- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
I muškarci imaju valunge
Vesna Marić-Brajković| 26. 12. 2010. - 00:02h| Foto: Shutterstock| Blic Online
Dve trećine žena prolazi menopauzu gotovo bez ikakvih simptoma ili su tegobe sasvim blage, dok za 25 odsto žena ovaj period predstavlja veoma buran i neprijatan deo života. I muškarci posle 45. godine imaju svoj klimaks pod nazivom andropauza ili andropenija.
U klimaksu se javljaju poteškoće i u seksualnom životu, što kvari odnose među partnerima
Crvenilo lica i znojenje
Žene u Srbiji u menopauzu najčešće ulaze između 48. i 52. godine. U tom periodu zbog prestanka lučenja hormona jajnika progesterona i estrogena dolazi do prekida redovnih menstrualnih ciklusa. Menopauza, međutim, može da bude izazvana i operacijama, zračenjem, hemoterapijom ili nekom teškom bolešću koja utiču na delovanje hormona jajnika i hipofize.
- Akutni simptomi menopauze jesu valunzi, odnosno iznenadna pojava crvenila lica sa obilnim znojenjem, psihičke tegobe u smislu razdražljivosti, nervoze, depresije, nesanica uz noćno znojenje gornjeg dela tela - navodi prof. dr Milka Drezgić, internista-endokrinolog.
Poteškoće se javljaju i u seksualnom životu jer dolazi do suvoće vagine, čestog mokrenja i peckanja, što ženu udaljava od seksualnog partnera.
- Ukoliko su ti akutni simptomi veoma intenzivni, potrebno je da se žena posavetuje sa svojim ginekologom i endokrinologom o uzimanju hormonske terapije, koja jedino može da suzbije ove tegobe. Hormoni nisu lek, već nadoknada onoga što organizmu nedostaje, ublažavaju tegobe i deluju preventivno na sve degenerativne promene koje nastaju. Biljni preparati mogu da pomognu samo ženama sa blagim formama menopauznog perioda - kaže dr Drezgić.
Slični simptomi kod oba pola
Ali ono što je poslednjih dekada zaintrigiralo medicinske krugove jeste i činjenica da i muškarci imaju svoj klimaks pod nazivom andropauza ili andropenija.
Ogromna razlika između polova jeste što nivo hormona kod žena drastično pada za godinu-dve, a kod muškaraca posle 40. godine nivo testosterona opada veoma lagano - jedan odsto godišnje. Zato oni nemaju tako burne simptome.
- Svega 20 odsto muškarca između 45. i 55. godine ima smanjen nivo testosterona, a tek 30 odsto u dobi od 55. do 70. godine. Tek posle 70. godine 50 odsto muškaraca ulazi u andropauzu, ali je ostalih 50 odsto i dalje potentno i ima skoro normalne vrednosti testosterona - navodi dr Drezgić.
Međutim, ukoliko imaju andropauzu, kaže dr Drezgić, simptomi su veoma slični onim ženskim, mogu imati valunge, depresije, razdražljivost, gube volju za seksom, postaju impotentni, gube na mišićnoj masi, smanjuje se maljavost, koža im postaje suva.
Spas hormonska terapija
- Ženi koja se odluči za ovu terapiju prvo se proverava hormonski status, uz obavezan sistematski pregled koji podrazumeva: biohemijske analize, mamografiju i ginekološki pregled. Prepisuje se minimalna efikasna količina hormona koja može da sanira tegobe. Ali u slučaju da je osoba pušač ili gojazna, hormonska terapija se ne preporučuje. Ista pravila važe i za muškarce - ističe sagovornica.
Tromboembolijske komplikacije su takođe moguće, ali tu je važna lična i porodična istorija bolesti, odnosno podatak da li je majka imala infarkt pre 65. ili otac pre 55.
- Smatra se da je period od pet godina, odnosno do 55. godine potpuno bezbedan za uzimanje hormonske terapije ako nema kontraindikacija za njihovu primenu. Taj period može da bude i duži ali su neophodne redovne kontrole i saglasnost pacijenta i doktora - kaže dr Drezgić.
Žene ignorišu redovne preglede
Ono što je zabrinjavajuće, upozorava sagovornica, jeste da žene koje bez poteškoća uđu u menopauzu ne idu na preglede kod ginekologa, iako bi to trebalo da čine bar jednom godišnje. Redovna kontrola posebno je važna jer je to period u kome su češće bolesti kao što je karcinom dojke i karcinom sluzokože materice (endometrijuma).
- Taj pregled kod ginekologa ne podrazumeva samo redovno uzimanje brisa grlića materice i Papa test, već i ultrazvučnu proveru stanja endometrijuma koji ne sme da bude deblji od tri do četiri milimetra - kaže dr Milka Drezgić.
Za period menopauze vezuje se i pojava mnogih bolesti. Od autoimunih oboljenja mogu da se jave reumatoidni artritis ili lupus, a od klasičnih, propratnih bolesti starenja osteoporoza, ateroskleroza i demencija.
- Muškarci su zbog blagog pada testosterona uglavnom pošteđeni autoimunih oboljenja, već su više prisutne neke degenerativne promene, ali bi svakako trebalo da provere funkciju prostate posle 40. godine života - savetuje dr Drezgić.
Da ne bi došlo do pojave raznih bolesti, o zdravom načinu života, ističe sagovornica, treba razmišljati ne po ulasku u menopauzu ili andropauzu, već od rane mladosti jer se neka oboljenja nezdravim načinom života već javljaju u detinjstvu, a potom naglo dolaze do izražaja u ovom periodu.
