Англиканска црква и хомосексуалност
Парламент англиканске цркве, генерални синод, састао се у новембру 1987. да би испитао предлог којим се од синода захтевало да да̂ изјаву да су „блуд, браколомство и хомосексуални поступци грешни“. Генерални секретар хришћанског покрета лезбејки и хомосексуалаца је изјавио: „Кад би се прихватио тај предлог, црква би била упропашћена, а то надбискуп Canterbury-а зна. Верујемо да су отприлике 30 до 40 посто свештеника англиканске цркве хомосексуалци.“
Новинарка Филипа Кенеди писала је у енглеском Daily Express-у од 29. октобра 1987: „Напад Маргарет Тачер на црквене вође ради промашаја пружања довољног моралног вођства нацији додатно ће распирити свађу која обећава да ће постати једна од највећих борби међу клерикалцима у овој деценији. Није само она мишљења да су бискупи у опште, а посебно надбискуп Canterbury-а, гомила досадних плитких брбљиваца.“
11. новембра 1987. расправљало се о том предлогу. Сматрало се да би то била сувише горка пилула, па је став нагло промењен у ослабљену верзију, која је спремно прихваћена. Тако није дошло до једне „од највећих борби међу клерикалцима“. Предлог је пропао. Бискупи су се гуркали, негодовали климањем главе, извијали се, привидно се ударали и измицали.
Одлука генералног синода: „Идеал је полни однос у трајној брачној вези; блуд и прељуба су грех против тог идеала; хомосексуални полни односи не одговарају том идеалу; и сви хришћани би требали да буду примерни на свим подручјима морала, укључујући и полни морал. Хомосексуални односи се у поређењу са блудом и прељубом процењују као мање озбиљни — ово последње је грех против идеала, док хомосексуалност само не одговара том идеалу. Не предузимају се кораци против блудника и прељубника. Хомосексуалност међу свештеницима и њиховим заменицима се прикрива.
Труба синода дала је нејасан глас, и првобитни предлог који је дао свештеник Toni Higton пао је у заборав (1. Коринћанима 14:8). Чудно је да је и он сам гласао за ослабљену верзију и да је са резултатом био „врло, врло задовољан“. Ту реакцију је тешко схватити с’обзиром на његове раније изјаве. „Ако црква не доведе своју кућу у ред“, претио је, „тада ће јој судити Бог“.
Током синода Higton је предочио сензационални сноп списа, доказа о хомосексуалности међу свештеницима. Један је био оптужен за сексуално узнемиравање деце, али само је премештен у другу парохију. Један други, који је оптужен за тешки разврат у јавном тоалету, отишао је у другу бискупију, где је био поново окривљен за сличан преступ — још увек је свештеник. Хомосексуални англикански свештеници у Лондону држали су, како извештава Higton, црквену књижару да би „продавали литературу која је наводно подстицала хомосексуални промискуитет, на однос са мушким проституткама и на разне хомосексуалне поступке“. Једна од тих књига је наводно приказивала „петогодишњу девојчицу у кревету са својим оцем и његовим љубавником“.
Како је Higton могао да буде „врло, врло задовољан“ кад је његов доказни материјал остао незапажен? Без сумње зато што англикански свештеници имају благу нарав која може брзо да се умири. У једном новинском извештају стајало је о томе: „Заиста, ни један од тих скандала није прошао уз грмљавину, него благом сипком кишицом, за шта су англиканци специјалисти.“
Разумљиво је да су се хомосексуални свештеници обрадовали. „Синод је хомосексуалцима и лезбејкама дозволио присуство у црквеном животу“. Коначно и надбискуп Canterbury-а, Рунцие, навео је да црква не би требала да „осуђује дисциплиноване и одговорне хомосексуалце“. Он је изјавио: „Желим да истакнем да бити хомосексуалац по природи значи бити у потпуности људско биће.“
„Хомосексуалац по природи“, рекао је надбискуп Canterbury-а. Јесу ли то беспомоћни хомосексуалци, који су генетски осуђени на хомосексуалност? Неки тако и тврде и кажу да је хомосексуалност „основна психолошка карактеристика која онемогућује сваки морални избор“. Према извештају лондонског Times-а, апостола Павла, који је под надахнућем осудио хомосексуалност, одбацују као „мало разборитог“.
Sir Immanuel Jakobovits, водећи рабин, сумња да је „таква природна настројеност хомосексуалности“ доказана и каже: „Тврдити да постоји природна настројеност опасан је пут, који би могао да води до слома целокупног моралног реда. ... Ни у једном друштву не можемо прихватити да је довољна само природна лична склоност да би неко био ослобођен кривице. Ми морамо бити господари природе, а не њене жртве.“
Надбискуп Canterbury-а је толико дуго дељао Исусове речи док нису попримиле облик који је хомосексуалцима омогућио припадност Христовој цркви. Рекао је: „У овом земаљском шатору Христове цркве има много станова и сви су од стакла.“ (Упореди Јован 14:2). Тиме је мислио: ’Не бацај ни на кога камен, чак ни на хомосексуалце, јер и за њих постоји стан у Христовој цркви’.
Michael Baughen, бискуп Честера, тврди да „грчки језик Новог завета оправдава ново формулисање англиканске науке, која се састоји у томе да се према хомосексуалцима изрази љубав, жалост, саосећање и разумевање“, и да се хомосексуалност у Светом писму кори само као „одступање с пута“. Но, у стварности Библија каже да хомосексуалци, уколико се не промене, неће наследити Царство Божје и да заслужују смрт“ (Римљанима 1:27, 32; 1. Коринћанима 6:9-11).
Према Times-у синод је потврдио „дуго познату оптужбу да англиканска црква ништа не верује и све дозвољава“, као и њену „разводњену савременост — тј. да прихвата сваку нову либералну новину као да се ради о јеванђељу“. Под насловом „Збрка у цркви“, писало је у Liverpool Daily Post: „Изгледа да су свештеници англиканске цркве све мање у стању да чисто и јасно објасне шта сматрају исправним а шта неисправним.“ Часопис Економист саркастично је напоменуо: „Англиканска црква је против хомосексуалних односа — али не баш много.“
Под насловом „Гњев ради одлуке синода о хомосексуалцима“, цитирао је Daily Post низ конзервативних чланова парламента. Један заступник означио је одлуку синода „срамотном и кукавном“. Други је рекао: „Бојим се да се сада хомосексуалност међу свештеницима англиканске цркве и у самој цркви чврсто укоренила.“ Трећи је сматрао: „Та одлука — радије бих је означио као срамотну бесмислицу — у стварности излаже децу опасности. Многи хомосексуалци који не могу да нађу партнера обраћају се деци и зато су толико угрожена деца која иду у цркву ... Јасно речено, црква је заказала јер не може да се ослободи зла које се шири у њеним редовима.”
24sedam.rs
vrhovni poglavar Anglikanske crkve
