv za primljeni gol. Sa iskustvom, postaće oslonac naše odbrane.
PANTELIĆ (6,5)
Bio žrtva selektorove taktike koja je plod dala samo protiv Nemaca. Gol koji je dao Australiji bio je nedovoljan za uspeh Srbije, na prvoj utakmici protiv Gane kao najistureniji nije došao do izražaja.
STANKOVIĆ (7)
Kapiten je još jednom dokazao da mu nema ravnog. Pretrčao je desetine kilometara, oduzeo mnogo lopti i bio pokretačka
snaga. Nedostajao u fazi napada, trebalo je više da šutira.
MILIJAŠ (5)
Razočaranje. Standardni vezista odigrao je samo 62 minuta u prvoj utakmici i potpuno zasluženo uklonjen iz tima. „Stelt“ igra protiv Gane, beskrvan u duelima, bez upotrebljivog pasa za saigrače.
LUKOVIĆ (6,5)
Oko njega se mnogo toga dešavalo za 162 minuta, ali je, uprkos ogromnom trudu, sve, nažalost, otišlo u negativnom smeru. Bespotrebno isključenje protiv Gane upropastilo je do tada perfektnu igru, protiv Australije „zaboravio“ da pomogne Vidiću kod Kejhilovog gola.
JOVANOVIĆ (6,5)
Strelac prvog gola za Srbiju na SP. Kao i većina saigrača slab protiv Gane, popravio je sliku u narednim duelima i upisao 245 minuta na terenu. Opasan protiv Nemaca, mogao je da bude konkretniji u poslednjem meču.
ŽIGIĆ (6,5)
Centarfor bez gola za 227 minuta. Uz taj ključni utisak, mora se reći da je na dve utakmice bio usamljen u špicu, a na prvoj odlukom selektora igrao kao drugi napadač. Protiv Nemaca prikazao izvanrednu partiju.
KUZMANOVIĆ (6,5)
Od očaja do sjaja i - nazad. Jednom je ušao s klupe, dva puta bio zamenjen, nakupio 180 minuta i na neverovatan način skrivio penal protiv Gane. Dobrom partijom protiv Nemačke i odličnim prvim delom protiv Australije pokazao da je s pravom reprezentativac.
B. CVETOJEVIĆ Večernje novosti 26. jun 2010
Reprezentacija Srbije doživela krah na SP jer selektor nije ostao dosledan sopstvenim idejama. Najavljivali su ofanzivu, a igrali su sa jednim špicem.
JOŠ jedan mundijal nam prođe u neuspehu i frustraciji. Srbija nije smela da se vrati iz Južne Afrike već 25. juna jer je imala sve preduslove da dogura daleko. Ili se to opet samo nama činilo...
Opšti utisak je da ovog puta nismo bili robovi prevelikih i nerealnih očekivanja, već da je optimizam zasnivan na postojanim temeljima. A, onda je sam arhitekta potkopao osnove građevine čije su se zidine urušile zatrpavajući pod sobom sve što je mukom stvarano u poslednje dve godine. Selektor Radomir Antić nije ostao dosledan sopstvenoj fudbalskoj filozofiji i glasnim obećanjima da Srbija nikad neće odstupati od napadačke igre. Zašto smo onda samo na prvoj utakmici igrali s dva špica? Uveravao nas je iskusni stručnjak i da je ekipu sastavio od pobednika, od igrača koji najviše pružaju kad su pod najvećim opterećenjem. Zašto onda nisu pobedili pritisak i strah od mundijalske premijere protiv Gane? Kako je moguće da u drugom poluvremenu protiv Nemačke dospeju u potpuno podređen položaj i samo pukom srećom (čitaj: zahvaljujući Stojkoviću) sačuvaju tri boda. Ako je tada cilj opravdao sredstvo, zašto je pet dana kasnije protiv Australije, kad smo znali da nam pobeda garantuje plasman u osminu finala, Srbija opet igrala samo s jednim igračem u špicu i podlegla pritisku i preplašenosti koji su nastali posle neverovatnog niza promašenih prilika u prvih 45 minuta?
Srbija je ispala sa Mundijala jer nije pobedila dva slabija protivnika. Srbija je ponovo razočarala jer nije imala hrabrosti, kako na klupi, tako i na terenu. Srbija se vratila kući posle prve faze samo zato što je odustala od igre koju je forsirala tokom celih kvalifikacija i priprema, usled čega je za 270 minuta postigla samo dva gola. To je istina!