Vesna Marić-Brajković| 26. 12. 2010. - 00:02h| Foto: Shutterstock| Blic Online
Dve trećine žena prolazi menopauzu gotovo bez ikakvih simptoma ili su tegobe sasvim blage, dok za 25 odsto žena ovaj period predstavlja veoma buran i neprijatan deo života. I muškarci posle 45. godine imaju svoj klimaks pod nazivom andropauza ili andropenija.
U klimaksu se javljaju poteškoće i u seksualnom životu, što kvari odnose među partnerima
Crvenilo lica i znojenje
Žene u Srbiji u menopauzu najčešće ulaze između 48. i 52. godine. U tom periodu zbog prestanka lučenja hormona jajnika progesterona i estrogena dolazi do prekida redovnih menstrualnih ciklusa. Menopauza, međutim, može da bude izazvana i operacijama, zračenjem, hemoterapijom ili nekom teškom bolešću koja utiču na delovanje hormona jajnika i hipofize.
- Akutni simptomi menopauze jesu valunzi, odnosno iznenadna pojava crvenila lica sa obilnim znojenjem, psihičke tegobe u smislu razdražljivosti, nervoze, depresije, nesanica uz noćno znojenje gornjeg dela tela - navodi prof. dr Milka Drezgić, internista-endokrinolog.
Poteškoće se javljaju i u seksualnom životu jer dolazi do suvoće vagine, čestog mokrenja i peckanja, što ženu udaljava od seksualnog partnera.
- Ukoliko su ti akutni simptomi veoma intenzivni, potrebno je da se žena posavetuje sa svojim ginekologom i endokrinologom o uzimanju hormonske terapije, koja jedino može da suzbije ove tegobe. Hormoni nisu lek, već nadoknada onoga što organizmu nedostaje, ublažavaju tegobe i deluju preventivno na sve degenerativne promene koje nastaju. Biljni preparati mogu da pomognu samo ženama sa blagim formama menopauznog perioda - kaže dr Drezgić.
Slični simptomi kod oba pola
Ali ono što je poslednjih dekada zaintrigiralo medicinske krugove jeste i činjenica da i muškarci imaju svoj klimaks pod nazivom andropauza ili andropenija.
Ogromna razlika između polova jeste što nivo hormona kod žena drastično pada za godinu-dve, a kod muškaraca posle 40. godine nivo testosterona opada veoma lagano - jedan odsto godišnje. Zato oni nemaju tako burne simptome.
- Svega 20 odsto muškarca između 45. i 55. godine ima smanjen nivo testosterona, a tek 30 odsto u dobi od 55. do 70. godine. Tek posle 70. godine 50 odsto muškaraca ulazi u andropauzu, ali je ostalih 50 odsto i dalje potentno i ima skoro normalne vrednosti testosterona - navodi dr Drezgić.
Međutim, ukoliko imaju andropauzu, kaže dr Drezgić, simptomi su veoma slični onim ženskim, mogu imati valunge, depresije, razdražljivost, gube volju za seksom, postaju impotentni, gube na mišićnoj masi, smanjuje se maljavost, koža im postaje suva.
Spas hormonska terapija
- Ženi koja se odluči za ovu terapiju prvo se proverava hormonski status, uz obavezan sistematski pregled koji podrazumeva: biohemijske analize, mamografiju i ginekološki pregled. Prepisuje se minimalna efikasna količina hormona koja može da sanira tegobe. Ali u slučaju da je osoba pušač ili gojazna, hormonska terapija se ne preporučuje. Ista pravila važe i za muškarce - ističe sagovornica.
Tromboembolijske komplikacije su takođe moguće, ali tu je važna lična i porodična istorija bolesti, odnosno podatak da li je majka imala infarkt pre 65. ili otac pre 55.
- Smatra se da je period od pet godina, odnosno do 55. godine potpuno bezbedan za uzimanje hormonske terapije ako nema kontraindikacija za njihovu primenu. Taj period može da bude i duži ali su neophodne redovne kontrole i saglasnost pacijenta i doktora - kaže dr Drezgić.
Žene ignorišu redovne preglede
Ono što je zabrinjavajuće, upozorava sagovornica, jeste da žene koje bez poteškoća uđu u menopauzu ne idu na preglede kod ginekologa, iako bi to trebalo da čine bar jednom godišnje. Redovna kontrola posebno je važna jer je to period u kome su češće bolesti kao što je karcinom dojke i karcinom sluzokože materice (endometrijuma).
- Taj pregled kod ginekologa ne podrazumeva samo redovno uzimanje brisa grlića materice i Papa test, već i ultrazvučnu proveru stanja endometrijuma koji ne sme da bude deblji od tri do četiri milimetra - kaže dr Milka Drezgić.
Za period menopauze vezuje se i pojava mnogih bolesti. Od autoimunih oboljenja mogu da se jave reumatoidni artritis ili lupus, a od klasičnih, propratnih bolesti starenja osteoporoza, ateroskleroza i demencija.
- Muškarci su zbog blagog pada testosterona uglavnom pošteđeni autoimunih oboljenja, već su više prisutne neke degenerativne promene, ali bi svakako trebalo da provere funkciju prostate posle 40. godine života - savetuje dr Drezgić.
Da ne bi došlo do pojave raznih bolesti, o zdravom načinu života, ističe sagovornica, treba razmišljati ne po ulasku u menopauzu ili andropauzu, već od rane mladosti jer se neka oboljenja nezdravim načinom života već javljaju u detinjstvu, a potom naglo dolaze do izražaja u ovom periodu.
