Anita Mančić (Zemun, 30. septembar 1968) je srpska pozorišna, televizijska i filmska glumica. Godine 2015. postala je najmlađa dobitnica nagrade Velika Žanka. Anita Mančić je rođena 30. septembra 1968. godine u Zemun. U braku je od 2001. godine, sa suprugom Bojanom s kojim je bila u vezi više od deset godina.
Anita mančić je stalni član Ateljea 212 od 1992. godine. Takođe igra i u Narodnom pozorištu u Beogradu, Beogradskom dramskom pozorištu, Zvezdara teataru, Pozorištu Boško Buha i u produkcijama Grad-teatra Budva.
Rođena je Zemunka, ali je dobar deo detinjstva provela u Pirotu. Najpoznatija je po ulogama u filmovima i TV serijama, kao što su Zaboravljeni, Gorila se kupa u podne, Kolubarska bitka, Bulevar revolucije, Porodično blago itd. Vše od dvadeset godina je na pozorišnim daskama i pred kamerama, a njen život nikada nije bio tema žute štampe, niti su je pratili skandali i tračevi. Ostvarila je nezaboravne uloge, njena moć transformacije je neverovatna.
Možda i ja odlepim jednog dana!
"Jako sam povučena osoba. Ipak, ne garantujem da neće biti tuče i skandala, jer ako me neko bude napao, sigurno ću se braniti", kaže jedna od najtalentovanijih i najpopularnijih srpskih glumica
Tek što smo seli u jedan kafić na zemunskom Gardošu, prišlo nam je nekoliko devojčica i od glumice Anite Mančić zatražilo autogram. Jedna od njih je, onako u pola glasa, upitala glumicu:
A kako je to kad se glumi?
Fenomenalno! A kako je kad se gleda? -odgovorila je Anita i zbunila plavokosi devojčurak koji se samo zahvalio na autogramu i otrčao za svojim drugaricama.
Luda Bilja
Glumica Anita Mančić, i pored dvadesetogodišnje pozorišne i filmske karijere, misli da joj i dalje predstoje savršeni trenuci u poslu.
Najviše adrenalina u meni se rađa na probama, dok stvaramo predstavu. Već same generalne probe i premijera su mi nešto što je rutina, završen posao, što je već igranje. I to je daleko manje uzbudljivo -kaže glumica koja je karijeru započela još na drugoj godini Akademije u "Pozorištu na Terazijama". Na malim ekranima prvi put se pojavila u ulozi Bilje u TV seriji "Zaboravljeni". Iako je neki još uvek prepoznaju kao Bilju, Aniti ta uloga ipak nije ostavila glumački nadimak.
Glumac ne bi trebalo da bude obeležen samo jednom ulogom, da bi mogao i dalje da stvara. Zamislite na šta bi to ličilo da sam posle "lude Bilje" iz "Zaboravljenih" stalno bila "luda Bilja"?! Kako bih mogla da igram neku komediju, ili neku ljubavnu priču. Dobro je da glumac ima svoje ime i prezime, a uloge dođu i prođu. Volela bih da me ljudi pamte po mojoj sposobnosti transformacije, a ne po jednoj jedinoj ulozi -priča poznata glumica o svojoj prvoj velikoj ulozi. Osim ove, Anita je veće uloge ostvarila i u filmovima i TV serijama: "Bulevar revolucije", "Gorila se kupa u podne", "Porodično blago", "Naša mala redakcija", "Drugo stanje", "Premijer", "Ulica lipa"...
Popularnost
Ipak, svoje najbitnije uloge Anita Mančić odigrala je u pozorištu, gde je za svoje umeće dobila nekoliko značajnih nagrada. Poslednja je Sterijina nagrada za ulogu Jele u predstavi "Tako je moralo biti", režisera Egona Savina. Nagrade su joj važne, kaže, ali i aplauz publike posle predstave.
Nagrade su potvrda da je dobro ono što radiš, da kolege poštuju tvoj rad. Meni je ipak najveća potvrda iskreni aplauz u toku, ili posle predstave. I takav aplauz, od srca, prosto se oseća. Ne pravim razliku između te nagrade i ove zvanične, osim što profesionalne nagrade daju stručni ljudi koji su u poslu - kaže Anita.
Međutim, njene uspehe nije pratila odgovarajuća medijska pažnja, odnosno popularnost.