Šta sada vredi što je skinuta anatema s naših fudbalera da ne mogu da pobede nijednu vrhunsku reprezentaciju? Tek puki kuriozitet. Čak i tada su se ponovile boljke iz prošlosti. Kao protiv Francuza u Beogradu, imali smo i protiv Nemačke u Port Elizabetu igrača više i gol prednosti. Zašto su se „orlovi“ tada opet povukli i uplašili pobede? Selektor je sa klupe morao da naredi napad jer se svaka zrela ekipa na taj način najuspešnije brani od protivnika.
Pitanje bez odgovora je i zašto su se dešavali padovi i osetne oscilacije na fizičkom planu. Protiv Gane smo izgubili u završnici, Nemci su nas davili celo drugo poluvreme s igračem manje, a Australija je slomila Srbiju na 20 minuta pred kraj. Selektor tvrdi da je ekipa bila više nego spremna i da je forma tempirana da budu najbolji kad je najvažnije. Pa zašto nisu bili? Neko je možda očekivao da nam se rivali sklone s puta tamo negde do četvrtfinala, pa da onda zablistamo? Neće moći.
Esencija svega je da Srbija nije uspela da opravda renome i autoritet, na koje smo se tako često pozivali. Krivci moraju da snose odgovornost jer pitanje je kada ćemo opet imati ovakve igrače (ne i tim) i ovakav sklop okolnosti, da nam se praktično otvori put do polufinala Svetskog prvenstva. Amerikanci, pa pobednik meča Urugvaj - Južna Koreja. Da li je moglo savršenije?
Ovako, ostaje nam da po ko zna koji put žalimo zbog propuštene šanse i koristimo floskule tipa „okrećemo se novim kvalifikacijama“. Ako konačno ne naučimo lekcije i ostanemo fudbalski đaci ponavljači, kome će značiti plasman Srbije na Evropsko prvenstvo? Jedino rivalima.
NEMCI SA TEGOVIMA, SRBI SA ČUNJEVIMA
EVIDENTNA je bila loša pripremljenost naših reprezentativaca. Na pripremama bili smo svedoci gladijatorskog rada Nemaca, sa tegovima, spravama, vežbama snage...
Na treninzima srpskog tima u Leogangu viđali smo samo lopte i čunjeve, bar za onih 15 minuta prisustva. Radi li ozbiljna ekipa samo devet puta za deset dana priprema?
GDE JE “NESTAO“ DRAGAN MRĐA?
AKO u tri kontrolna meča ekipa forsira jedan stil igre i ako se neki igrač nametne u ulozi džokera, onda se od te igre i tog igrača ne odstupa. Dragan Mrđa je tri puta ulazio sa klupe i odlično delovao po desnoj strani, a na Mundijalu nije dobio ni minut da pokaže šta zna! Bio je 12. igrač „orlova“, a u Africi ni 19.
STOJKOVIĆ (7,5)
Branio svih 270 minuta, zaustavio penal Podolskog i primio tri gola od kojih nijedan ne ide njemu na dušu. Imponovao sigurnošću, bio srpski igrač sa najkonstantnijom formom na Mundijalu.
KOLAROV (6)
Očekivali smo više od levog beka Lacija. Na dva meča odigrao 180 minuta, protiv Gane se namučio sa Tagoeom, utisak popravio u duelu s Nemcima kad njegova ubacivanja u napad nisu dovoljno iskorišćena.
KAČAR (7)
Nezasluženo sklonjen u treći plan od strane selektora. Za 20 minuta protiv Nemaca pokazao koliko je koristan i u defanzivnim i u ofanzivnim zadacima - morao mnogo više da igra.
VIDIĆ (7)
Odigrao svaki mundijalski minut i napravio dve greške, od kojih je jedna skupo plaćena, kada ga je Kejhil nadskočio i postigao prvi gol za Australiju. Sve ostalo bilo je dostojno renomea jednog od najboljih defanzivaca sveta.
IVANOVIĆ (6,5)
Mogao je mnogo bolje, pre svega, u utakmici protiv Gane, ali je formu podigao u narednim mečevima. Mora se uzeti u obzir da je Mundijal odigrao pod injekcijama zbog bolova u kolenu.
TOŠIĆ (6)
Za 28 minuta protiv Australije nije pokazao ni deo repertoara iz poslednjih šest meseci u dresu Kelna. Šansu koju je dobio morao je da iskoristi bolje, pogotovo jer je ušao kod 0:0.
LAZOVIĆ (6,5)
Da je protiv Gane ušao ranije, možda bismo i izbegli poraz jer je uneo krv u beživotne „orlove“. Protiv Australije imao nekoliko prodora i centaršuteva, ali, na kraju, bacio mrlju neprimerenom svađom sa navijačem.
OBRADOVIĆ (6)
Odigrao celu utakmicu protiv Australije, ispunio većinu defanzivnih zadataka, ali nije bio od velike pomoći u napadu, iako se to od njega očekivalo. Može i mora bolje.
KRASIĆ (5,5)
Krasić je potpuno podbacio. Odigrao 242 minuta, bio preplašen protiv Gane, iskupio se solidnom partijom protiv Nemaca, u duelu s Australijom promašio zicere.
NINKOVIĆ (7,5)
Otkrovenje! Za 162 minuta na terenu bio je najbolji igrač. Stigao da zatvori sve u defanzivi, razigravao saigrače, imponovao smirenom i iskusnom igrom.
PETROVIĆ (7)
Samo 15 minuta na terenu. Kao najmlađi igrač, svoju preskromnu šansu iskoristio na najbolji način, a pamtiće se kako je Gomezu hladnokrvno „prodao“ dribling u finišu meča.
SUBOTIĆ (7)
Odigrao 104 minuta - bez greške ceo meč protiv Nemaca i korektno finiš duela s Ganom, kad nije bio kriv za primljeni gol. Sa iskustvom, postaće oslonac naše odbrane.
PANTELIĆ (6,5)
Bio žrtva selektorove taktike koja je plod dala samo protiv Nemaca. Gol koji je dao Australiji bio je nedovoljan za uspeh Srbije, na prvoj utakmici protiv Gane kao najistureniji nije došao do izražaja.
STANKOVIĆ (7)
Kapiten je još jednom dokazao da mu nema ravnog. Pretrčao je desetine kilometara, oduzeo mnogo lopti i bio pokretačka
snaga. Nedostajao u fazi napada, trebalo je više da šutira.
MILIJAŠ (5)
Razočaranje. Standardni vezista odigrao je samo 62 minuta u prvoj utakmici i potpuno zasluženo uklonjen iz tima. „Stelt“ igra protiv Gane, beskrvan u duelima, bez upotrebljivog pasa za saigrače.
LUKOVIĆ (6,5)
Oko njega se mnogo toga dešavalo za 162 minuta, ali je, uprkos ogromnom trudu, sve, nažalost, otišlo u negativnom smeru. Bespotrebno isključenje protiv Gane upropastilo je do tada perfektnu igru, protiv Australije „zaboravio“ da pomogne Vidiću kod Kejhilovog gola.
JOVANOVIĆ (6,5)
Strelac prvog gola za Srbiju na SP. Kao i većina saigrača slab protiv Gane, popravio je sliku u narednim duelima i upisao 245 minuta na terenu. Opasan protiv Nemaca, mogao je da bude konkretniji u poslednjem meču.
ŽIGIĆ (6,5)
Centarfor bez gola za 227 minuta. Uz taj ključni utisak, mora se reći da je na dve utakmice bio usamljen u špicu, a na prvoj odlukom selektora igrao kao drugi napadač. Protiv Nemaca prikazao izvanrednu partiju.
KUZMANOVIĆ (6,5)
Od očaja do sjaja i - nazad. Jednom je ušao s klupe, dva puta bio zamenjen, nakupio 180 minuta i na neverovatan način skrivio penal protiv Gane. Dobrom partijom protiv Nemačke i odličnim prvim delom protiv Australije pokazao da je s pravom reprezentativac.
B. CVETOJEVIĆ Večernje novosti 26. jun 2010
,piše ispod ko je autor teksta.slažem se da je iz kuće lakše gledati ut,ali malo je ne logično kod rez 0-0 koji nam nije odgovarao izbaciti Žigića(koliko god da je bio loš)i ubaciti Pantelića,slažem se da je Antić fudbalski pametniji od dosta nas sa foruma iako nam ponekad neki njegov potez nije baš najlogičniji.i nikad nećemo uraditi ništa srazmerno kvalitetu igrača dok ne promenimo pristup igri,i ne raskrstimo u glavama ko smo i šta smo