Sve to je moja zasluga, jer ja i ne želim da budem popularna. Retko dajem intervjue i ne pojavljujem se na mestima na koja se ide jedino da bi se bio viđen. Angažmane dobijam samo zahvaljujući svom kvalitetu, a ne zato što sam popularna. To ima i negativnu posledicu, naravno. Jer, dok me se sete ljudi koji snimaju filmove i serije, prođe mnogo vremena. Možda je popularnost dobra zato što si u centru pažnje, što si nekom ispred nosa, ali mislim da u mom poslu najviše donosi kvalitet. Do sada sam se uvek nosila tom idejom i nisam imala trenutke u kojima nisam imala od čega da živim.
Život bez skandala
I ona druga, negativna strana popularnosti, nekako ju je zaobilazila. Njen život nikada nije bio tema žute štampe, niti su je pratili skandali i tračevi.
Prvo, moj karakter nije "skandalozan", a i ja se istinski trudim da probleme izbegnem. Inače sam jako povučena osoba. Iako, kažem, nisam takva, ne garantujem da neće biti tuče i skandala, jer ako me neko bude napao, sigurno ću se braniti. Nikad ne znaš šta te čeka iza ćoška, život je čudo, ha-ha-ha. Možda i ja odlepim jednog dana. Ali ako od mene bude zavisilo, skandala sigurno neće biti. Crta mog karaktera je da vodim jedan uravnotežen, miran i harmoničan život. Nisam incidentna osoba, ne volim da se svađam. Kad vidim da ulazim u sukob, prosto okrenem leđa. Ne zato što me je strah, već zato što ne podnosim ljude koji ne mogu da prihvate da neko drugi ima različito mišljenje. Ako ispred tebe stoji budala, nema svrhe ubeđivati ga u nešto. Sa budalama neću da imam posla! Kada vidim da sam u okruženju kome ne pripadam, prosto izađem iz njega. Ne pokušavam da menjam ljude oko sebe, niti ću da se menjam zbog njih. To je negde i moja životna deviza - govori glumica sa čvrstim ubeđenjem.
Svlačenje
Jasne stavove ova glumica ima i kada su kompromisi u pitanju. Kaže da je kompromis poguban, jer jedan povlači za sobom drugi. Pored ostalih, kompomise nije htela da pravi ni kada se od nje zahtevalo da se skine na sceni.
Nikada nisam prihvatala uloge u kojima se od mene traži da se svučem, samo da bih se svukla. Ako postoji cilj, ako vidim smisao, mogu i da razmislim. U suštini, samo me smisao i zanima. Inače, veoma me nervira ljudska glupost. Pod ljudskom glupošću računam i to da se od mene očekuje da se skinem, samo da bi mi neko video guzicu! To me uopšte ne zanima. Ipak, čak i da ima smisla, nisam sigurna da bih prihvatila takvu ulogu. Mislim da bi svi primetili koliko mi je neprijatno u kadru i pošto sam veoma, veoma stidljiva, mislim da to ne bih mogla - priznaje Anita.
Nenormalni gen
Zbog te svoje sramežljivosti, Anita Mančić jedva je pristala da se uda. Iako je sa svojim suprugom u vezi trinaest godina, u braku su tek od 2001.
Znam da je mnogim ženama san da se udaju, ali ja jednostavno nisam od tih. Zato mi je muž govorio: "Ti si izgleda jedina žena koja neće da se uda". Došli smo u glupu situaciju, u kojoj ja nisam mogla da mu dam nikakav odgovor kada će to biti. A bilo mi je glupo da mu kažem da se stidim. Ne bih znala da objasnim šta je to konkretno zbog čega sam se stidela, jer ni svom mužu nisam mogla da objasnim. Imam valjda taj neki nenormalni gen i nemam potrebu da kao sve žene maštam o velikom venčanju, beloj venčanici, romantici. Međutim, kad sam se udala, shvatila sam da to nije bilo ništa strašno, naprotiv. Nije loš taj osećaj da zvanično postajete, onako, jedna porodica. Eto, generalni zaključak bi bio da sam do te mere stidljiva, da me je bilo sramota i da se udam. To ne znači da se stidim svog muža, naprotiv, ha-ha-ha.
Muž, realan čovek
Anita tvrdi da iza svake uspešne žene stoji uspešan muškarac i da je njen suprug Bojan upravo takav. Njihov brak sjajno funkcioniše, iako se po mnogim interesovanjima veoma razlikuju.
A negde smo i veoma slični. Ne mogu baš sve to precizno da objasnim. O svetu, okruženju, moralu, životu, isto mislimo, ali nas zanimaju potpuno različite stvari. Bojan je, onako, jedan vrlo realan čovek, na zemlji. Zanima ga nauka, astronomija, priroda... A ja sam žena koja lebdi jedan metar iznad zemlje. Mislim da nam je balans u tome da ja njega malo dignem, a da on mene malo spusti i da taj naš brak zato tako dobro funkcioniše. Bojan je inače umetnik i bavi se grafičkim dizajnom. Za jednog glumca je vrlo, vrlo dobro da ima pored sebe nekog ko je stabilan i ta njegova stabilnost meni veoma znači. On se kao vizuelac suštinski razlikuje od nas nekih, kako da nas nazovem, emotivaca, duhovnih ljudi... Dece nemamo.
Srednje dete
Iako je rođena Zemunka, najdraži deo detinjstva provela je kod svoje bake Nade u okolini Pirota. Svoju porodicu predstavlja kao sasvim prosečnu, u kojoj je troje dece moralo da se bori za svoj životni prostor.
Imam brata i sestru, a ja sam srednje dete. Kada je troje dece u kući, to je otimačina oko prostora i svega ostalog. Rodelji nas nisu mazili, što je fantastično, znali su da se sa nama lepo igraju i trudili su se da nam u to vreme obezbede sve što nam je bilo potrebno. Kada nešto dobijemo, znali smo čime smo to zaslužili, i dobro i loše. Ono što pamtim iz detinjstva je da roditeljima nikada nije bilo teško da se sa nama igraju i da nam se maksimalno posvete -seća se Anita.
U ranoj mladosti Anita Mančić družila se uglavnom sa dečacima. U periodu kada je od devojčice postajala devojka teško je prihvatala tu transformaciju, pa je skrivala svoju ženstvenost ispod velikih majica i džempera.
Nisam bila muškarača, mada mi se ženske igre sa lutkicama i te neke lukavosti nikada nisu sviđale. Nikada nisam bila u fazonu takmičenja -koja je lepša ili koja šta nosi. Uvek su me zanimale igre koje iziskuju neku aktivnost i raspiruju maštu. A kada sam počela da se razlikujem od dečaka, počela sam da se ponašam kao oni. Verovatno iz straha da ne izgubim muško društvo. Sećam se da sam krivila noge, jer muškarci imaju krive noge. Ha-ha-ha!
Manikiri, pedikiri
Naviku da se ne služi prvenstveno ženkim atrubutima sačuvala je do današnjih dana. Doskoro, uopšte joj nije padalo na pamet da odlazi u salone lepote i tamo, kaže, gubi vreme.
Počela sam malo da se popravljam po tom pitanju, ali je i dalje katastrofalna situacija. I dalje grickam nokte i zanoktice i baš sam neuredna u tom nekom smislu. Kažem da je kod mene katastrofalna situacija, ne zato što izlazim na ulicu kao čudovište, već zato što vidim do koje mere žene posvećuju pažnju tim stvarima. Osim toga, ta nega oduzima mnogo vremena, a ja toliko slobodnog vremena nemam. U pitanju su sati i sati provedeni u kozmetičkom salonu, a ja niti imam vremena, niti strpljenja. Zato sam se posvetila sportu i mislim da je to mnogo zdravije i pametnije. Uvek mogu da odvojim dva sata za trening i da sa trenerom radim na svojoj kondiciji. Više mi se to sviđa, nego da odvojim dva sata na nokte. Važnije mi je da se osećam lepo u svom telu, a onda se i moja duša lepo oseća. Šta će mi lepi nokti, ako nemam miran duh i dobru kondiciju - kaže Anita.
Ka istoku
Šta radi Anita kada ima slobodan dan?
Prvo bi trebalo da imam takav dan - odgovara spremno Anita. Tokom cele pozorišne sezone naporno radi, a kad se sezona završi, sve svoje slobodne dane spoji u jednomesečno putovanje po svetu.
Moja velika želja je da prođem svaki kutak na ovom svetu. Do sada sam obišla zapadni deo planete, a sada se spremam da krenem malo ka istoku. Nisam tamo bila do sada, pa ću se usmeriti ka Japanu, Kini, Australiji. Inače, kada odem na putovanje, bukvalno obilazim sva mesta. Noge mi otpadnu od hodanja. Čak i ne spavam dovoljno, jer se plašim da ću nešto propustiti. Ustanem rano, a kasno se vratim u krevet i onda puna utisaka ne mogu da zaspim. Zato i na putovanjima ostajem mesec dana, da se saživim sa tim ljudima, kulturom, duhom, načinom života.
Inače, Anita na odmor putuje sama, a ove godine će se odmarati u Grčkoj.
Ako neko bude video ženu koja tri dana sedi zatrpana u pesku i gleda u talase mora, neokupana i neočešljana, to sam ja. Neću se pomeriti ni milimetar. Neću koristiti mišiće ni da trepnem -našalila se Anita Mančić na kraju razgovora.
Ubiće je tuđe sudbine
Anita Mančić za sebe kaže da je previše osetljiva na tuđe sudbine. Spremna je da pomogne i kada se to od nje ne traži, a to neki ljudi znaju da zloupotrebe.
Ako me nešto ubije, jednog dana, ubiće me to. Trudim se da sakrijem svoju slabu tačku maksimalno, ali često primetim da to ljudi zloupotrebljavaju. Ukoliko neko iole može da manipuliše sa tom mojom, mogu reći, vrlinom, on to i pokušava. Ali kad to primetim, onda se nekako uplašim i pobegnem od toga. Ponekad moja preosetljivost dolazi do apsurda. Dajem je čak i ljudima koji to ne traže od mene, jer osećam se pozvanom da pomognem - priča glumica.
Francuska karijera
Polovinom devedesetih Anita je dobila glavnu ulogu u francuskom filmu "Pismo za nju", reditelja Romana Gupila. Ulogu je odigrala sjajno, dobila ponude za glavne uloge u drugim projektima, ali onda se isprečila politika i upropastila angažmane.
Dok je trajao rat u Bosni, u Francuskoj je bila velika antisrpska propaganda. Film je odlično prošao, pa su mnogi reditelji želeli da me angažuju. Dobila sam pozive za tri filma u kojima je trebalo da igram glavne uloge. Međutim, tog trenutka producenti nisu želeli srpsku glumicu i ja sam spakovala svoje stvari i vratila se kući. Šta da kažem, da su bile u pitanju neke manje uloge, verovatno bih i prošla, ali u to vreme glavnu ulogu u Parizu Srpkinja nije mogla da dobije. Inače, Roman Gupil napravio je film o svojoj velikoj ljubavi koja je umrla od side. Na samrti, kada je pitao šta može da učini za nju, ona je poželela da napravi film. Pošto nije imao ideju kakav bi to mogao biti film, putujući iz mesta u mesto tražio je pogodne priče. Jednom prilikom došao je u Beograd i ispostavilo se da ja strašno ličim na tu devojku, pa je on poželeo da napravi priču sa mnom - priča Anita Mančić.
Filmografija glumice Anite Mančić
1988. Šta radiš večeras - Maja
1990. Zaboravljeni - Bilja
1990. Početni udarac - Bilja
1990. Kolubarska bitka - devojčica
1991. Kuća za rušenje - Spomenka
1991. The Hottest Day of the Year - Sonja
1992. Bulevar revolucije - Lidija, Draganova ženska
1993. Nameštena soba
1993. Gorila se kupa u podne - Miki Miki
1994. Lettre pour L...
1996. Filumena Marturano - Dijana
1997. Tango je tužna misao koja se pleše - Policajka
1999—2000. Porodično blago - Katarina "Kaća" Ješić
2002. Porodično blago 2 - Katarina "Kaća" Ješić
2002. Novogodišnje venčanje - Nada Petrović
2003. Najbolje godine - Maša
2003. Naša mala redakcija - Desanka
2004. Skela - Devojka
2004. Lift - Jelisaveta
2005. Buđenje iz mrtvih - Džoja
2003. M(j)ešoviti brak - Dragica
2006. Drugo stanje - Slađana Dimić
2007. Bora pod okupacijom - Gina Stanković
2007. Uspavanka za dečaka - majka
2007. Premijer - Sofija
2008. Ljubav i drugi zločini - Nikolija
2008. Naša mala klinika - Verica
2007—2008. Ulica lipa - Nensi
2009—2010. U sosu - Ljubica
2010. Sva ta ravnica - Marta
2010. Montevideo, Bog te video! - Đurđa
2011. Parada - Tamara
2011. Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem - Melita
2012. Smrt čoveka na Balkanu - Vera
2012. Montevideo, Bog te video! (TV serija) - Đurđa
2013. Ratovi - Psiholog
2013. Na putu za Montevideo - Đurđa
2013. Mamaroš - Lela
2013. Montevideo, vidimo se! - Đurđa
2013. Top je bio vreo - Hatidža
2014. Montevideo, vidimo se! (TV serija) - Đurđa
2015. Gorcilo - Jesi li to dosao da me vidis - Milusa Cvrkota
2015. Patria - Cana
Izvor: opusteno
